Nesporazumi sa Guliverom

Prvo da vam javim da mi se, konačno, iz štampe pojavio moj najdeblji roman Niče iz Guče. Teži je, bre, i od Čarobnog brega Tomasa Mana, a štampan je na veresiju, zahvaljujući Tamari i Rajku. Ali, ništa novo pod kapom nebeskom. I g. Mladen Protić, junak mog romana, štampao je Nacionalne rebuse, na veresiju i uz pomoć prijatelja, u štampariji u Gornjem Milanovcu, u avgustu 1928. godine. A u tim Nacionalnim rebusima tvrdi da je Isus poreklom Slovenin i da je razapet u Rimu i da se sve to dogodilo ne u prvom, već, u devetom veku!? I, za divno čudo, ta Protićeva brošura nije zabranjena niti je on ponovo dopao ludnice, a u koju ga je, svojevremeno, strpao Nikola Pašić i to u Ženevi, moj brale, 1. marta 1919. godine, a sve zbog čuvene Bernske afere. I, sve se nešto nadam da me, danas, avgusta 2014. godine, ne čeka neka ludara već da će mi, konačno, biti uručena svečana pozivnica iz Nobelovog komiteta...

A sada o Guliveru. Posle carskog ručka sa Biljanom, Saška ode u biblioteku da vrati Bokačov Dekameron i da uzme Sviftovog Gulivera i to na engleskom; da vežba taj tuđinski jezik koji je i Srbiju okupirao. Kad, eto, Saške bez Gulivera! Šta će biti!? Čuj, istekla joj godišnja članarina pre mesec dana i zato ne daju Gulivera! Tu me obuzme Ahilov gnev te bacim Knjigu o Enohu na beržeru i zapucamo u biblioteku Branko Miljković u Bulevaru kralja Aleksandra. Upadam u biblioteku i s vrata grmim: Došao sam da vidim kako izgleda ta bibliotekarka koja ne da Gulivera detetu koje redovno dolazi u biblioteku!?

Gospoja se pravi pametna pa me upućuje na Pravilnik biblioteke. Nego, gle, ni u jednom paragrafu ne piše da se Guliver ne može pozajmiti zbog neplaćene članarine. Ali, to se podrazumeva!, drčno će gospoja. Tu joj očitam vakelu: Ni u Ustavu, ni u Zakonu o radu, pa ni u ovom vašem pravilniku ništa ne sme da se podrazumeva, gospoja! I šta ako u kući nemamo ni za leba, a, eto, ne možemo bez Gulivera!?

Platimo, ipak, godišnju članarinu, pa sa Guliverom, ajd, nazad u Gročansku. Kuda, bre, ide ova Srbija? Biblioteke ne daju, na veresiju, Gulivera, a ovi iz MMF-a mi se, opet, motaju oko penzionerskog džepa... Na sve to, K. G. Jung, moj guru iz Švice mi docira: Guliver nije samo žestoka kritika engleskog divljačkog liberalizma. To je i umotana priča o džinovskom Adamu koji je bačen među nas, Liliputance, na Zemlju...

Te noći nad Beogradom je harao ciklon zvani Luka. Ali, onaj kome grme suvoplaninski gromovi, njemu Luka dođe kao Mocartova uspavljujuća Mala noćna muzika. A u snu mi moja Crna šapuće: Valjda si ukapirao da je Guliver, zapravo, biblijski Adam koji je, po Knjizi o Enohu, bio visok trinaest metara! DŽonatan Svift nije imao petlju da to kaže. Jer, jedan je Mlađa Protić iz Guče koji će otvoreno reći da je Isus bio Slovenin i da je razapet ne u Jerusalimu, već u Rimu, i ne u prvom, već u devetom veku!