Ima leka od sajber-špijuna

Kada državnici mnogo bogatijih zemalja ne mogu da obezbede sigurne linije za svoje razgovore, jasno je da to ne mogu da učine ni naši političari. Kad mogu da prisluškuju nemačku kancelarku Angelu Merkel, što ne bi i nas, pomirljivo je izjavio ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, povodom otkrića da je američka Nacionalna agencija za bezbednost prisluškivala razgovore srpskih zvaničnika. Štaviše, on je tom prilikom smireno dodao da ga to nije iznenadilo. Ako nije iznenađenje da se američka NSA bavi prisluškivanjem, i to ne terorista, nego prijateljskih političara onda svakako jeste iznenađenje da srpski šef diplomatije nije uložio protest i osudio taj čin.

Informacija plasirana u medijima da se Srbija našla na spisku zemalja čije razgovore prisluškujeamerička Nacionalna agencija za sigurnost ukazala je na nekoliko zanimljivih pitanja vezanih za fenomen globalnog prisluškivanja i njegovo prisustvo u regionu Zapadnog Balkana.
Zanimljivo je da je ona plasirana neposredno pred putovanje srbijanskog premijera Aleksandra Vučića u posetu Moskvi, posebno u svetlu Vučićevog približavanja Nemačkoj. Kao da Amerikanci preko Vašington posta žele jednim udarcem da ubiju dve muve.
Srbija, kao geopolitički i geostrateški centar Balkana, zaslužuje pažnju američkih obaveštajnih službi smatra profesor Akademije za diplomatiju i bezbednost i bivši šef BIA, Andreja Savić.

- NJima može da bude interesantan naš odnos sa Rusijom, pogotovo u kontekstu ukrajinske krize. Zatim može da im pobudi znatiželju i uticaj koji ostvarujemo na srpski narod koji živi u zemljama u okruženju - kaže Savić.
Najvažniji razlog obaveštajnog interesovanja SAD za područje Balkana jeste sagledavanje daljeg prisustva Rusije na teritoriji Srbije. Amerikanci su te aktivnosti posebno intenzivirali nakon formiranja srpsko-ruskog Regionalnog humanitarnog centra u Nišu, za koji tvrde da se može koristiti i u vojne svrhe. Prema procenama američkih obaveštajaca, Rusija na taj način želi i obaveštajno da zaštiti svoju stratešku investiciju, gasovod Južni tok koji prolazi kroz Srbiju, jer se u blizini projektovane trase nalazi Bondstil, najveća američka baza u ovom delu Evrope.
S tim u vezu dovodi se i dolazak pripadnika američke elitne 525. borbeno-izviđačke brigade na Kosovo. Brigada je opremljena najsavremenijom opremom za elektronsko izviđanje i ometanje, što ukazuje da će se intenzivni špijunski rat između SAD i Rusije voditi na toj teritoriji.
Kako navodi Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union, Snoudenova otkrića ogolila su činjenicu da manje-više nema zemlje u svetu koja je izuzeta od aktivnosti NSA.

- U tom kontekstu, Srbija može da bude interesantna, ali nikako kao potencijalna pretnja Sjedinjenim Američkim Državama. NJima je verovatno mnogo interesantniji organizovani kriminal na ovim prostorima - ističe Milosavljević. On dodaje da poslovi kontraobaveštajne zaštite spadaju u nadležnost Bezbednosno-informativne i Vojnoobaveštajne agencije.

Nije tek prazna natuknica Andreje Savića da manevarski prostor stranih obaveštajnih službi naši političari mogu da suze ukoliko bi poštovali određene bezbednosne procedure.
Svojevremeno je, upravo za NIN, profesor matematike u penziji, tvorac savremene jugoslovenske kriptografije i ekspert za tajne šifre i prisluškivanje Aleksandar Trifoni objašnjavao da svako tehničko sredstvo koje radi na bazi elektromagnetnih talasa isijava nešto, neku informaciju. Informaciju, najmoćnije sredstvo savremenog doba, jedni generišu, prave, drugi je koriste, treći zloupotrebljavaju. Poenta je, znači, u elektromagnetnim talasima, protiv kojih se i bore zidovi i vrata od debelog čelika u tzv. Faradejevom kavezu, od prisluškivanja zaštićenoj prostoriji (nekoliko kvadratnih metara kaveza košta nekoliko stotina hiljada evra).

