Dodik na referendumu

Foto Siniša Pašalić

Po već folklornom običaju i uoči predstojećih izbora došlo je do priličnog zahlađenja ionako hladnih međunacionalnih i međuentitetskih odnosa u Bosni i Hercegovini. Ni dnevni hroničari više ne uspevaju, niti se trude, da zabeleže baš sve, jer je mnogo čega već viđeno, model je jasan raspaliti strasti i nadgornjavati se u odbrani nacionalnih interesa. Dva događaja, međutim, odudaraju od ovog stereotipa.

Prvi je nedavni dolazak specijalaca britanske vojske, koji, zvanično je objašnjeno, dolaze kao pomoć međunarodnom mirovnom kontingentu u vreme predizborne kampanje za koju se, rečeno je, procenjuje da nosi izvesne rizike. Ozbiljan svet se prilično zamislio nad ovom činjenicom, jer svi su ovde već navikli na galamu političkih elita, pa u tome i ne vide neki rizik. I još, i dosad se s vremena na vreme povećavao i smanjivao mirovni kontingent, ali to nikad nije baš tako javno obznanjivano. Zbog toga su, dabome, i počele kojekakve spekulacije u stilu: žele nekoga zastrašiti, znaju nešto što ovdašnjoj javnosti baš i nije jasno, pa onda izbori su samo izgovor pravi cilj je kontrola mladića koji odlaze na Bliski istok i pridružuju se različitim formacijama (takvih je ovde već više stotina). NIN-ov izvor iz međunarodne uprave, međutim, tvrdi da je reč o čistoj preventivi, jer niko ne želi novu Ukrajinu.

Drugi događaj je konferencija o zapadnom Balkanu u Berlinu, koja će početi baš u vreme pojavljivanja ovog broja NIN-a. Ovde se veruje da će samit kod nemačke kancelarke Angele Merkel dobrim delom biti posvećen stanju u BiH i da će dimenzionirati smernice za postizborno vreme. Takva verovanja zasnovana su, pre svega, na činjenici da izaslanici nemačke kancelarke ovih dana u okviru priprema pohode sve važnije ljude u BiH. Učesnici tih razgovora, koji su daleko od očiju javnosti, kažu da tu nema uopštenih i uobičajenih diplomatskih fraza, već vrlo direktnih zahteva, očekivanja, pa i diktata.

U samoj Republici Srpskoj, za razliku od Federacije BiH, u prvom planu nisu izbori za Predsedništvo BiH, jer ovde funkcija srpskog člana Predsedništva u političkom rangiranju nije najjača. Mnogo veću moć ima pozicija predsednika Republike Srpske, pa i vlade ovog entiteta.

Mada zvanično kampanja još nije počela, već je formirana neka vrsta referendumske atmosfera za i protiv Dodika. Dodik je na vlasti već devet godina, prvo kao premijer, a sad na poziciji predsednika Republike. Reč je, tu se svi bez izuzetka slažu, o prilično tvrdoj vladavini. Tamo gde je on, tamo je i moć. Dodik se inače ponovo kandidovao za predsednika Republike Srpske. NJegov glavni protivkandidat je četrdesetogodišnji advokat iz Banjaluke, potpredsednik SDS-a Ognjen Tadić.

Tadić je pre četiri godine izgubio izbore od Dodika, ali je dobio znatno više glasova nego njegova Srpska demokratska stranka. Sad ga podržava jedna prilično šarolika politička grupacija, koja se udružila, Savez za promene, u kojoj su osim SDS-a i sve relevantne opozicione političke partije. U svojoj političkoj mladosti Tadić je gotovo kao stariji maloletnik pripadao radikalima. U vreme dok je Aleksandar Vučić bio generalni sekretar kod Vojislava Šešelja, Tadić je istu funkciju obavljao u radikalima u Republici Srpskoj. Od tada, kažu obavešteni, traje njihovo ne samo političko prijateljstvo. Ta činjenica mu, veruje se, ovog puta daje vetar u leđa, jer Vučić je ovde izuzetno popularan. I Tadić je u svim sondažama javnog mnjenja poslednjih godina najpopularniji esdeesovac. Uz uobičajenu predizbornu retoriku, on u ovoj kampanji posebno insistira na dve stvari. Prva je da se mora prekinuti vladavina jednog čoveka i omogućiti institucijama da funkcionišu. I drugo, veruje da je ekskluzivitet u odbrani RS koji sebi pripisuje Dodik nepristojan i da nosi ogroman rizik.

