Zakon po radu

Srbi se prepoznaju u hodu po mukama: fabrike radnicima - zemlju seljacima otimaju. Ko odskače u znanju, udara glavom u plafon. I dok oratori oru, orači se prinudno odmaraju. Ispod šipka. Svi pod jedan šipak! Svi pričaju kako je bilo. Niko - kako je. I što je u radničkom interesu zatezna kamata. Otkad svi misle kao jedan, ni jedan nije u pravu. Možda on i misli dobro, ali radi loše. Što ne radi obrnuto? Nije tv kutija ćorava koliko su radnici zaslepljeni. Niti je voda zagađena koliko su mediji i mleko otrovali. Ako je Zakon o radu radnički ustav, ne čudi što jedni imaju pravo na rad, drugi – na nerad. Što radnički ustav dobije u preambuli, izgubi u prelaznim odredbama. Zakon po radu, izmene i dopune po radnicima. Zakon o radu drumom, radnici šumom u ušima, peskom u očima. Da je radnik gledao svoj posao, ne bi ostao bez njega. Ništa ne osta: “Obećajte nešto i sebi. Nama je dosta!” Dok je rupa u Zakonu o radu, biće posla na crno. Biće budža u rupama i budžacima. I kontroverzni biznismeni će se ubrzo vratiti u zemlju. Znaju oni s kim imaju posla. Da je nadnica za strah manja, cena rada bila bi veća. Ako je izlaz u radu, gde je ulaz?