Kratak put od gorušice do bolesti

Foto shutterstock

Jednjak je mišićna pumpa koja sprovodi hranu od usta i ždrela do želuca, a želudac je kesasto proširenje u kome se hrana skladišti i u kojem počinje varenje hrane. Želudac luči kiselinu, ali, za razliku od jednjaka, ima mehanizme zaštite od kiseline. Najznačajniju barijeru za odbranu jednjaka od kiseline čini mišić stezač koji se nalazi na prelazu između jednjaka i želuca. On omogućava da hrana i tečnost prolaze nadole i sprečava vraćanje sadržaja unazad, nagore, ali nije savršen. Zato dolazi do vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak, što je kod zdravih osoba normalna pojava, posebno nakon obilnog i masnog obroka. Ova pojava se zove refluks.

Ako se refluks javlja povremeno i simptomi su retki i slabo izraženi, onda se radi samo o gastroezofagealnom refluksu (GER) koji je fiziološki (normalan) fenomen. Međutim, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) nastaje kada zbog produženog kontakta želudačne kiseline i sluzokože jednjaka nastanu zabrinjavajuće tegobe ili druge manifestacije bolesti.

Kad je dovoljan OTC lek

Većina pacijenata pod zabrinjavajućim simptomima podrazumeva gorušicu blagog intenziteta koja se javlja tokom dva i više dana u toku nedelje, ili gorušicu umerenog i/ili jakog intenziteta koja je prisutna jedan dan ili više dana nedeljno.
Najveći broj osoba koji ima gorušicu povremeno ne javlja se lekaru, već uzima lekove i pomoćna lekovita sredstva samoinicijativno, kada se tegobe pojave. Lekovi koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta zovu se OTC lekovi (akronim engleske konstrukcije Over the Counter).
Teško je načiniti tačnu procenu koliki je broj osoba koje se samoinicijativno leče povremenim uzimanjem OTC lekova, a do podataka se najčešće dolazi indirektno na osnovu analize prodaje ove kategorije lekova. Pometnju u proceni unosi činjenica da skoro 20 odsto obolelih, a ne osoba koje povremeno pate od gorušice, takođe samoinicijativno uzima OTC lekove, umesto da potraži pomoć lekara.
Na sreću, najveći broj onih koji imaju česte i intenzivnije tegobe traži pomoć lekara i leči se lekovima koji se propisuju i izdaju na lekarski recept (Rx lekovi).
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je hronična i masovna bolest sa učestalošću koja u zapadnom svetu iznosi 13-20 odsto, i predstavlja razlog za pet odsto poseta lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Devet od deset pacijenata sa GERB treba da se leči u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dok manje od 10 odsto pacijenata sa GERB ima izražene tegobe ili komplikacije koje zahtevaju lečenje kod gastroenterologa ili hirurga. U praksi neproporcionalno veliki broj pacijenata prolazi na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, umesto da se leči u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Kako postaviti dijagnozu GERB?

Gorušica blagog intenziteta koje se javlja tokom dva i više dana u toku nedelje ili gorušica umerenog ili jakog intenziteta koja je prisutna jedan dan ili više dana nedeljno dovoljna je za postavljanje dijagnoze GERB.
Kod osoba kod kojih su se tegobe javile pre 50. godine života i koje nemaju druge simptome ili znake bolesti, terapija lekovima se može započeti bez dopunske dijagnostike. Takođe, razumno je da se posle odgovora na terapiju, na osnovu iskustva, potvrdi dijagnoza GERB.
Dopunska dijagnostika (rentgenski snimak sa barijumom, gastroskopija, merenje kiselosti u jednjaku i dr.) treba uraditi kod pacijenata koji nisu adekvatno odgovorili na primenjenu terapiju, kada postoje alarmantni simptomi koji ukazuju na komplikacije bolesti ili neko drugo oboljenje (otežano ili bolno gutanje, krvavljenje, gubitak telesne mase ili anemija), ili kada tegobe traju dugo.
Endoskopski pregled (gastroskopija) indikovan je i kada pacijent i/ili lekar smatraju da je značajno uraditi ranu endoskopiju.

