Nema spasa bez blage zime i gasa

Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS-a, preživeo je prvi krug smene direktora, uprkos činjenici da su upravo neefikasnost tog preduzeća, broj zaposlenih u njemu, a posebno broj direktora, kao i spekulacije o poskupljenju struje i teškoj situaciji u eletroenergetskom sistemu nakon majskih poplava bili glavna tema i vlasti i medija prethodnih dana. Da li je ovo Obradović dobio samo prvu rundu, znaće se tokom avgusta, jer je premijer Aleksandar Vučić najavio još otkaza. U istom mesecu moglo bi se znati i hoće li sa Obradovićem biti potopljena i elektroprivreda, pošto neki izvori NIN-a tvrde da situacija u tom sistemu nikada nije bila gora, kao i hoće li i za koliko poskupeti struja.

Zasad, iako se spekuliše da predstavnici EPS-a traže od Vlade poskupljenje, zvaničnog zahteva nema. To za NIN tvrde i u EPS-u, ali i u Agenciji za energetiku, nadležnoj instituciji za odobravanje poskupljenja.
Podsetimo, mediji su neposredno pre ostavke Lazara Krstića spekulisali da je EPS zahtevao poskupljenje struje od 30 odsto i da je za to dobio Krstićevu podršku. Bivši ministar finansija iznosio je argument da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, ali se od njega, takođe, moglo čuti i da bez ovog poskupljenja EPS neće moći sam da se finansira. Posle više od decenije, pašće ponovo na teret budžeta, koji bi onda i sam mogao potonuti zajedno sa elektroprivredom.

Neminovno poskupljenje struje sve glasnije pominje i Krstićev naslednik Dušan Vujović. Iako se ne govori o procentu poskupljenja, opravdano je naslutiti da će se, baš kao i sa smanjenjem penzija i plata, naći srednje rešenje. U to veruje i Slobodan S. Petrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. I bez poplava električna energija u Srbiji mora da poskupi jer je to uslov da se EPS očuva. Ako je struja ovako jeftina, onda to smanjuje i vrednost same kompanije, a da ne govorimo da smo nakon poplava došli u situaciju da se struja kontinuirano uvozi. Verujem da će Vlada i EPS postići dogovor o poskupljenju od oko 12 do 15 procenata, jer ni država ne može EPS uslovljavati da drži regulisanu netržišnu cenu, a da istovremeno ne dobija nikakva sredstva iz budžeta kako bi se ta razlika nadoknadila. To znači da EPS troši svoju supstancu, kaže Petrović.
I dok država Elektroprivredi zamera neracionalnost i neefikasnost, veliki broj direktora i kašnjenje u korporativizaciji i pretvaranju u akcionarsko društvo, u EPS-u odgovaraju da u poslednjih deset godina nisu koristili sredstva iz budžeta, a istovremeno netržišnim cenama subvencionišu privredu i građane. Samo u poslednjih osam godina EPS je privredi i građanima poklonio šest milijardi evra, a taj novac je mogao biti uložen u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

I LJiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku, za NIN potvrđuje da sadašnje cene ne odražavaju realne troškove održivog razvoja EPS-a i treba da rastu. Strategijom razvoja energetike, koju je prethodna vlada usvojila i uputila u Skupštinu, predviđeno je da regulisane cene dostignu ekonomski opravdan nivo za dve do tri godine. Agencija će, kao i do sada, pri oceni opravdanosti troškova, tražiti od EPS-a da racionalizuje poslovanje, smanji gubitke u mreži i suzbije krađe struje.

U EPS-u odgovaraju da povećanje cene rešava tek trećinu finansijskih problema i da će odluka biti doneta kada se vidi koliko će novca država opredeliti za sanaciju štete od poplava. A o kom se tačno iznosu radi nismo saznali ni u EPS-u, ni u nadležnom Ministarstvu energetike.
I izvor NIN-a, odlično upućen u stanje u energetskom sektoru, ne spori da je Krstićev predlog o drastičnom poskupljenju od 30 odsto ekonomski opravdan, ali, kako kaže, pogrešno je verovati da se posledice poplava i neplaniranog troška za uvoz električne energije mogu prevaliti na krajnje kupce od kojih neki ni ovako jeftinu struju ne plaćaju.



Jer, prema podacima EPS-a, stepen naplate je 89 odsto, a kako pre neki dan reče ministar finansija Vujović, gubici u prenosnoj mreži dostižu i 18 odsto, što govori da se trećina proizvedene struje nekome isporučuje džabe. A sa druge strane, kada se pogleda broj onih koji po povlašćenim uslovima koriste električnu energiju, reklo bi se da je Srbija zemlja bogatih. Paralelno sa povećanjem cene mora se povećavati i broj zaštićenih siromašnih domaćinstava, jer je u decembru 2013. samo 66.000 domaćinstava koristilo pravo na umanjenje mesečnog računa, kaže LJiljana Hadžibabić.

