Vek kroz prizmu jedne biografije

Bogat život i ogromno delo američkog ekonomiste DŽona Keneta Galbrejta (1908-2006), koji je akademskim i političkim delovanjem obeležio protekli vek, tema su izuzetno zanimljive knjige Ričarda Parkera (DŽon Kenet Galbrejt: život, politika, ekonomija, Mediteran Publishing, Novi Sad, 2012). Galbrejt je decenijama predavao na Harvardu, ali nije bio samo akademski ekonomista nego i angažovani intelektualac. Bio je predsednik Američkog udruženja ekonomista, ambasador u Indiji, savetovao je trojicu američkih predsednika.

Opisujući Galbrejtovu akademsku i političku karijeru autor na scenu izvodi i sve one koji su bili važni učesnici krupnih događaja - američke predsednike, visoke zvaničnike stranih država, političare, vrhunske ekonomiste, pored ostalih buduće nobelovce Samjuelsona, Leontjeva, Tobina, Eroua, Soloua i Fridmana. Ovo je pored ostalog knjiga i o istoriji SAD i velikim izazovima koji su tražili reakciju (Velika depresija, NJu dil, Drugi svetski rat, Hladni rat, Vijetnam, ekonomski izazovi sedamdesetih godina i kasnije). Galbrejt je bio ne samo svedok ovih događaja nego često i aktivni učesnik. Obavljajući važne državne poslove dobro se upoznao sa stvarnim životom (tokom rata je upravljao Kancelarijom za kontrolu cena i civilne nabavke, a bio je i jedan od civilnih šefova Pregleda američkog strateškog bombardovanja). Dobro je naučio kako funkcioniše privreda i kako se donose političke odluke, a posebno je naučio važnu lekciju o suptilnoj vezi ekonomije i politike.

Objavio je četrdesetak knjiga (ne samo iz ekonomije i mnoge od njih su bile bestseleri) koje su prevođene na tridesetak jezika i više od hiljadu članaka. Ipak, među njegovim knjigama se izdvajaju: Društvo izobilja, Nova industrijska država i Ekonomija i društveni ciljevi. Za razliku od većine akademskih ekonomista Galbrejt je pisao za široku publiku. Obično ga opisuju kao kejnzijanca (sam je često isticao svoj ogromni intelektualni dug prema Kejnzu) i institucionalistu. Pojednostavljeno, prema Galbrejtovom ubeđenju ekonomija se ne može razmatrati odvojeno od politike, institucija i moći (smatrao je poroznom granicu između ekonomije i politikologije, sociologije, političke filozofije). Ovo je bila njegova ideja vodilja i nje se dosledno pridržavao u svojim knjigama.

Takva orijentacija je odudarala od dominirajuće struje teorijske ekonomije, a posebno od njenog nepokolebljivog insistiranja na formalnim modelima. Iako se menjala intelektualna klima, stavovi Galbrejta su ostajali isti, tako da je novim generacijama akademskih ekonomista delovao kao neka vrsta muzejskog eksponata. Međutim, kada bi se pojavio neki problem, uvek bi se mediji setili Galbrejta i tražili njegovo mišljenje. Uprkos otvorenoj skepsi koju je prema njemu iskazivao mejnstrim ekonomske nauke (Samjuelson je ironično opisao Galbrejta kao najistaknutijeg američkog ekonomistu za neekonomiste), na stogodišnjicu osnivanja Američkog udruženja ekonomista, jedina knjiga kojoj je bio posvećen zaseban panel je bila Galbrejtova Nova industrijska država.

Čujmo samog pisca ove obimne studije: Život DŽona Keneta Galbrejta nam pruža više od šanse da sagledamo zadivljujuću karijeru jednog čoveka. To je prilika da ponovo sagledamo ne samo njegove stavove o tome kako moderne privrede (i državne vlade) treba da funkcionišu, već i širu sliku transformisanih ekonomskih teorija, kao i onih u procesu transformacije, teorija kojima ti Galbrejtovi stavovi pripadaju i sa kojima se ponekad sukobljavaju; prilika da se uradi procena privreda koje takvi stavovi pokušavaju da usmeravaju i na taj način razume nešto više o pravcu u kome se svi sada krećemo.

Galbrejt je imao svoju viziju američkog društva, a jedini način da saznate u čemu se ona sastojala je da pročitate knjigu.