Neonacista Miki Maus

Gerilski marketing neonacista na Jutjubu, Fejsbuku, Tviteru i drugim internet-okupljalištima sve češće pakuje ekstremističke poruke desničara u popkulturne fazone, trendi dizajn i vezuje ih za popularne junake, poput plišanog lika Keksomlata iz Ulice Sezam ili Mikija Mausa, ikone Kompanije Volt Dizni, koji je od uloge u animiranom filmu Parobrod Vili iz 1928. evoluirao u jedan od najprepoznatljivijih simbola u svetu. „Miki sa SS mrtvačkom glavom je šerovanjem i lajkovanjem na mreži postao kultna figura neonacista“, kaže Stefan Glaser, iz nemačke internetske službe za sadržaje koji ugrožavaju mlade ljude (jugendschutz.net). On objašnjava da su socijalni mediji i druge virtuelne platforme „postale najvažnije propagandno sredstvo za desne ekstremiste“ i omiljeni put za širenje poziva na nasilje i govor mržnje. „Oni koriste prikrivene poruke, pa mladi ljudi nenamerno postaju njihovi pomagači“, kaže Glaser. A tih nenamernih „distributera“ je sve više, glavna je poruka izveštaja koji su prošle nedelje objavile nemačka Savezna centrala za političko obrazovanje i organizacija jugendschutz.net. Kada je smišljen Mapetovac Cookie Monster, kao proždrljivac iz Ulice Sezam koja tamani kekse i galami „ja želim kolačić!“ (da bi 2006. kao deo kampanje protiv gojaznosti prešao na voće i povrće), niko nije ni sanjao da će biti iskorišćen kao „neonacistički alat za regrutovanje dece“, kako kaže Tim Dauling, kolumnista Gardijana. Dauling navodi i primer naci-aktiviste koji je uhapšen u Brandenburgu kada je pred školom, obučen kao Cookie Monster delio neonacističke letke za decu. Iako plišani junak Ulice Sezam nije poznat po desničarskim stavovima i nema arijevske osobine (njegovo krzno je plavo kao more i živi u multikulturnom svetu Sezamovaca), na propagandnom letku s naslovom „Ko je pojeo moj keks?“, on stoji s Adolfom Hitlerom. „Verovatno odgovor treba da bude imigranti“, kaže Gardijanov kolumnista, „ali to nema logike“. Za portparola nemačke policije, međutim, ima. On opisuje korišćenje Keksomlata kao pokušaj da se neonacisti prikažu kao „bezopasni i svakodnevni, zabavni i pomalo buntovni“. Neonacistička grupacija „Besmrtnici“ svoje huškačke poruke na internetu širi preko linkova koji na prvi pogled izgledaju baš tako, „zabavno i pomalo buntovno“ pa korisnik kada ih lajkuje i šeruje ne kapira ekstremizam.“ „Tako ljudi koji uopšte ne simpatišu neonacističke stavove, nenamerno postaju distributeri“, izjavio je prošle nedelje u Berlinu Tomas Kriger, predsednik nemačke Savezne centrale za političko obrazovanje, predstavljajući godišnji izveštaj „Desni ekstremizam onlajn“. Od 5.500 uzoraka govora mržnje i veličanja nasilja čak 70 odsto se nalaze na Jutjubu, Fejsbuku i Tviteru. „Huškanje protiv muslimana, Jevreja, Roma, homoseksualaca sve se češće odvija ne skriveno, već otvoreno“, kaže Stefan Glaser, a nemačka ministarka za porodicu poručuje „da se prevencija protiv desničarskog nasilja na internetu tiče svih“.