Za šaku dolara

Dobrovoljac sam proruske vojske u Ukrajini. Kao vojnik 1993. služio sam redovni vojni rok u kasarni u Pančevu, međutim, tu kasarnu nikada nisam video. Bili smo na terenu stalno, govori u svojoj ispovesti za NIN četrdesetogodišnji Dejan Berić.

Posle rata radio je kod privatnika, potom otvorio firmu za aluminijsku stolariju koja je radila devet godina sve dok nije propala zbog nenaplaćenih poslova. Ostao sam bez posla, i onda februara prošle godine otišao u Rusiju, preko izvesne Nevene Bajramović iz Novog Pazara, kod njenog oca koji ima građevinsku kompaniju u Sočiju. Bio je šef gradilišta na jednom velikom objektu i još nekoliko manjih, živeli su u radničkim barakama. Završile su se igre u Sočiju, a novac mu nisu isplatili i vratili su ga na ulicu bez ičega. Jednog dana ponudili su mu deo novca, i tražili da potpiše da su mu dali sve. Odbio je i rekli su da mu onda ništa ne duguju. Radnici iz neke nemačke firme su mu pomogli da se zaposli, ali bez papira a firma je organizovala da svakog meseca prelaze granicu. Bio je to, u principu, ilegalan posao. Radio je za Nemce oko mesec dana i potom otišao kod prijatelja u Ukrajinu.

Video sam šta se dešava na Krimu, seo sam u autobus jednog dana i otišao. Nije to bilo pitanje novca, bar tako tvrdi. Pričalo se da NATO sprema udar, a mnogo su nam ostali dužni za vreme bombardovanja, tako da se pružila prilika da im vratimo. Prijavio sam se na Krimu na punktu gde su prikupljali dobrovoljce. Ubacili su me u jedinicu Severni vetar čiji zadatak je bio sprečavanje ulaska diverzanata na prostor Sevastopolja. U mojoj jedinici nisam video nikoga od Srba. Dobili smo naoružanje, imali smo sve što je potrebno borbenoj formaciji. Kad su se borbe oko Sevastopolja završile, krenuli smo dalje. Ne ratuje, kako kaže, ni za koga. Ne ratujem ja za Rusiju, nego branim narod. Vi ne znate ništa o ovom ratu koji se vodi, ne znate ništa o selima koja preko noći nestaju pod bombama. A to što kaže naš premijer da ratujemo za pare i da moramo da se vratimo, evo ja kažem - ne vraćam se. A plaćenik nisam, jer sramota je biti plaćenik, ako se boriš, boriš se za neke ideale.

Bio je ranjen u borbi u Novoruskoj. Krenuli su sa kolonom ranjenika, u konvoju Crvenog krsta i sa obeležjima Crvenog krsta. Pošli su iz Luganska, kada su im presekli put i zarobili ih. Odveli su nas u neko selo, gradić, u stvari to je bio doskoro, više nije. Nema ga. Nestao je pod bombama. Odveli su nas, i bili su sasvim korektni, nikoga nisu tukli, imali smo hranu, vodu, cigarete, prema svim zarobljenicima su postupali kako je trebalo. Odmah sam krenuo u pregovore oko otkupa. Slagao sam da sam civil i došao sam do mobilnog. Cenkali smo se oko otkupa. I zaustavili su se na oko 11. 000 dolara. Novac su prikupili moji prijatelji iz Rusije, firma za koju sam radio i pušten sam na slobodu.

I dok srpske vlasti upozoravaju da Srbija može biti označena kao zemlja izvoznik ratnih plaćenika i optužena za svrstavanje na jednu stranu, direktno učešće u ratnom sukobu preko svojih plaćenika, te da će doneti zakon sa predviđenim zatvorskim sankcijama od tri do pet godina, Dejan kaže da nema nameru da se vraća sve do okončanja sukoba u Ukrajini.

Nemamo pouzdane informacije koliko naših državljana i gde trenutno ratuju za novac. U Ukrajini ih ima na obe strane, ali sve je veći pritisak Evropske unije da tu situaciju stavimo pod kontrolu , kaže Rasim LJajić za NIN.

U organizaciji Četnički pokret čija centrala je u Beogradu, kažu da su njihovi pripadnici za učešće u operacijama povratka Krima pod kontrolu Rusije dobili više odlikovanja, a jedno od njih je za zasluge u službi Rusije. Pedesetak Srba ratuje na proruskoj strani u Ukrajini. Naši ljudi stavili su se na raspolaganje kozačkim formacijama na Krimu. Mi nismo politička organizacija i nas politika ne zanima , kaže Zoran Andrejić, zamenik komandanta organizacije Četnički pokret.