Već više od godinu dana postoji prostorija u zgradi u Ulici kralja Milana i to je sala koja je fizički i tehnički opremljena tako da se mogu održavati sednice koje su zatvorene za javnost. To konkretno znači da se u toj prostoriji ne može koristiti ništa od elektronskih uređaja i svako ko ulazi ostavlja svoje mobilne telefone, izjavio je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polovaMeho Omerović.

Omerović je objasnio da će u toj sobi sednice zatvorene za javnost, pored Odbora za kontrolu službi bezbednosti, sada po odluci Administrativnog odbora i Odbora za evropske integracije, imati na primer i Odbor za ljudska i manjinska prava. Na pitanje koje bi to oblasti mogle da budu tretirane tom odlukom, Omerović je odgovorio da su zakon i uredbe to već definisali.

Imamo čitav niz propisa o tajnosti podataka, uredbe o posebnim merama fizičko-tehničke zaštite, o posebnim merama nadzora nad postupanjem sa tajnim podacima, o posebnim merama zaštite tajnih podataka u informaciono-telekomunikacionim sistemima, o sadržini, obliku i načinu vođenja evidencije za pristup tajnim podacima..., rekao je Omerović.

Nekoliko stotina ljudi radi u VBA, VOA, MUP i MSP - upravo na zaštiti poverljivih državnih podataka i komunikacija. Ocene da se kod nas tako lako prisluškuje za njih nisu bile nimalo prijatne.
Zoran Živković, predsednik Udruženja za informacionu bezbednost Srbije, čovek koji je u činu pukovnika dugo godina (do sredine prošle decenije) radio na zaštiti komunkacija predsednika države, načelnika Generalštaba i ministra odbrane, kaže da nije tačno da od NSA ne možemo zaštititi važne državne komunikacije. Po njemu, tačno je da mi ne možemo da napravimo ajfon ili mrežnu opremu za komunikaciju, ali matematičkim algoritmima i sopstvenim kripto-ključevima možemo da u ogromnom procentu zaštitimo sve kanale komunikacija važne za državu, bez obzira na to idu li iz zemlje ili iz inostranstva. Druga je stvar, kaže on, da li naši funkcioneri žele da koriste opremu za bezbedne komunikacije.

Živković naglašava da srpska kripto-zaštita sredstava za komunikaciju nikad nije probijena - dok je bila u upotrebi. U ratovima devedesetih i potom u NATO bombardovanju, zapadni saveznici se nisu proslavili provaljujući tajne iz Srbije prisluškivanjem zaštićenih komunikacija. Jedino uspešno slušanje državnog vrha imali su u Karađorđevu, ali ni tada nisu probili zaštićene veze, već su snimali ono što se govori u objektima koji nisu mogli biti u potpunosti obezbeđeni. U sudskim procesima u Hagu, komandantima iz Srbije i RS, gotovo da nema nijednog dokaza koji potiče iz prisluškivanja i snimanja zaštićenih komunikacionih kanala.

Za razliku od Srbije, afera sa američkim špijuniranjem u Nemačkoj je izazvala, ako ništa drugo - pravu buru u tamošnjoj javnosti i oštre reakcije njihovih zvaničnika.
A kada se tome doda izjava Dačića da nam je bitno da o nama lepo misle i u Briselu, i u Vašingtonu, i u Moskvi, onda se nameće zaključak da drugačije reakcije na prisluškivanje neće ni da bude, a pogotovo da je teško očekivati da će biti traženo od Vašingtona da se hitno izjasni u vezi sa optužbama o špijuniranju srpskih vlasti ili da će na primer neko reći što je previše, previše je, poput Nemaca. Teško se oteti utisku da ni uz najbolju volju, o Srbiji ipak neće jednako lepo da misle i na Zapadu i u Moskvi, što je praksa mnogo puta do sada potvrdila.