I spore sudije pred sudom

Foto Masanori Jošida

Pravo na sudsku zaštitu samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno dodatnim pravima koja pospešuju njegovu delotvornost. Teško je govoriti o poštovanju prava na sudsku zaštitu ako se sudi dugo, sporo, sa odugovlačenjem, tolerisanjem neažurnosti stranaka i drugih učesnika u postupku...
Pravo na suđenje u razumnom roku jeste element, derivat prava na sudsku zaštitu i ovo pravo zajamčeno je Konvencijom za zaštitu ljudskih prava koju je Republika Srbija ratifikovala, čime je u Srbiji prihvaćena obaveza poštovanja tog prava.
Viši sud u Beogradu je upravo ovih dana doneo prvo rešenje po žalbi građanina u kojem je konstatovano da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i naložio isplatu nematerijalne štete od 500 evra.

U pitanju je vanparnični postupak koji se godinama vodio pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu. Građanin se žalio, a Viši sud je 14. jula utvrdio povredu njegovog prava i naložio da mu se na ime nematerijalne štete isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, rekla je portparolka Višeg suda Dušica Ristić. Dodala je da je Trećem osnovnom sudu naloženo da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

Ovo rešenje je doneto u isto vreme kada je i direktor komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević rekao da su podaci o broju zastarelih predmeta alarmantni i da to ukazuje da reforma pravosuđa nije urađena na adekvatan način. Statistika Jukoma za 2013. godinu pokazuje da je prošle godine zastarelo 814 krivičnih predmeta u sudovima i 139 u fazi istrage.

Po definiciji, zastarelost je pravni institut koji omogućava da ne dođe do krivičnog gonjenja ako prođe određeno vreme od izvršenja krivičnog dela. Jedino delo koje ne zastareva jeste ratni zločin. Zastarelost čini da istina ostane sakrivena i da vi kao osumnjičeni, ali ni kao oštećeni ne dođete do istine, rekao je Antonijević. Dodao je da zastarelost uvodi pravnu nesigurnost, odnosno da na kraju suđenja nema odgovarajuće presude.

Poslednja u nizu presuda, u kojoj je optužnica odbačena jer je usledila apsolutna zastarelost, jeste nepravosnažna presuda izrečena 18. jula ove godine biznismenu Stanku Subotiću Canetu za šverc cigareta 1995. godine.
Apelacioni sud pravosnažno je usled zastarelosti oslobodio krivice bivšeg direktora Uprave carina Mihalja Kertesa optužbi da je iznosio novac carine na Kipar. Zbog zastarelosti nisu izrečene ni brojne presude funkcionerima režima koji je predvodio Slobodan Milošević, a koji su uglavnom bili optuženi za zloupotrebe položaja, kao što su nekadašnji ministri saobraćaja i telekomunikacija Ratko Marčetić, zdravlja Leposava Milićević, poljoprivrede Živanko Radovančev, pravde Dragoljub Janković ili turizma Slobodan Čerović ili bivša komesarka za izbeglice Bratislava Buba Morina...

Najnoviji pokušaj da se ispravi ova anomalija pravosuđa je i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je propisano da svaki građanin može podneti sudu zahtev za zaštitu svog prava, kao i zahtev za naknadu štete zbog povrede ovog prava.
Nacrt zakona je deo Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, a cilj je da pravda bude dostupnija građanima i oni steknu više poverenja u pravosuđe, da se smanji broj zaostalih predmeta i predstavki protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Izuzev ustavne žalbe, pravo na suđenje u razumnom roku nikako nije bilo štićeno u Srbiji sve do 2013. godine (21. maja). NJegova zaštita skromno se pomaljala u Zakonu o uređenju sudova i u Zakonu o sudijama, u normama koje uređuju nadzorna prava predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda (dakle, u normama o sudskoj upravi) ili nadzorna prava ministarstva nadležnog za pravosuđe (u normama o pravosudnoj upravi), delom u odredbama koje uređuju disciplinsku odgovornost sudija itd. Za ova dva meseca u Viši sud su stigla 124 zahteva građana.
Srbija je izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Zakonom je propisano da je postupak po ovom zahtevu hitan. On se podnosi neposredno višem sudu, koji donosi rešenje, na koje je moguće izjaviti žalbu, a o njemu odlučivaće Vrhovni kasacioni sud u roku od 15 dana.
U slučajevima kada sudija prouzrokuje štetu nezakonitim i nepravilnim radom, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i kršenja ljudskih prava, Republika Srbija će građaninu isplatiti štetu iz budžeta, ali država može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa ako je šteta učinjena namerno. Na zahtev ministra nadležnog za pravosuđe, republički javni pravobranilac je dužan da pokrene parnični postupak pred nadležnim sudom za naknadu ovako isplaćenog iznosa, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog saveta sudstva, objašnjava Miroljub Tomić, predsednik Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa i zamenik predsednika Visokog saveta sudstva...

Tako se uspostavlja odgovornost sudija, koja treba da bude protivteža njihovoj nezavisnosti a svim građanima Srbije omogućena je bolja zaštita jednog od osnovnih ljudskih prava. Cilj je, kako navode u Ministarstvu pravde, da se smanje ili potpuno eliminišu predmeti u kojima bi se sudilo neopravdano dugo i da se tako građanima omogući brža i efikasnija pravda, kao i da sudije lakše i efikasnije obavljaju svoj posao. Nema dileme da je važno doći do kvalitetne i pravične odluke, ali postavlja se pitanje šta znači takva odluka ako stigne nakon pet, deset, 15 ili 20 godina i dali se time zadovoljava pravda.

Ukoliko sudije neopravdano kasne u izradi odluka, neopravdano ne zakazuju ročište, odugovlače postupak i prave druge teže disciplinske prekršaje, i ukoliko zbog ovakvih postupaka u radu sudije dođe do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti, ili narušavanja ugleda i poverenja u sud ili dođe do zastarevanja predmeta, biće pokrenuti i postupci za razrešenje sudija.

Cilj je da se uspostave čvrsti i jasni kriterijumi za izbor i napredovanje sudija, kao i jasni mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti za nestručan i nekvalitetan rad, jer samo na taj način može da se dođe do pravih rezultata do efikasnog i odgovornog sudstva, zaključuje predsednik Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković nije optimističan u pogledu prevazilaženja zaostataka - broja starih predmeta u tom sudu. Postupanje po žalbama na povredu prava na suđenje u razumnom roku, kako je kazao Milenković, biće prioritet, ali ne s ciljem zastrašivanja sudija. On je istakao da je broj starih predmeta veoma veliki i da 10 odsto predmeta čeka na rešavanje i duže od 10 godina, a rekao je i da se u radu sudija već nalazi mnogo predmeta.
Prema podacima Kasacionog suda za 2013. godinu, u Srbiji ima 1,7 miliona predmeta koji traju duže od dve godine, od čega su čak 1,5 miliona predmeti koji se odnose na izvršenje.
Šta tek da kaže građanin za koga, još od rimskog prava, važi načelo da nepoznavanje zakona škodi? Kako da građani znaju zakone ako ni sudije ne znaju šta i kako primenjuju?