Izgubljeno „E“

Melani Grifit u filmu „Two Much“, tumači devojku koja se zove Betty Kerner. Po titlovima, kroz ceo film, ona je „Beti Krner“. Kud nestade prvo „e“? U filmu „Pod sumnjom“ DŽin Hekmen je ugledni advokat po imenu „Henri Hrst“. Nekad smo znali za čuvenog novinskog magnata Hersta, a sad se to prezime svelo na „Hrst“. Na televiziji B92 jedan film je više puta prikazan pod (ne)prevedenim naslovom „Šougrls“. To podseća na doskora popularne „Spajs gerls“, koje su naši novinari redovno zvali „Spajs grls“. Reči first i research, u imenima raznih preduzeća i kompanija, skoro uvek se transkribuju kao „frst“ odnosno „risrč“. Upotreba našeg slogotvornog „r“ za prenošenje engleskog e(a)r, ur ili ir ispred suglasnika savršen je primer amaterizma i anarhije u transkripciji. Slogotvorno „r“ (kao u prst, brdo i sl.) karakteristično je za srpski i još neke slovenske jezike (slovenački, češki). U engleskom ga nema, i takva transkripcija nije predviđena u današnjem, ni u bilo kom ranijem srpskom pravopisu. Nažalost, danas svi veruju da znaju engleski, pa ne vide potrebu da zagledaju u pravopis. Znam jezik, znam kako se reč izgovara, dakle znam i kako ću je pisati ćirilicom. Jel’ tako? Nije tako. Nešto se mora znati i o fonetici, i poznavati ona opšta načela transkripcije koja su sažeto izneta u tački 197 Pravopisa. Ovde nemamo mesta da ih prepričavamo, ali recimo samo ovo. Ako bi upotreba slogotvornog „r“ za engleska imena bila opravdana, onda bi trebalo pisati i „Hrbrt“, „Brnard“, „Rnest“, „Črčil“, „Frguson“, „Lindbrg“, „Spilbrg“, „Šrlok Holms“, „čarobnjak Mrlin“, „univerzitet Brkli“, „Vrmont“, „NJu DŽrzi“, „Prl Harbor“... Niste za to? U redu, ali onda dozvolite Herstu, i gospođici Kerner, i raznim drugim „gerlama“ da povrate svoje E.