Umetnost trusnog područja

Kao treći grad po veličini u Turskoj, Izmir se izdvaja ne samo prirodnim lepotama i bogatim kulturnim nasleđem, već i činjenicom da taj grad nosi epitet najvećeg opozicionog mesta u bogatoj evroazijskoj zemlji, u kojoj tamošnja aktuelna vlast nije dobila na izborima. Tako je bilo i ove godine, kada je pobeda i na lokalnim i na predsedničkim izborima, u ovom velelepnom mestu na primorju, pripala opozicionim kandidatima. I Izmirci su ponosni na to.

U to smo se uverili već pri dolasku u Izmir, kada su naši ljubazni domaćini to istakli sa ponosom, govoreći o trenutnoj situaciji u Turskoj. NJihova priča o političkim pritiscima kontrastira sa nonšalancijom kojom Izmir odiše. Grad velike površine, gotovo dvostruko veći od Beograda, predstavlja pravo kulturno i istorijsko blago, riznicu umetnosti i kulture na samoj obali Turske. I divno mesto za život, kako nas uveravaju domaćini, odakle se distribuiraju uglavnom političke levičarske ideje.

No, ostavivši politiku po strani, bili smo prvo zainteresovani za produkciju filmova i serija, tako bogatu u poslednje vreme. U ovoj godini, Turska slavi 100 godina od prvog tamošnjeg filma, a sve je to krunisano na osobeni način trijumfom filma Zimski san, Nurija Bilgea DŽejlana, zaista osobenog po svim šavovima. Šetajući po Izmiru, mnogi lokaliteti ukazali su nam se poznatim, poput prirodne scenografije koja je često korišćena na velikim i malim ekranima. Ekipa srpskih novinara i umetnika, koja se okupila oko jedinstvenog projekta Umetnički pres karavan, koji ima za cilj da javnosti prenosi malo poznate lepote kulturnih različitosti, susrela se tako u Izmiru sa tamošnjim gradskim direktorom Kancelarije za kulturu i turizam Abdulazizom Edizom, koji je sa ushićenjem govorio kako o kulturnom značaju ovog grada tako i o njegovom daljem napretku. Naime, s obzirom na to da je Izmir često paravan za impresivnu pozadinu kadrova turskih filmova i serija, trenutno je u izgradnji veliki filmski studio, u kome će se ubuduće snimati više, čime će se produkcija dalje unapređivati.

Mi smo ranije uvozili serije iz Amerike i sa Zapada, a sada sve više izvozimo naše, rekao je Ediz, dodavši da su i sami bili iznenađeni tolikom popularnošću serija. Ukoliko vidite kadrove na moru u nekom turskom filmu ili seriji, nećete pogrešiti ako pomislite da su snimljeni u Izmiru, kaže Ediz, dodavši da je barem 75 odsto filmova i serija snimljeno tamo. Veliki filmski centar već je u izgradnji i iduće godine bi tamo trebalo da padnu prve klape.

Kao i u svim velikim prestonicama, tako i u Izmiru, umetnička sezona traje od septembra do maja, dok se tokom letnje sezone, od juna do septembra, smenjuju festivali i umetnički projekti. Grad ima tri velika pozorišta u sastavu nacionalnih institucija i čak 35 privatnih, koja izvode kako klasični tako i moderni repertoar, kao i repertoar turskih drama.

Nedeleko od samog grada, ističu se istorijski spomenici sa autentičnim eksterijerom i religijskom konotacijom. Impresivno je videti kuću u kojoj je, po verovanju, preminula Majka Božija, Marija Bogorodica. Od tog mesta, napravljena je hrišćanska pravoslavna crkva sa predelom ozoniranim čempresima. Naravno, sama crkva nije dovoljna da bi privukla turiste, pa su tri izvora u blizini preinačena u izvore želja. Pijenjem vode sa bilo kojeg od njih, možete postati bogati, zdravi ili lepi. Turističkoj atrakciji prilagođen je i zid želja, na koji se masovno ostavljaju poruke, pa deluje poput performansa.

Kako je po predanju Bogorodicu do smrti pratio najverniji Hristov učenik, Sveti Jovan apostol, tako je njegov grob otkriven nedaleko odatle. Grob Svetog Jovana nalazi se na uzvisini, na ruševinama starog grada. Izmir je mesto susreta više religija islama, hrišćanstva, judaizma i pagana. Tako na tom jednom mestu, nalaze se grob Svetog Jovana apostola, Isa-begova džamija i Artemidin hram, od čijih je 172 stuba ostao samo jedan. A taj jedan stub, na njegovom kapitelu, krasi gnezdo u kome roda upravo prehranjuje svoje mladunce. Dirljiv prizor. Poput jedinstvenog susreta davne prošlosti i rađanja novog života.