Loše navike treba menjati

Inače, postoje čvrsti medicinski dokazi da redukcija telesne mase pozitivno utiče na smanjenje refluksnih tegoba.
Promena životnih navika i načina ishrane može biti od značaja kod osoba sa gorušicom, mada je malo verovatno da kao jedina terapijska mera kod pacijenata sa GERB može značajnije da utiče na kontrolu gorušice. Brojnim studijama je potvrđeno da povišeno uzglavlje u krevetu, uzdržavanje od masne hrane i pušenja i uzimanje večere najmanje tri sata pre odlaska na spavanje pozitivno utiču na refluks.
Značajan broj lekara smatra da se kod 2030 odsto pacijenata sa GERB, koji pozitivno reaguju na promenu životnih navika i načina ishrane kao jedinu terapijsku meru javlja lažno pozitivan efekat.
I pored toga, promena stila života i načina ishrane preporučuje se ne samo osobama sa GER (povremena pojava gorušice) već i onima sa GERB (gastroezofagealna refluksna bolest).

Kako lečiti gorušicu?

Osobe kod kojih se gorušica javlja povremeno (GER) mogu se lečiti samoinicijativno i to lekovima koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta (OTC lekovi). Oni koji imaju česte i izražene simptome (GERB) treba da potraže savet lekara i da se leče lekovima koji se izdaju na lekarski recept (Rx lekovi).
U OTC lekove koji se koriste za lečenje gorušice spadaju lekovi koji neutrališu kiselinu (antacidi) i H2 blokatori, a Rx lekove inhibitori protonske pumpe (IPP).
Antacidi su lekovi (soli aluminijuma, magnezijuma...) koji neutrališu želudačnu kiselinu. Pozitivan efekat, tj. ublažavanje gorušice može se očekivati veoma brzo po uzimanju, ali traje kratko (u proseku samo 90 minuta). Kao jedina terapijska opcija antacidi se savetuju samo pacijentima koji imaju veoma blage refluksne tegobe koje se ne javljaju često. Antacidi mogu da se kupe bez lekarskog recepta.
Ukoliko pacijent antacide ili druge lekove mora da uzima u kontinuitetu duže od 14 dana, treba da se obrati lekaru. Takođe, ukoliko je prisutan i neki od alarmantnih simptoma, neophodno je dopunsko ispitivanje i terapija.
Acidosupresivni lekovi smanjuju lučenje kiseline u želucu, što je ključ terapije GERB. Kod najvećeg broja pacijenata sa GERB, inhibitori protonske pumpe (IPP) obezbeđuju efikasno i brzo povlačenje simptoma i zalečenje oštećenja na sluzokoži jednjaka.

Iako manje efikasni od IPP, blokatori histaminskih receptora (H2 blokatori), ordinirani u više dnevnih doza, efikasno deluju kod osoba sa gorušicom blagog i umerenog stepena i pomažu u kratkotrajnoj terapiji gorušice koja se javlja noću. H2 blokatori mogu da se kupe bez lekarskog recepta.
U H2 blokatore spadaju famotidin, ranitidin i drugi lekovi koje treba uzimati dva puta u toku dana jer blokada lučenja kiseline traje nekoliko sati.
U inhibitore protonske pumpe (IPP) spadaju omeprazol, lansoprazol, pantoprazol i drugi lekovi. Blokada lučenja kiseline je dugotrajnija i kompletnija od one koja se postiže primenom H2 blokatora. Zato se IPP standardno uzima samo jednom na dan. Inhibitori protonske pumpe mogu da se uzimaju dugo u kontinuitetu, a da efekat leka ne slabi.
Od velike je važnosti adekvatno uzimanje terapije. Inhibitore protonske pumpe treba uzimati isključivo pre obroka. Većina savremenih IPP ordinira se jednom na dan i to ujutru, pola sata do sat pre doručka. Kada se u terapiju dodaje večernja doza, treba je ordinirati pre večernjeg obroka, a ne pred spavanje.