Efekti proširenja

Sudeći po broju članica EU, politika proširenja EU bila je njena najuspešnija politika još od stvaranja EEZ 1957. EU pruža punopravno članstvo kao nagradu za ekonomske i političke reforme, ali pod uslovima koje sama kreira i nameće. To je „meka sila“ koju poseduje EU. Decenija posle najvećeg proširenja (1. maja 2004. EU je primila Kipar, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Slovačku i Sloveniju), dovoljno je dug period da se ocene ekonomski efekti proširenja EU na 10 novih članica. U svim zemljama koje su pristupile EU povećan je dohodak po stanovniku, ali to je imalo i odgovarajuću cenu. U skoro svim tim državama dug je rastao mnogo brže od bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa se za njih, kao i za druge zemlje sveta može reći da žive na ,,kreditnoj kartici“. To je neizbežno, jer trgovina unutar EU mora da bude slobodna (uvoz), ali slabašne istočne privrede ne mogu da izdrže konkurenciju sa Zapada i to se sve preliva u stalno rastući dug prema zapadnom delu EU. Postavlja se pitanje: ako dug brže raste od društvenog proizvoda, što je slučaj sa novim članicama EU, da li je takav dug opravdan? Uz to, ti podaci razbijaju i mit o mirisnim i lepim ekonomskim ružama koje cvetaju zemljama koje su pristupile EU. Strani dug istočnih zemalja, članica EU se skoro udvostručio od njihovog pristupanja EU. Trenutni ekonomski uspesi su velikim delom finansirani zadužujući se na račun sledećih generacija. To je međugeneracijski transfer, gde se oni koji treba da vrate dug uopšte ne pitaju da li se slažu sa takvim „bećarskim“ zaduživanjem i sadašnjom potrošnjom. Izuzetak je Bugarska, koja je zadržala približno isti nivo inostranog duga. Članstvo u EU je povezano sa ubrzanim povećanjem duga inostranstvu svih ostalih novih članica (pogotovo Mađarske i Rumunije). S obzirom na to da su danas krediti prilično povoljni, postoji opravdana bojazan da će se dug inostranstvu dodatno povećati sa povećanjem kamatne stope. Pojedine prezadužene zemlje, kao što je Mađarska, morale su da pozovu MMF u pomoć, ali nakon oštrih mera štednje, koje je zaveo MMF, Mađarska je 2013. odlučila da prekine svu saradnju sa tom institucijom i zatvori kancelariju MMF-a. Zabrinjavajuće je što ekonomski krhke i zadužene istočne ekonomije neće moći da imaju pristup tržištu kapitala i da dođu do povoljnijih kredita kako bi finansirale svoje finansijske obaveze. Politika stezanja kaiša je neophodna, ali ona ima negativne posledice na ulaganja, zaposlenost, trgovinu i posebno budući ekonomski rast. Budućnost zajedničke Evrope nazire se samo ako se EU okrene temeljima na kojima je stvorena, pre svega socijalnoj tržišnoj ekonomiji. Evropa mora da se menja kako bi opstala. Ako ide u pravcu federalizacije - monetarne, fiskalne i bankarske unije, trebalo bi da pristane i na transfernu uniju, a to znači na preraspodelu dela BDP-a, prvenstveno iz Nemačke, u korist siromašnijih. Jedini ko je sada srećan i zadovoljan u EU je neizabrana tehnokratija u Evropskoj komisiji u Briselu, ali sastav novog Evropskog parlamenta uopšte ne ide u prilog novim proširenjima.