Agora je u drevna vremena označavala mesto susreta, odnosno pijacu, bazar. Ona nije imala samo političku funkciju, već i kulturnu i društvenu. U svakom gradu su postojale po dve velike agore. Jedna od njih bila je gradska, gde su se donosile velike odluke za grad i nju su okruživale bitne javne građevine. Druga je bila komercijalna, gde su bili koncentrisani događaji za masovnu publiku. Agora u centru Izmira bila je gradska, čija većina ruševina potiče iz 4. veka pre nove ere. Nakon velikog zemljotresa 178. godine pre nove ere, pripala je Rimljanima, zahvaljujući Marku Aureliju. Agora u Smirni, nedaleko odatle, bila je posvećena kulturnim aktivnostima, okružena brojnim velikim stubovima koji su imali galerijsku funkciju. Crteži i pisma iz rimskog perioda, rađeni u duborezu, locirani su na zidovima i na podu bazilike. U tom periodu, grafiti su bili manifestovani u reljefu. Jedan deo bio je crtan mastilom, proizvedenim kombinacijom gvožđa i hrastovog korena. Za razliku od današnjih modernih grafita, ovo su bili figurativni prikazi s ograničenom tehnologijom. Ali s obzirom na vreme u kome su nastali, još uvek su postojani. NJihova likovnost u dvodimenzionalnom prikazu je, međutim, impresivna u poređenju sa tehnologijom koja se danas koristi. Današnji moderni materijali nemaju tu vrstu istrajnosti. Poređenja radi, tadašnji neznani umetnici grafita, slikari i pisari, imali su drugačiji pristup od današnjih, takođe neznanih, kaže nam Nebojša Pilipović Pilo, slikar i kreativni direktor Umetničkog pres karavana i pojašnjava: Reljefni prikaz morao je da se kleše u postojećem kamenu, gde je taj strukturalni rad proizvodio impresivno delo zidnog slikarstva.

Izmir je treći po veličini grad u Turskoj i drugo mesto koje, kako kažu, morate da obiđete ako se nađete u ovoj zemlji. Prvi je naravno Istanbul, nekada prestonica dugovekovnog carstva, a sada jedan od najvećih gradova na dva kontinenta. Treće mesto su Pamukale, ili tvrđava od pamuka, kako bi naziv ovog mesta bio bukvalno preveden.

Pamukale su najposećenija turistička destinacija u Turskoj. Čine ih brojni kaskadni bazeni, čudo prirode, kako se Turci njime diče. Pamukale su u okolini drevnog grada Hijerapolisa, pod zaštitom Uneska, kao kulturna baština od svetskog značaja. Nismo propustili priliku da pitamo našeg vodiča da li su svi bazeni prirodni. Kako smo i mislili, mnogi su napravljeni od armiranog betona, po uzoru na prirodne, preko kojih se preliva krečnjačka voda. Tako su izvori termalnih voda u kombinaciji sa betonskim zidovima postali jedna od najvećih svetskih atrakcija. Takvu atrakciju dnevno posećuje na hiljade turista iz svih krajeva sveta. Dok se spuštamo niz Pamukale, kupamo se u jednoj od terasa. Prirodna voda u kanalu u kojem ležimo, zapljuskuje nas poput najbolje hidromasaže, na temperaturi od 40 stepeni. Po izlasku, i po sunčanom danu osećamo hladnoću. Kao da se sav veštački pamuk oko nas pretvorio u snežni breg, usred kojeg stojimo u kupaćim kostimima. Nedaleko od Pamukala, oko mesta Denizlija, koje se nalazi na nekoliko desetina kilometara, nižu se banje termalnih izvora. Upravo zbog brojnih izvora, Turska je pogodno tle za zemljotrese, od kojih smo jedan, od šest stepeni Rihterove skale, i sami osetili.

Kao epicentar kulture, istorije, tradicije i zemljotresa, okrug oko Izmira ostavlja utisak nepresušnog blaga, od kojeg uzmete tek uzorak od svega, tokom nekoliko dana boravka tamo. Politička situacija i stavovi tamošnje većine tek dodatno začine i zagolicaju znatiželju, čineći od samog grada najintrigantnije mesto na primorju Turske.