Ratnici iz pakla

Četrdesetak američkih vazdušnih napada lovcima, bombarderima i bespilotnim letelicama, iračka kopnena vojska i oni koji se suprotstavljaju smrti - to jest Pešmerga, trupe iračkih Kurda: sve je to bilo potrebno da se radikalna grupa Islamska država izbaci sa samo jedne strateški važne tačke koju je do ponedeljka kontrolisala, mosulske brane. Negde pred kraj ofanzive, pet hiljada kurdskih boraca teškom se mukom izborilo sa osamdesetak islamskih ratnika, ali Islamska država već dugo nije obična teroristička grupa. Skupina koja u arsenalu ima protivtenkovsko i protivavionsko oružje, haubice, višecevne bacače raketa, oklopna vozila i tenkove, zapravo uopšte nije teroristička grupa, već (para)armija, pa nije čudno što su protiv sebe ujedinili iračku, kurdsku i američku vlast, iako svaka od ove tri grupe svakoj ide na nerve.

Islamska država - ranije poznata pod imenima Islamska država Iraka i Levanta, Islamska država Iraka i Sirije, te Država islamskog kalifata - počela je ubilačku karijeru kao jedna od bezbrojnih do zuba naoružanih formacija u posleratnom Iraku i ratnoj Siriji. Na tom komadu planete već više od decenije nedostaje svega osim oružja, te je strancu, a verovatno i domaćima, često nemoguće dokučiti ko se, protiv koga i za šta bori. Ratna scena prilično nalikuje čuvenoj sceni iz Žitija Brajanovog montipajtonovaca, u kojoj jevrejski pobunjenici ni sami nisu sigurni da li pripadaju Judejskom narodnom frontu, Narodnom frontu Judeje ili Judejskom popularnom narodnom frontu, ali smehu nema mesta, pogotovo kada se priča o Islamskoj državi. Vesti o užasima koje za sobom ovi sveti ratnici ostavljaju, hororima neizbežnim kada se bilo koja religija interpretira radikalno kao što oni čine, zatrpavaju jedne druge. Najsvežija takva vest u vreme kada ovaj broj NIN-a ide u štampu bila je o sedamsto pobijenih pripadnika plemena Šejtat na istoku Sirije; tri stotine njih samo u jednom gradu u jednom danu, tvrdi Sirijska opservatorija za ljudska prava, organizacija koja prati zločine svih tabora tamošnjeg građanskog rata. Krivica masakriranih bila je uobičajena - pogrešan vagon islama u koji su se ukrcali. Identična sudbina preti i Jazidima, narodu sa severa Iraka koji je prethodnih sedmica verovatno prvi put u istoriji zauzimao naslovne strane svetske štampe. Preko 40.000 njih bilo je deo talasa od 200.000 ljudi koji su pobegli sa severa Iraka tokom avgustovske ofanzive Islamske države.

Naravno da smo pokušali da branimo svoja sela, ali oni su imali mnogo jače oružje. Mi smo imali samo ,kalašnjikove. Pobili su trista ljudi, a žene odveli u zatvore. Samo ih bog može spasti. Decu smo spasli, ali žene su bile u kući koju je Islamska država opkolila. Morali smo da pobegnemo. Sada deca sve vreme dozivaju majke. ,Mama, mama, cvile. Ali nema mame, kažemo im, svedočio je novinaru AFP-a jedan stradalnik.

Hiljade izbeglica sakrile su se u planinama u blizini Sindžara, jednog od glavnih gradova Jazida, sada potpuno napuštenog. U Sindžaru su 1973. snimljene uvodne scene kultnog horor filma Isterivač đavola, ali se, kao i obično, radnja nijednog horora ne da meriti sa radnjom istorije. Planine oko Sindžara, kaže lokalna legenda, poslednja su luka Nojeve barke, a izbeglice su se svakako osećale kao da su na njoj - ako ih se domognu džihadisti, preti im pokolj; ako ostanu na planini, preti im smrt od gladi, žeđi i sunca. Združeno dejstvo Pešmerga, američkog vazduhoplovstva i iračkih trupa, pomenuto u uvodu teksta, naposletku ih je izvuklo iz obruča smrti, ali nije im vratilo živote.

Nikada se nećemo vratiti. I ne želim ni da se moja deca ikada vrate. Ići ćemo u bilo koju zemlju osim Iraka, pričala je novinarima Sosin Omar, 29-godišnja majka četvoro dece u izbegličkom kampu na obodu turskog grada Silopija.
Kampom kruže priče o nezamislivim stradanjima nesrećnika koji nisu uspeli da pobegnu - priče o amputacijama, spaljivanjima, vešanjima žena i klanju trudnica. Donatela Rovera iz Amnesti internešnela izjavila je da su žrtve svih uzrasta, od beba do staraca, a irački ministar za ljudska prava, Mohamed Šija el-Sudani, tvrdi da su borci Islamske države zakopavali žive ljude, uključujući žene i decu, i da su oko trista jazidskih žena sada robinje, poklonjene ratnicima. No, kako užase iz Sindžara zamenjuju druge vesti, u prvi plan izbija pitanje kako je Islamskoj državi uspelo da osvoji dovoljno iračke i sirijske teritorije da proglasi kalifat, koji trenutno uključuje možda i celu trećinu severoistoka Sirije. Volstrit žurnal analizu sumira rečima jednog američkog generala, koji kaže da Islamsku državu čine borci koji su preživeli pakao sirijskog građanskog rata. To više nisu teroristi, sposobni da naprave odličnu automobil-bombu, a nesposobni za bitku, već prekaljeni ratnici. Početni uspesi protiv demoralisane, a američkim oružjem opremljene iračke armije doneli su im arsenal opisan na početku teksta.

