Муке с префиксима


Као да се људима чини да морају употребити несвршени облик за радњу која траје годину, две или више

Прошле недеље поменуо сам глаголе на ‑овати, ‑ирати, ‑исати који су двовидски (свршени и несвршени), а којима се ипак додаје префикс као ознака завршене радње. Најчешће то бива са префиксом из-. Сваки час чујемо да је неко „исфинансирао“ тај и тај пројекат, мада би и „финансирао“ имало исто значење. Уместо несвршеног глагола нервирати (према коме имамо свршени изнервирати) данас је у моду ушло иритирати. У реду, али „изиритирати“, са својих пет „и“, заиста не звучи добро: глагол иритирати је двовидски, па му префикс није потребан.

У једној емисији Радио Београда једна редитељка је говорила о представи која, по њеном мишљењу, „није била довољно интегрисана“. „Ипак,“ одвратила је водитељка, „ви сте је изинтегрисали на неки начин“. Овакви глаголи на „из-“ досад нису забележени ни у једном речнику, а конзервативнији граматичари вероватно би рекли да и не треба да буду.

Код свршеног глагола дошколовати (се) проблем је с глаголском именицом, која се најчешће јавља у рогобатном облику „дошколовавање“. Као да се људима чини да морају употребити несвршени облик за радњу која траје годину, две или више. У ствари, као што од глагола помиловати (у судском значењу) имамо помиловање, тако и овде треба рећи дошколовање, с наглашеним дугоузлазним „а“.

И да се вратимо прошлог пута поменутом глаголу проузроковати. Он је можда једини који је и са префиксом двовидски: свршен (Пожар је проузроковала варница) али и несвршен (стрес проузрокује многа обољења). Као такав није се уклапао у систем, па су му „одсекли“ префикс. Глагол узроковати је постојао и раније (два примера из хрватских писаца забележена су у шестотомнику Матице српске), али је био далеко мање уобичајен него последњих година.



Иван Клајн