Palavestra i Pavlović

Svaki od njih dvojice doprineo je na svoj način i u svom stilu.
Na početku beše Mija Pavlović sa Vaskom Popom. Oni su održali početkom 50-ih godina prošlog veka svoje poetsko veče u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Na toj večeri nepovratno afirmišu pravo da naša poezija ne peva samo o vagonetima na omladinskim radnim akcijama, i iskazuju svoj poetski doživljaj sveta u stilu najboljih internacionalnih pesnika tih godina, ali ne imitirajući ih. Tako je recimo Vasko bio na tragu Anrija Mišoa, a Mija Pavlović Ezre Paunda i njegovog učenika T. S. Eliota. Bio sam među oduševljenim slušaocima. Ezru Paunda sam, preko Vaska Pope, imao priliku i da lično upoznam, i to u njegovom voljenom Spoletu.

Prezime Predraga Palavestre je veliki izazov na samo za strasne ljubitelje etimologije, kao što sam ja, već i za etimologe naučnike. Ni ja ni naučnici, mislim, nećemo odmaći dalje od mogućnosti da je prezime Palavestra, ma koliko zvuči nekako italijanski, zapravo ipak slovenskog porekla, od arhaičnog prideva palav koji znači sklon raspravi. Ne u smislu svađe, već ozbiljne debate, čemu je bio sklon Predrag.

Iako su obojica, i Predrag Palavestra i Miodrag Pavlović, imali lično ime koje govori o eventualnom šarmu njihovih nosilaca, što se tiče ličnog šarma dijametralno su se razlikovali. Palavestra je imao neku toplinu sa prijateljima i studentima. A Miodrag Pavlović nije bio ni mio ni drag sa mlađim pesnicima, a učenike nije imao. Ne znam, možda je, što za njega nije tipično, ipak pomogao savetom nekom mladom darovitom pesniku. Ili nisam obavešten, što bi rekao jedan od naših političara.