(Ne)kulturna politika

Iako je u okviru prethodnih sedam Belefa javni prostor prestonice bio ukrašavan i oneobičavan radovima od terakote čiji su autori studenti i doktorandi beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) i brojnih stranih institucija, ove godine to neće biti slučaj.
Koordinator izložbe i profesor na FPU Marko Lađušić ne krije ogorčenje zbog ovakvog ishoda. Prema njegovim rečima, na sastanku s umetničkim direktorom ovogodišnjeg Belefa Vojkanom Borisavljevićem se 30. juna dogovorio da Teratorija ponovo bude deo festivala. Utanačili su i broj radova, i izložbene lokacije na Trgu republike, čak i finansijsku konstrukciju, prema kojoj bi glavninu budžeta od 10.000 evra platio kikindski Međunarodni vajarski simpozijum Tera, dok bi Belef, čiji je budžet 6 miliona dinara, izdvojio oko 300.000. Ta sredstva bi bila iskorišćena za smeštaj studenata u Kikindi, prevoz i održavanje skulptura. Jer, napominje Lađušić za NIN, izuzev prve dve godine, svi koji učestvuju u Teratoriji rade volonterski.

Iskreno, ne verujem u zvanično objašnjenje da je manjak novca razlog što je Teratorija otkazana. Mogli su da nam jave da mogu da izdvoje 150.000 ili 200.000 dinara. Snašli bismo se. Zvali bismo studente da nam pomognu, ako ništa drugo. Objašnjenje ne rasvetljuje ni otkazivanje izložbe scenskog kostima, koje, prema planu, nije koštalo niti jedan jedini dinar. Nisam ni pomislio da će naš dogovor propasti, jer smo se oko istih stvari već sedam godina dogovarali rutinski. Kad te neko pozove da učestvuješ na festivalu, na šta ih niko nije terao, to valjda znači da te žele tamo. Ovako, s otkazivanjem izložbe svega nedelju dana pred početak Belefa, kad su svi kapaciteti bili uveliko pokrenuti, što nije jeftino, ostaje gorak ukus poniženja, predočava naš sagovornik i navodi utisak jednog svog kolege da je kulturna scena Beograda ostala bez izložbe svetskog formata, koja je grad uvek koštala nesrazmerno malo.

Tvrdnju da razlog otkazivanja nije finansijske prirode potvrđuje i Lađušićevo saznanje da 300.000 dinara jeste skoro do samog početka Belefa bilo namenjeno Teratoriji. Naš sagovornik veruje da su ta sredstva u poslednjem trenutku preusmerena nekom ko je blizak organizatorima, što odražava širu konfuziju u ovogodišnjem planiranju festivala. Naime, kako su Dom omladine Beograda i Beogradska tvrđava odbili da budu producenti Belefa, ovaj posao je naposletku poveren pozorištu Dadov, koje je, napominje Lađušić i bez želje da nekoga uvredi, amatersko pozorište.

Najveći greh koji je vezan za otkazivanje Teratorije jeste to što su u organizaciji zatvorili vrata studentima i doktorandima, domaćim i stranim, da se usavršavaju u Teri, jer, sasvim razumljivo, siromašna sredina kakva je Kikinda ne želi da pomaže projekte koji se na kraju neće ostvariti. Budući da iza Belefa stoji Gradski sekretarijat za kulturu, u Kikindi opravdano smatraju da centar ne želi saradnju s periferijom i da je marginalizuje. A, ta ista periferija je mnogo uložila u Teru, od nje napravila nesvakidašnji umetnički prostor koji će verovatno ubuduće biti zatvoren za studente. Oni na kraju plaćaju najveću cenu. Pogubno je da pozorište Dadov, koje se ne razume u vizuelne umetnosti i kojem mi nismo interesantni, odlučuje o tome na takav način, obrazlaže Lađušić.

Prema njegovim rečima, podjednako je velika šteta što je ukidanjem Teratorije mlađim vizuelnim umetnicima ukinuta i mogućnost da izlažu u javnom prostoru, pred najširom publikom. Na kraju krajeva, i Beograd je na velikom gubitku, jer je ostao bez sad već tradicionalne izložbe čiji je antielitistički koncept pred Beograđane i turiste iznosio nešto novo, pozitivno i originalno. Lađušić napominje da prostor na Trgu republike nije bio rezervisan za neku drugu izložbu, već da će u vreme Belefa jednostavno zvrjati prazan, prvi put posle sedam godina.