Venčanje s robotom je bliska budućnost

Veštačka inteligencija (artificial intelligence) je verovatno jedna od najuzbudljivijih nauka današnjice. Bazično, njen cilj bi trebalo da bude rekreiranje ljudskog procesa razmišljanja, ili, mašina-robot sa ljudskim intelektualnim sposobnostima. Dok su svi jednoglasni da se roboti mogu koristiti kao pomoć čoveku u mnogim poslovima, već decenijama naučna javnost žustro debatuje na temu možemo li ili ne uopšte imati inteligentne robote. Današnja robotika nije još blizu ostvarenja cilja veštačke inteligencije, ali napreduje veoma dobro i u nekim oblastima daje izuzetne rezultate. Kompjuteri su već u mogućnosti da rešavaju probleme, postoje roboti koji imaju limitiranu sposobnost učenja, postoje humanoidni roboti koji mogu da interaguju u društvu, ali su još uvek daleko od mogućnosti da misle kao ljudi.

Ipak, prošlog juna je stigla vest koja je uzbudila i podelila naučnu javnost. U Londonskom kraljevskom društvu, profesor kibernetike Kevin Varvik sa Reding univerziteta, organizovao je Turingov test i objavio da je test prvi put u istoriji savladan. Turingov test se tradicionalno smatra važnom prvom stepenicom u evoluciji veštačke inteligencije. Ovim testom se testira da li čovek može da proceni da li komunicira sa čovekom ili mašinom. Ukoliko u trenutku testiranja razgovara sa mašinom, a proceni da razgovara za čovekom, smatra se da je Turingov test savladan i da su mašine dostigle određeni vid inteligencije. Da je u junu u Londonu Turingov test savladan, danas bismo bili u uzbudljivoj, novoj eri razvoja veštačke inteligencije. Međutim, naučna javnost se podigla na noge burno kritikujući ovu smelu i ambicioznu najavu, opisujući je kao jeftin marketinški trik.

Povod za razgovor sa jednim od najvećih svetskih stručnjaka za veštačku inteligenciju dr Dejvidom Levijem je upravo to veliko uzbuđenje i burne reakcije u naučnim redovima. Naučnici uživaju reputaciju prilično uzdržanih ljudi koji se teško mogu uzbuditi i koji vrlo pažljivo odmeravaju svoje izjave. Dakle, šta se zaista desilo u svetu veštačke inteligencije?

Objasnite šta je Turingov test i šta ga nakon gotovo šest i po decenija (1950) čini još uvek relevantnim i aktuelnim?

Možda je najznačajnija činjenica vezana za Turingov test to što ga ni jedan kompjuter do danas nije prošao. Test je bio opisan u Turingovom radu, objavljenom 1950. u filizofskom žurnalu Mind. Alan Turing je smatrao da ako neko komunicira, na primer uz korišćenje tastature, i ne može da proceni da li je sa druge strane čovek ili kompjuter, mi treba da prihvatimo da je kompjuter inteligentan.

Ako se do danas nije desilo da neki kompjuter prođe test, verujete li da će se to ipak jednom desiti kao Eugene Goostman 9. juna 2014, ili će to biti serija događaja koja će nas dovesti do toga? Kako ćemo znati da se to zaista dogodilo?

Sigurno je da će se to desiti jednoga dana. Po mom mišljenju, niko neće proći test do 2040, možda čak i kasnije. Testovi o kojima se danas puno priča će se multiplikovati biće ih više svake godine, i jednom će se sigurno desiti da jedan od njih bude prihvaćen od naučne javnosti kao validan Turingov test, i tako ćemo znati da je test uspešno savladan.

Vi ste dva puta, 1997. i 2009, dobili Lebner nagradu, najugledniju na svetu u oblasti veštačke inteligencije. Šta se promenilo u periodu između te dve godine, pristup? Pokušavam da shvatim koliko se brzo krećemo.

Veliko pitanje! Ja sam malo radio između 1997. i 2009. Ali mi je pristup zaista bio potpuno drugačiji. Teško je objasniti razlike u intervjuu, osim toga, ne želim da obelodanim moj trenutni način razmišljanja. Uskoro ću ponovo početi da radim na svom programu, sa idejom da napravim veliko poboljšanje, i zasad želim da sačuvam moje ideje za sebe.

Studirali ste čistu matematiku, fiziku, i statistiku. Takođe ste i škotski internacionalni majstor šaha. Mislite li da su šahovski mozgovi superiorni? Da li postoji neka relacija između rešavanja šahovskih problema i načina rešavanja problema u veštačkoj inteligenciji?

Ne mislim da je šahovski mozak superioran na bilo koji način sem u igranju šaha. Postoje neke sličnosti između načina na koji AI softver igra šah i načina na koji AI softver rešava određene probleme. Ali ne verujem da je za ljude šahovski proces razmišljanja lako primenjiv na druge vrste problema. U šahu je potrebno analitičko razmišljanje, koje je sigurno potrebno za neke vrste problema. Ali u šahu je potreban i specijalan šahovski talenat, što zaista nije mnogo korisno za druge vrste problema.



Dakle vi mislite da ćemo za dve tri decenije sresti inteligentne mašine?