Želim da naglasim da je iračka vlada ostavila za sobom novac i oružje koje je ojačalo Islamsku državu. Isto se dogodilo u Siriji, rekao je general Pešmerga Halgurd Hikmat.
Hikmat priznaje da je i njegove borce Islamska država iznenadila. Islamisti su isprva nameravali da napadnu Bagdad, ali kada su na putu za glavni grad Iraka zaustavljeni, okrenuli su se Kurdistanu i zatekli Pešmergu nepripremljenu. A kada već pominjemo Bagdad, treba pomenuti da se Islamska država, bez obzira na fundamentalistička uverenja, besprekorno služi modernom tehnologijom. Pre pokušaja napada na Bagdad, zasuli su internet propagandnim fotografskim i video-materijalom, a to čine i dalje. I druge su grupe njihove sorte shvatile propagandnu vrednost đavoljeg interneta, ali Islamska država ih je nadmašila. Razvila je čak i sopstvenu tviter aplikaciju kojoj bi, kažu stručnjaci, pozavidele i marketinške agencije.

Kada preuzmete aplikaciju, ona će sama postavljati tvitove na vaš nalog, tvitove čiji sadržaj određuje neko od operativaca za društvene medije Islamske države. Ostatak vremena vaš nalog će funkcionisati normalno. Aplikacija je postala rasprostranjena aprila 2014, ali je eksplodirala tokom najsvežije ofanzive, dostižući skoro 40.000 tvitova dnevno dok je Islamska država ulazila u Mosul. Dok su mediji izveštavali o njenom napredovanju ka Bagdadu, stotine korisnika aplikacije slali su hiljade tvitova sa slikom naoružanog džihadiste pogleda uperenog u zastavu Islamske države koja vijori nad gradom i pratećim tekstom ,Bagdade, dolazimo. Tvitova je bilo toliko da je svaki unos reči ,Bagdad na Tviteru među prvim rezultatima nudio upravo tu sliku, pisao je bostonski magazin Atlantik.

Islamska država je, dakle, od bande koje se čak i Al kaida odrekla zbog zloglasne nekontrolisanosti postala moderna armija. Ne čudi stoga što Sjedinjene Države ovih dana traže od Saudijske Arabije, Jordana, Turske i Katara da utiču na iračka sunitska plemena da uskrate podršku Islamskoj državi. Zahtev bi svakako bio ubedljiviji kada SAD ne bi jednu od glavnih bliskoistočnih saveznica nalazile baš u Saudijskoj Arabiji, kojom verski dominira ublažena varijanta istog onog salafizma koji propoveda Islamska država.

Ko su Jazidi

Večite mete

Hadži Gandur, irački parlamentarac i Jazid, novinarima je tokom ofanzive Islamske države rekao da je njegov narod pretrpeo 72 masakra u svojoj istoriji i da se boji da bi se oko Sindžara mogao dogoditi sedamdeset treći. Svaki strah takvog tipa istorijski se pokazao opravdanim, pa je takav bio i Gandurov. Manjinska religija Jazide čini trajnom metom progona, ljudima sa glavom na panju i pod Otomanskom imperijom i pod Sadamom Huseinom. Neki izvori verovanja Jazida nalaze u zoroasterskoj religiji, filozofiji predislamskog Irana; drugi je vide kao kombinaciju šiitskog islama, islamske mistike i lokalnog folklora. Religija im je svakako sinkretična, pa u njoj ima mesta i za hrišćanska krštenja i za muslimansko obrezivanje i za zoroastersko obožavanje vatre. Kako god da su sklopili filozofiju, Jazidi su istorijski bili i ostali dovoljno različiti od okoline da budu trn u oku i manjim fanaticima nego što su to borci Islamske države. Ne prihvataju preobraćenike, te se čovek može samo roditi kao Jazid, a veruju u koncept pasivnog boga, koji je svet ostavio na staranje sedmorici anđela. Arhanđel se zove Melek Taus ili anđeo paun. Melek Taus je dvojne prirode, donosi i dobro i zlo, i zapravo podseća na monoteistima blizak koncept palog anđela, s tim što jazidski mit kaže da je Melek Taus izgubio božju milost, a zatim pokajničkim suzama ugasio vatru paklenog zatvora i pomirio se sa bogom. Obožavanje palog anđela Jazidi vekovima plaćaju time što ih okolina smatra obožavaocima satane. Na svetu ih ima 700.000 ili 800.000, a oko 650.000 dom je imalo ili ima baš tamo gde im je trenutno najgore - u Iraku. Vijan Dakhil, jazidska parlamentarka, nedavno u iračkoj skupštini nije mogla ništa drugo do da kroz suze moli: Spasite nas! Spasite nas!