Pored poskupljenja, trebalo bi da brinu i moguće restrikcije struje. Prema podacima koje smo dobili od EPS-a i Rudarskog basena Kolubara, trenutna dnevna proizvodnja u ovom basenu je 45.000 tona uglja, što je tek polovina redovne isporuke. Tokom avgusta u Kolubari najavljuju početak rada jednog od potopljenih kopova Veliki Crljeni, što bi dnevnu isporuku povećalo na 65.000 tona, a definitivnu sanaciju i povratak na pune kapacitete očekuju u prvom kvartalu 2015.
Zbog smanjene isporuke uglja, a time i smanjene proizvodnje struje, EPS je od majskih poplava do početka jula uvezao blizu 500 miliona kilovat-sati električne energije i za to platio oko 20 miliona evra.
U EPS-u odgovaraju da struju trenutno uvoze zbog povoljnije cene na tržištu i potrebe da se do zime napune deponije uglja i obezbedi što više sirovine, kako bi se što manje uvozilo kada kilovat-sat bude znatno skuplji.
Slobodan S. Petrović, pak, kaže da postojeće deponije imaju kapacitet tek za pola meseca i da bi zapravo prava strategija bila da se već sada, dok je cena znatno niža, kupuje struja za zimske mesece.

To potvrđuje i dobro obavešteni izvor NIN-a koji procenjuje da će od oktobra ove godine do marta naredne manjak uglja iz Kolubare biti oko šest miliona tona, a to je, kako kaže, proizvodnja od oko četiri milijarde kilovat-sati struje. Da li će biti potrebno toliko energije ili manje, zavisiće od toga koliko bude jaka zima, da li će biti povoljna hidrološka situacija i kakva će biti situacija sa gasom iz Ukrajine. Ako nam sve to bude išlo naruku, taj manjak bi mogao biti znatno manji, ali ako ne bude, bojim se da ćemo biti u bezizlaznoj situaciji. Tada nam neće pomoći ni neviđeni uvoz struje jer i prenosni sistem Elektromreža Srbije ima svoje ograničene tehničke mogućnosti, upozorava naš izvor na mogući crni scenario.

Ovaj izvor NIN-a ne veruje u procene EPS-a da će kopovi na Kolubari biti sanirani do proleća naredne godine, kao i da je šteta tek oko 150 miliona evra. Nakon ispumpavanja vode, dolazi se do mulja koji je takođe potrebno sanirati, a onda tek sledi transport mašina, njihovo rastavljanje i utvrđivanje štete. Nakon toga sledi nabavka, koja se naručuje mesecima unapred, potraga za delovima, javna nabavka za te delove, pa tek onda ugovori. Ako kopovi budu u funkciji za zimu 2016. to će biti pesma, uveren je izvor NIN-a. Zato je nejasno zbog čega je bilo potrebno više od dva meseca da se raspiše tender za ispumpavanje vode sa kopova Kolubare. U ovom preduzeću, međutim, odgovaraju da to nije pitanje za njih već za EPS, dok u EPS-u kažu da nisu odgovorni za kašnjenje.

EPS je odmah u drugoj polovini maja počeo sa pripremom dokumentacije za tender i poziv je upućen 10. juna. Međutim, na sastanku Kriznog štaba narednog dana odlučeno je da se procedura prekine jer nije imala zakonsku podlogu. Vlada Srbije morala je da da saglasnost na izmene Godišnjeg programa poslovanja EPS-a, što je i urađeno 4. jula. Ta saglasnost objavljena je u Službenom glasniku 9. jula, a u međuvremenu je dobijeno i pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke. Međutim, Vlada je počela pregovore sa Svetskom bankom o pomoći državi u sanaciji poplava i morali smo usaglašavati dokumentaciju sa procedurama SB. Kada smo 23. jula dobili zeleno svetlo Svetske banke, istog dana je objavljen i tender, objašnjavaju u ovom preduzeću.

Na opasku da se kasni sa transformacijom EPS-a u akcionarsko društvo, u ovom preduzeću kažu da takvu odluku donosi Vlada, kao vlasnik. Kako je ranije izjavljivao Obradović, osnove za reorganizaciju EPS-a urađene su još krajem 2012, ali se od tada nije mnogo odmaklo. Reorganizacijom će se tačno znati ko je i za šta odgovoran i biće otklonjene mnoge neracionalnosti, a jedna od najvećih je što se jedan isti administrativni posao obavlja u svih 13 privrednih društava u sastavu EPS-a i još u centrali, dakle 14 puta. Procena je da bi jedinstvenim upravljanjem u poslovima finansija, IT, javnih nabavki, prava... godišnje uštede bile 36 miliona evra, kažu u EPS-u.

I dok se šteta utvrđuje, voda ispumpava, a struja uvozi, osim pitanja može li EPS prezimiti ovu zimu, sve glasnije se nameće i dilema može li ovaj sistem izdržati bez budžetskog dopinga i ima li mu bilo kakve budućnosti bez privatizacije. Stručnjaci su uglavnom saglasni da bez dokapitalizacije teško da ima svetle sutrašnjice, a kako država novca nema, predlažu da se nakon transformacije u akcionarsko društvo i podele besplatnih akcija, manjinski deo akcija ponudi na berzi. Protive se rasparčavanju EPS-a i prodaji pojedinih njegovih sistema.