Dodik i u ovoj kampanji, gotovo dnevno, pažljivo neguje oštru retoriku prema Sarajevu i, kako on kaže, nekim nedobronamernim strancima. Za opoziciju u RS najčešće govori da je mlitava i nepouzdana u odbrani nacionalnih i entitetskih interesa. Primetno izbegava priču o unutrašnjim ekonomskim i socijalnim prilikama, koje su više nego nevesele u Republici Srpskoj, a ako o tome i mora koju prozboriti, onda je objašnjenje da je za sve kriva svetska ekonomska kriza.

Najnovija istraživanja pokazuju da je Dodikov SNSD i dalje najjača politička partija, a on najpopularniji političar, ali znatno manje nego ranije, pa do izbora, koji su 12. oktobra, može doći i do promena. Posebno se topi Dodikova priča o izdajničkoj opoziciji, pogotovo kad je reč o SDS-u. Inače, Dodik je rat sa porodicom proveo u Beogradu, a Tadić u Republici Srpskoj, a to je ovde veoma važno i može osetnije uticati na birače.

Medijski je mnogo manje prisutna borba za srpskog člana Predsedništva BiH, ali je prilično zanimljiva. Dodik je na to mesto kandidovao svog najjačeg čoveka, sadašnju premijerku Republike Srpske Željku Cvijanović, a opozicija jednog od najiskusnijih ovdašnjih političara, lidera Partije demokratskog progresa Mladena Ivanića, koji je tu funkciju obavljao još u predratnoj Bosni, a posle rata je bio i premijer RS i ministar inostranih poslova BiH.

Za parlament Republike Srpske sve članice Saveza za promene idu pojedinačno, ali su potpisali da će nakon izbora praviti koaliciju. Tu se s najvećim zanimanjem očekuje rezultat Naprednog demokratskog pokreta, koji vodi bivši predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, jer bi njegov osetniji rezultat mogao doneti opoziciji prevagu u parlamentu i formiranje nove vlade. Čavić, inače, važi za najoštrijeg kritičara režima jednog čoveka, kako on zove devetogodišnju vladavinu SNSD-a.

Već duže se u Republici Srpskoj spekuliše da li će se i kako oglasiti oficijelni Beograd, jer se veruje da bi ta podrška u poziciji pata-karata, kakva je otprilike trenutno ovde, mogla presuditi. Nakon što se iz Beograda već nekoliko puta čulo da se neće mešati u izbore u Republici Srpskoj, sada su aktuelne nove teorije o tome da će jedan ili više događaja onemogućiti Beogradu da ostane neutralan kako bi želeo.

I još, razume se da u ovo predizborno vreme događaji u jednom imaju uticaja u drugom entitetu. Po pravilu su to najosetljivije priče o međunacionalnim odnosima. Tako je pravi zemljotres u RS izazvala nedavna izjava bivšeg islamskog poglavara, reisa Mustafe Cerića, koji se kandidovao za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, da će obnoviti tužbu za genocid protiv Srbije i da je u Republici Srpskoj na sceni fašizam. Dabome, sve relevantne srpske političke partije osećale su potrebu da odgovore, izbegavajući na taj način priču o bilo kakvom ekonomskog oporavku.

Međunarodna uprava, oličena u OHR-u i Valentinu Incku, nestvarno je mirna i znatno tiša nego ranije u sličnim prilikama. Dobro obavešteni veruju da nije u pitanju nezainteresovanost, već verovatno čekanje instrukcija. Možda iz Berlina. Tamo iz BiH, međutim, ide delegacija koja se ne smatra drim timom ljudi koji ovde odlučuju, već oni koji su se formacijski zatekli na određenim mestima. Tamo recimo neće biti Dodika, najmoćnijeg hrvatskog političkog prvaka Dragana Čovića, Bakira Izetbegovića i još nekih...