Rusi se vraćaju, Kinezi dolaze

Pre nego što je predsednik Rusije Vladimir Putin početkom jula krenuo na latinoameričku turneju, iz Moskve je, kao svojevrsna prethodnica, stigla vest da je Državna duma otpisala Kubi 90 odsto starog duga u iznosu od oko 26 milijardi evra. Ostatak od 10 odsto - oko tri milijarde - moraće da se plati, ali novac neće sa ostrva: biće korišćen za zajedničke investicije na Kubi. Dug se vukao još od vremena SSSR i opterećivao je odnose dve zemlje. Rusija je shvatila realnost: Kuba, jednostavno, i da hoće ne može da vrati dug jer nema odakle. Pre Rusije slične poteze prema Havani povukli su Kina 2010. i prošle godine Japan. Sporazum sa Kubom je poslednji u nizu sa zemljama koje su nekada bile pod uticajem SSSR (Avganistan, Irak, Nikaragva...). Putinova Rusija je u poslednjih dvadesetak godina otpisala oko 73,5 milijardi evra duga, ali pokušava da se preko ekonomske saradnje vrati u zemlje koje su dugo bile u uticajnoj sferi bivšeg SSSR. Suprotno većini mišljenja, trgovinska razmena Kube sa Rusijom je tek na devetom mestu; prva tri zauzimaju Venecuela, Kina i Španija, i to je ono što Putin želi da promeni jer je nekada razmena Kube i SSSR dostizala i 80 odsto od spoljnotrgovinskog bilansa Havane. Početak Putinove latinoameričke turneje došao je u vreme veoma zategnutih odnosa sa SAD i Evropskom unijom - koji će se polovinom jula još više pogoršati posle obaranja malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine - tako da poseta Kubi, Argentini i Brazilu prevazilazi ekonomske odnose, iako su oni u svim saopštenjima i izjavama bili u prvom planu. Jačanje ruskog uticaja na američkom supkontinentu je, na neki način, odgovor Rusije Vašingtonu i Briselu zbog „mešanja u unutrašnje stvari“ Ukrajine. Iako je u saopštenjima o razgovorima u Havani bilo reči i o vojnoj saradnji, posebno o servisiranju ruskih vojnih brodova u luci Havane, po povratku Putina kući moskovski Komersant „otkrio“ je da je sa Kubancima, navodno, dogovoreno reaktiviranje nekadašnjeg špijunskog centra SSSR u bazi Lurdes, u neposrednoj blizini Havane. Taj centar je, inače, zatvoren 2001. iz, kako je tada rečeno, „ekonomskih razloga“. Baza je počela da se gradi 1962, u predvečerje Kubanske krize koja je pretila da izazove treći svetski rat, a završena je 1967; na razdaljini od samo 250 km od američke obale baza u kojoj je na vrhuncu Hladnog rata radilo i do 3.000 ljudi služila je za špijuniranje telekomunikacija na delu američke teritorije. Putin je, međutim, odmah sutradan po objavljivanju ove vesti negirao da Moskva planira ponovno otvaranje baze na Kubi, rekavši novinarima kako Rusija „sve potrebe svoje odbrane zadovoljava i bez ove komponente“. „Mi smo u dogovoru s našim prijateljima taj centar zatvorili 2001. i ne planiramo da ga ponovo otvaramo“, rekao je Putin demantujući Komersant, koji se inače pozvao na „pouzdane izvore iz vrha vlasti“. Neko je, izgleda, listu podmetnuo vest u stilu „što je babi milo...“, to su onda preneli i zapadni mediji - od kojih su neki potom propustili da objave i Putinov demanti... Možda ih je zavela i Putinova izjava kako je Rusija „spremna da povrati izgubljene prilike“, što je za neke bilo dovoljna potvrda da se „Rusi vraćaju na Kubu“, odnosno da je to neka vrsta „povratka u budućnost“ jer obnova ekonomske i vojne saradnje, uz političke odnose „punog razumevanja“, pokazuju nameru Moskve da pojačanim prisustvom u Latinskoj Americi odgovori na pritiske i sankcije kojima je izložena zbog optužbi za odgovornost u „slučaju Ukrajina“… Iz Havane Putin je, na putu za Brazil, svratio do Buenos Ajresa, gde je sa predsednicom Argentine Kristinom Fernandes Kiršner, između ostalih sporazuma (komunikacije, saradnja u oblasti prava), potpisao i sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Takođe, Rusi će investirati u modernizaciju