GERB traži pravi lek

Terapija GERB uvek započinje standardnom dozom IPP (omeprazol 20 mg, lansoprazol 30 mg na dan, pantoprazol 40 mg u pojedinačnoj dozi) i to u trajanju od dve do četiri nedelje. U slučaju da je kontrola simptoma kompletna (potpuno odsustvo gorušice), može se pribeći smanjenju doze leka (lansoprazol 15 mg/dan, pantoprazol 20 mg u pojedinačnoj dozi). U slučaju da sa manjom dozom leka dođe do proboja simptoma, terapiju treba vratiti na početnu. Međutim, ako ni uz manju dozu IPP ne dođe do proboja gorušice, može se pokušati i terapija sa H2 blokatorima (famotidin 40 mg na dan podeljeno u dve doze), što može biti adekvatna terapija kod pacijenata sa blagim ili umerenim refluksom. Ukoliko uz terapiju H2 blokatorima dođe do proboja simptoma, terapiju treba vratiti na prethodni nivo (lansoprazol 15 mg/dan, pantoprazol 20 mg u pojedinačnoj dozi). U retkim slučajevima, kada inicijalna terapija standardnom dozom IPP ne dovodi do kompletne kontrole simptoma, može se pokušati sa ordiniranjem IPP u dozi većoj od standardne. Ukoliko ni ovaj terapijski protokol ne rezultira kompletnom kontrolom simptoma, pacijenta treba uputiti na dopunsku dijagnostiku u specijalizovanu ustanovu.

Kod najvećeg broja pacijenata sa nekomplikovanim GERB, simptomi predstavljaju vodič za ordiniranje terapije, a cilj terapije je kompletna kontrola gorušice.

Kako nastaviti lečenje?

Kako je GERB hronično oboljenje, kod najvećeg broja pacijenata neophodna je terapija održavanja koja ima za cilj dugotrajnu kontrolu simptoma i prevenciju komplikacija bolesti. Kod većine pacijenata kod kojih je punom dozom inicijalno primenjenog IPP postignuta kontrola simptoma, veoma brzo po prestanku terapije dolazi do ponovne pojave simptoma. Smatra se da samo oko 20 odsto pacijenata posle adekvatne inicijalne terapije zahteva samo promenu načina života i ishrane i povremenu primenu antacida. Ostali su kandidati za neki od protokola održavanja uz korišćenje lekova koji smanjuju lučenje kiseline.

Iz perspektive optimalne kontrole bolesti najbolji terapijski protokol je kontinuirana primena terapije, ali je taj protokol najmanje prihvatljiv za pacijente. U tom protokolu se doza leka, koja je inicijalno definisana kao optimalna, primenjuje bez prekida mesecima i godinama.
Protokol primene terapije održavanja u kome se lekovi uzimaju povremeno podrazumeva uzimanje lekova kada se pojave tegobe, i to u toku nekoliko dana. Ovaj protokol predstavlja dobru opciju za pacijente kod kojih između dve epizode pojave gorušice prođe mesec i više dana. Tako se periodi kratkotrajnog uzimanja lekova smenjuju sa relativno dugim periodima bez gorušice i bez potrebe za uzimanjem lekova. Ukoliko je period bez gorušice kraći od 20-30 dana, lekove treba uzimati kontinuirano. Uzimanje IPP po potrebi se smatra opravdanim i ukoliko pacijent planira unos veće količine hrane i pića, kako bi se prevenirao refluks.

IPP pokazuje superiornost

I u terapiji održavanja IPP su, kod najvećeg broja pacijenata sa GERB, dokazali superiornost u odnosu na H2 blokatore, kako u vezi s pitanjem efikasnosti, tako i u vezi s ukupnom cenom lečenja. Protokoli primene IPP u terapiji održavanja razlikuju se ne samo po režimu primene IPP, već i po izboru optimalnog leka. Omeprazol, zbog najboljeg odnosa cene i efekata, predstavlja standardnu terapijsku opciju za većinu pacijenata. Pacijenti kod kojih se tegobe, i to izražene, javljaju brzo po prestanku terapije, smatraju se dobrim kandidatima za kontinuirani režim lečenja. Značajan broj ovih pacijenata žali se i na noćnu pojavu refluksa i zato se njima propisuju IPP dugog dejstva kao što je pantoprazol.
Kod pacijenata kod kojih tegobe nisu izražene i javljaju se retko, terapija po potrebi predstavlja adekvatnu opciju. Kod njih lansoprazol ima prednost u odnosu na omeprazol i pantoprazol zbog brže aktivacije i bržeg povlačenja simptoma, te činjenice da nema značajno produženo dejstvo po prestanku terapije.

Pomaže i ubrzavanje rada creva

Prokinetici (metoklopramid, cisaprid, domepridon...) su lekovi koji ubrzavaju pražnjenje želuca i peristaltiku creva. Spadaju u kategoriju lekova koji se propisuju i izdaju na lekarski recept (Rx lekovi). Preporučuju se određenom broju pacijenata sa GERB, ali samo ako se ordiniraju uz acidosupresivnu terapiju. To su lekovi limitirane efikasnosti, a značajnih nuspojava, zbog čega ih treba primenjivati sa oprezom posebno kod osoba sa poremećajem srčanog ritma.
Istraživanje s ciljem pronalaženja idealnog prokinetika je u toku, ali je acidosupresivna terapija i dalje ključ terapije GERB.

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje predstavlja alternativu lekovima kod pacijenata sa tipičnim simptomima koji dobro reaguju na terapiju IPP i kandidati su za dugotrajnu terapiju lekovima bez prekida. Hirurško lečenje je adekvatna terapijska opcija i kod pacijenata koji zahtevaju visoke doze IPP u kontinuiranom režimu primene. Pored potrebe za dugotrajnom kontinuiranom medikamentnom terapijom indikacije za hirurško lečenje su i neadekvatan odgovor na medikamentnu terapiju, plućne manifestacije GERB i komplikacije bolesti. Takođe, hirurško lečenje treba savetovati pacijentima kod kojih je GERB udružen sa hijatus hernijom.