Andrejić objašnjava da je odlazak srpskih plaćenika organizovan upravo na poziv kozačkih organizacija, koje su učestvovale u ratnim sukobima u BiH. On potvrđuje glasine da je vođa odbrambenih snaga Rusije Igor Strelkov neko koga srpski borci znaju još iz vremena rata u Bosni. To što su kozaci priznati u ruskoj regularnoj vojsci Rusije, i što im je komandant Medvedev, ni na koji način ne može da ugrozi interese Srbije, ubeđen je Andrejić.

U svom sastavu ova organizacija ima učesnike u ratovima na prostoru bivše SFRJ, bilo u regularnom sastavu tadašnje VJ, policije ili paravojnih jedinica, ali ima i onih koji nisu ni služili vojsku niti učestvovali u ratu. Komandant Četničkog pokreta Bratislav Živković bivši je pripadnik 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije. Odmah po izbijanju sukoba na Krimu dobio je poziv ruskih kozaka da pripadnici njegovog pokreta dođu i pomognu u logistici. Poziv su prihvatili. Tada još nisu bili naoružani, ali svi svetski mediji su ih snimili. Reporter nemačkog nedeljnika Cajt sreo je Živkovića nedaleko od Sevastopolja na Krimu, tokom pripajanja ukrajinskog poluostrva Rusiji. Ovog 39-godišnjaka opisao je u svom izveštaju kao sablast rata u ljudskom obličju, duge kose, guste brade, dlaka zift crnih, baš poput njegove šubare, sa bedžom sa zlatnom kosturskom glavom na ramenu Bratislav se novinaru poverio da mu se javljaju prijatelji koji se bore u Sijera Leoneu i pitaju da li da dođu na Krim, da oni nisu nikakvi psi rata, niti plaćenici, da vraćaju dug Rusima, I da vraćaju Krim Rusiji, gde i pripada.



Kozaci su tražili da čuju naša iskustva ratovanja sa NATO. Tražili su nekoga sa terena, kaže Andrejić.
Na pitanje da li su svesni da dodatno komplikuju ionako osetljive spoljnopolitičke odnose i da li to znači da kada odlučuju između interesa Srbije ili Rusije, biraju Rusiju, kažu: Niko od nas nije školovan za politiku, jednostavno gajimo tradiciju srpstva. Čak i kada nas država ne pozove u pomoć, stavićemo se na raspolaganje. U potpunosti smo saglasni sa rukovodstvom Srbije da ostanemo kao zemlja neutralni u tom sukobu.

Ali, šta vi simbolišete?
Mi smo sada na raspolaganju zemlji koja je pomagala naš narod i vraćamo taj dug. Realno, nas 50 iz Srbije ne treba predstavljati kao stav zemlje. Mi ćemo uvek između EU i Rusije izabrati Rusiju, između katoličkog Zapada i pravoslavnog Istoka - Istok. Nismo oblatili ime Srbiji i ne vidimo kako joj otežavamo situaciju. Hoćete da kažete da biste dobrovoljce koji su ginuli u Španiji za ideale, sada nazivali psima rata, kako nazivate nas?

U Četničkom pokretu tvrde da su dobili poruku jednog Nišlije, inače pripadnika jedne američke firme koja angažuje ljude na ratištima, a koji je trenutno negde u Africi, u kojoj kaže da je njegova jedinica, sastavljena mahom od ratnika iz Srbije, Bosne i Hrvatske, dobila ponudu da se stave na raspolaganje ukrajinskoj vojsci i da će biti plaćeni 2.000 dolara dnevno. Kažu da je reč o bivšim specijalcima koji znaju da rukuju oružjem i da prema njihovim saznanjima i na toj ukrajinskoj strani ima naših plaćenika.

Nekoliko desetina srpskih, bosanskih i hrvatskih državljana koji se bore u Ukrajini, a pretpostavlja se da je oko 30 iz BiH, 100 iz Hrvatske, na strani ukrajinske vojske, kaže za NIN Nedžat Galijašević, stručnjak za bezbednost iz Sarajeva.

Bez obzira na to da li ratuju iz ideologije ili za novac, psi rata sa Balkana, a mnogi su se gledali preko nišana, sada dele zajedničku, opštu besperspektivu svojih država. I njihovu ličnu. Mahom ljudi sa margine, socijalne i obrazovne, vođeni su samo jednim motivom - novcem. Neki od njih idu za fanatičnim ideologijama. A kao fanatici najjeftiniji su vojnici, spremni na sve za sitan novac.