argentinske železnice i učestvovati u javnim radovima, uključujući gradnju hidrocentrale koja će se zvati Nestor Kiršner, po pokojnom mužu Fernandesove, koji je takođe bio predsednik Argentine. Inače, za razliku od Vašingtona i evropskih saveznika koji su listom osudili aneksiju Krima od strane Rusije, Fernandes Kiršner imala je puno razumevanje za akciju Moskve i osudila Vašington i Brisel zbog „dvostrukog aršina“ zbog čega joj je Putin telefonski lično zahvalio. Sledeća stanica bio je Brazil, po dva osnova. Susret sa brazilskom predsednicom Dilmom Rusef rezultirao je sporazumom o skorašnjoj prodaji ruskog sistema za protivavionsku zaštitu, plus sporazumi o saradnji u infrastrukturi, energiji, zdravstvu, obrazovanju i tehnologiji. Nivo ekonomske razmene između dve zemlje je 4,1 milijardu evra a obe strane su saglasne da postoje i potrebe i mogućnosti da se popne na 10 milijardi. Zajedno sa brazilskom predsednicom, Putin je potom otišao u Fortalesu, na severu zemlje, gde je održan osnivački skup banke BRIKS (skraćenica dolazi od početnih slova pet zemalja koje su se udružile u ovom projektu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike), finansijske institucije čija je ambicija da se pozicionira kao neka vrsta pandana Međunarodnom monetarnom fondu. Nova razvojna banka počinje sa kapitalom od 73 milijarde evra za razvojne projekte i sličnom sumom u rezervnom fondu, za slučajeve „finansijskih oluja“ poput ove koja još traje. Akcionari su uložili jednake sume, ali je Kina - koja je nastojala, bez uspeha, da ima bar minimalnu većinu - uspela da se izbori da sedište banke bude u Šangaju. Nastanak ove banke kasni dve godine zbog unutrašnjih nesporazuma osnivača, ali je na kraju postignut dogovor, jer su svi pomalo popustili. Prvi predsednik banke biće iz Indije, a prvi guverner Rus. Banka još ne funkcioniše, ali uskoro će biti realnost na međunarodnom monetarnom tržištu. Sa kakvim uspehom, ostaje da se vidi - ali već iz činjenice da zajednički BDP ovih pet zemalja čini petinu svetskog BDP, kao i da 40 odsto čovečanstva živi u ovim zemljama, govori o ogromnom potencijalu. Stoji, takođe, i činjenica da u ovih pet zemalja živi i oko 1,7 milijardi siromašnih - polovina od globalnog broja - ali ovih pet zemalja uspelo je u poslednjih dvadesetak godina da promeni i sebe, a samim tim i svet. Činjenica je da su svi, osim Kine, trenutno u zastoju, ali upravo zato se i udružuju. Iako je Rusef rekla da BRIKS nije uperen protiv MMF-a („Pravimo uslugu sebi samima“), jasno je da osnivači nove banke nisu zadovoljni organizacijom, funkcionisanjem i kriterijumima kojima se Fond rukovodio, budući da je, od svog nastanka pre 70 godina, oduvek upravljački bio u rukama Amerikanaca i njihovih zapadnih saveznika. Vreme će pokazati da li je MMF dobio ozbiljnog konkurenta. Kina je druga ekonomska sila sveta, Brazil je sedmi, Indija deseta a Rusija 11. Zajednički im je evidentni napredak poslednjih godina, razdvajaju ih udaljenost, državna uređenja, čak i globalna politička orijentacija, ali ekonomija najlakše briše razlike i ruši granice. Prvi „pridruženi član“ BRIKS biće Argentina, koja odavno ratuje sa MMF-om, ali za sada ne može biti reči o punopravnom članstvu u grupi. Na liniji saradnje sa osnivačima BRIKS su i 32 sporazuma koje je Brazil potpisao sa Kinom. Iako su u novoj banci saveznici, Kina i Rusija se i te kako nadmeću za ekonomsko, a samim tim i političko prisustvo u Južnoj Americi. Kineski predsednik Si Đinping iskoristio je, kao i Putin, vreme pre sastanka u Fortalesi da sa Argentinom i Brazilom potpiše niz ekonomskih sporazuma. Statistika kazuje da je trgovinska razmena Kine sa zemljama Latinske Amerike u poslednjoj deceniji povećana čak 22 puta a ova godina beleži novi rast od 6,4 odsto. Rusi se vraćaju, Kinezi dolaze u Latinsku Ameriku. Svet se menja.