Šarićevo ćaskanje sa mašinom

Foto Đorđe Kojadinović

Nakljukaj se bensedinima pre testa, sniziće ti reakciju i na pozitivni i na negativni nadražaj. Ili, stavi nešto u cipelu, tipa iglu, pa kad te pita, i pitanja za koja znaš da nisu negativna izazovu istu reakciju kao kad lažeš Sledi ove instrukcije i lako ćeš prevarati poligraf.
Je li sada lakše zamisliti Darka Šarića, optuženog za šverc kokaina, kako ćaska s policajcem dok na ekranu kompjutera s kojim je mašina uvezana titra pet različitih linija koje mere disanje na grudima, stomaku, znojenje, rad srca i promenu krvnog pritiska?

Realno, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović poligraf je sredstvo kojim se proveravaju iskazi koliko čovek govori istinu ali to je jako nepouzdano. Verovatnoća tačnosti je ispod 70 odsto. Sudovi ga ne uzimaju kao dokaz nego orijentaciju u kojoj oblasti bi trebalo da čačkaju. Problem s poligrafom su različiti tipovi ljudi. Ima tipova za koje on ne znači ništa. Poseban tip, neću navesti ime, a vi znate o kome je ovih dana reč, ne reaguje na električne impulse i poligraf ne može njemu izmeriti emotivne promene. To je tip najokorelijih prestupnika i oni rado pristaju na poligraf, jer njihovu laž poligraf ne može registrovati. Ostali ljudi reaguju tako da svaka emocija izaziva električne impulse i poligraf ih registruje.

U ovoj priči dva su lika i jedna država. Prljava država, institucija umreženih u organizovani kriminal i korupciju, jedan policajac, bez dosadašnje mrlje u karijeri, načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović i okoreli narko-bos svetskog ranga. Jedan je na optuženičkoj klupi sa zakonskim pravom da laže besomučno u svoju odbranu, i drugi je onaj koji mu je disao za vratom, policajac koji je učestvovao u operacijama potrage za zemunskim klanom u akciji Sablja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Da bi dokazao svoju nevinost, braneći se od optužbi čoveka sa optuženičke klupe, policajac je otišao na poligraf i dokazao svoju nevinost.

Milović ima karijeru čistog profesionalca neupletenog u kriminal i ako ga država optužuje ona treba da dokaže njegovu krivicu a ne on svoju nevinost. NJegov samostalni odlazak jeste odluka daj da ih skinem sa vrata, kaže Radovanović. Ali svejedno, skinuli su njega, Milovića, s pozicije načelnika UKP.

A onda je Šarić izveo još jednu egzibiciju. Tražio poligraf i on. I dobio ga, naravno. Za Radovanovića taj postupak je pokušaj da se ublaže dokazi koje poseduje policija o njegovim kriminalnim delima. I to, smatra, ne samo Šarića, naravno, već onih koji su ga doveli, koji su pregovarali s njim. Čovek koji se krije četiri godine odjednom odluči da dođe?! Pa nije odlučio da dođe iz nostalgičnih razloga! Kod prestupnika samo interesi igraju važnost. U takvoj konstelaciji priče on može i na poligraf i on će pokazati da nije kriv i kazna će biti smanjena ili će to biti kao sa onim švercerom cigareta, kaže Radovanović. Šta je suština čitave igre verovatno znaju oni koji vode politiku. Ono što je sigurno procedura, bez obzira na to da li je reč o tako visokorangiranom policajcu koji čak i da jeste upleten u kriminal, je da se dokazi predoče tužilaštvu i podigne krivična prijava. A ovde krivične prijave nema.