Mislim da će do 2050. biti naprednih vrsta kompjutera u robota koji će moći da obave bilo koji zadatak koji obavljaju ljudi, i da će to moći da rade bolje od bilo kog čoveka. Pisaće knjige, pozorišne komade, pesme, i muziku tako da će čovečanstvo od uzbuđenja plakati. Kuvaće najdivniju hranu koristiće i recepte koji su sami smislili. Biće najbolji ljubavnici. Prevodiće sa jednog jezika na drugi perfektno i u sekundi...

Kao vodeći ekspert u AI, šta mislite da je Eugene Goostaman u stvari uspeo da uradi? Ako se čak ni eksperti ne slažu da li je prošao test ili nije, kako će laička javnost znati šta se dešava? Ko će biti sudija?

Nisam video i analizirao transkripte takmičenja pa ne mogu da dam pouzdan komentar o tome šta je Goostman uspeo. Ali čini mi se, nakon čitanja jednog malog izvoda iz transkripta, da je ponekad uspeo da odgovori na pitanje korisnika tako da je izgledalo kao da ga razume, ali bez suštinskog razumevanja i bez ikakvog kontinuiteta. Vaše pitanje kako će javnost znati šta se dešava vrlo je dobro. Već postoji nekoliko različitih takmičenja koja se baziraju na Turingovom tesu, i koji izazivaju određenu količinu konfuzije. U jednom trenutku u budućnosti, nadam se da će AI eksperti postići dogovor o tome kako tačno test treba da bude izveden, kakva treba da bude forma Turingovog testa, kako će se određivati rezultati takmičenja, i koji rezultat je potreban za zaključak da je Turingov test položen.

U vašim knjigama Robots Unlimited, i Love and Sex with Robots: The Evolution of Human-Robot Relationship idete prilično daleko kad je robotika u pitanju. Predviđate da ćemo imati robote kao životne saputnike, takođe kažete da ćemo se zaljubljivati u robote, imati seksualne odnose, i da će nam u isto vreme oni držati kuću čistom? Da li pričamo o dugo očekivanom raju na zemlji? Ili o nečem drugom?

U nekom smislu to jeste raj. Ali sa svakim tehnološkim napretkom ide uvek i negativni sporedni efekat. Tako da taj raj neće predstavljati perfektnu sredinu za svakoga.

Možete li nam reći ko vidi AI biznis, ko su glavni investitori u AI istraživanjima? Da li govorimo o vladama razvijenih zemalja koje traže rešenje za povećani broj starog stanovništva, ili pričamo o vojnim projektima?

To je kombinacija oba. U SAD je sigurno najviše AI istraživačkih projekata finansirano iz vlade preko oružanih snaga. Ali u Japanu vlada investira i promoviše robotiku zato što se iznad njih nadvija veliki oblik demografskog problema broj starih ljudi će uskoro biti toliki da neće biti dovoljno ljudi da se o njima stara, i zato je istraživanje na polju robotike veoma važno. Roboti negovatelji će biti veliki biznis u budućnosti.

Da li se bojite da će vaša ekspertiza biti iskorišćena za armiju inteligentnih robota koja će voditi ratove po celoj planeti? Kao Ajnštajnov doprinos atomskoj bombi? (znamo da on nije direktno učestvovao na projektovanju atomske bombe, ali je inicirao istraživanje i njegove jednačine su teoretski omogućile kreiranje). Da li ste vi budući dr Frankenštajn?

Zaista se nadam da ne. Moje istraživanje je najvećim delom u igrama kao što je šah, i kompjuterskoj lingvistici, što su vrlo miroljubive aktivnosti. Mada sam bio jednom kontaktiran od nacionalnog eksperta za razvoj ratnih tenkova koji je hteo da zna da li ja mislim da su šahovski algoritmi korisni u ratovanju. Rekao sam ne.

Inženjering znanja

Šta je, u stvari, Artificial Intelligence (AI)?

To je grana kompjuterskih nauka. Cilj te naučne grane je da izvede zadatke najčešće povezane sa ljudskom inteligencijom, od igranja šaha do dijagnostikovanja bolesti.

Da li se može reći da je cilj veštačke inteligencije da simulira ljudsku inteligenciju?

Da i ne. Simulacija ljudskog ponašanja je nešto drugo, zato što je moguće simulirati ljudsko ponašanje bez inteligencije.

Šta čini ljudsku inteligenciju tako teškom za replikovanje ili simulaciju?

Glavni razlog je što u nekim slučajevima ni inteligentni eksperti (ljudi) nisu u stanju tačno da objasne kako oni rešavaju neki specifičan problem. Kada bi oni to mogli, kompjuterski naučnici bi bili u poziciji da imitiraju ili replikuju njihove metode za rešavanje problema. To se zove inženjering znanja - proces u kome eksperti (ljudi) prenose potrebno znanje tako da kompjuterski program može biti obogaćen za to znanje.

Koja je vaša definicija inteligentne mašine?

To su mašine za koje vam se čini da se ponašaju na inteligentan način. Ali neki ljudi se ne slažu i tvrde da mašine koje se ponašaju na isti način kao inteligentno ljudsko biće (na primer mašine koje pobede šahovskog šampiona), nisu same po sebi inteligentne. To je filozofski argument.