Gilgameš iz Blagotina

Sve manje, kao brđanin, razumem Beograđane. U Gročanskoj, recimo, osvanuo plakat: Nestao pas na Južnom bulevaru, francuska pudlica odaziva se na ime Aleksa! Na sebi ima remen crvene boje! Svaka informacija je od značaja! Nalazaču sledi nagrada! Na plakatu i velika Aleksina fotografija, kao da će ta pudlica da učestvuje i na lokalnim izborima. Čuj, izgubio se Aleksa, a ostavljen, vezan, ispred supermarketa gde se kradu i bicikli, džipovi! Što ne ukradu moje šarplanince koji oko Vidova špartaju u prečniku od pet kilometara i hrane se vukovima i šakalima? Dobro, ostavim im i džak granula kada odem iz Vidova na par dana, a vodu, brale, piju iz šupljih šumskih panjeva. I sada vam je, valjda, jasno zašto ne mogu da se uživim u sudbinu jedne pudlice, u sudbinu jednog Alekse za koga, brale, i u Bgd. može da se dobije petsto evrića, najmanje!

U prestonicu sam došao da bih video Bilju i Sašku. Vratile su se sa mora moje arijevke, ah, milina ih je gledati onako plavooke, zlatokose kao da su juče stigle iz Hiperboreje. Nego, Bilja mi je još sa mora javila da su joj, u zoru, na jednoj crnogorskoj plaži, talasi sa pučine doneli Izgubljenog Leonarda na naslovnoj stranici Nacionalne geografije. Tu se, baš, štrecnem jer sam, pre dve nedelje, završio prvu verziju romana Leonardo na Dunavu. Pogađate, već, da je, u mom romanu, Leonardo u izgubljenim godinama lutao od Soluna do Dunava pošto je doznao da mu je tu prapostojbina; u Vinči kod Beograda...

E, sad, Bilji se Izgubljeni Leonardo natopljen morskom vodom u rukama raspao te sam se uputio u Vlajkovićevu, kod Igora Rila, glodura Nacionalne geografije i čovek mi, iz redakcijske dokumentacije, pokloni Izgubljenog Leonarda iz februara 2012. Ali, odmah vidim da tekst nije o Leonardovim izgubljenim godinama već o njegovoj izgubljenoj slici, to jest, portretu Bjanke Sforca, a koja, neverovatno, liči na Sašku!!?

K. G. Jung, moj guru iz Švice mi, očas, to objasni: Kako ne razumeš!? Leonardo je hteo da ti, preko Bilje, javi da je zadovoljan što si u svom romanu otkrio gde je tri godine lutao, a da niko nije znao gde je nestao. Nego, da li si čuo da arheolozi, ponovo, rade na lokalitetu kod Blagotina?

Pre dvadeset godina, arheolog dr Svetozar Nani Stanković otkrio je da se u Blagotinu kod Trstenika, još pre osam hiljada godina, nalazilo prvo urbano naselje u Evropi, u kome se mesio hleb. A otkriven je i drevni hram kome su prinosili darove čak i iz Transilvanskih Alpa!?

Na to moja Crna počinje da mi sluti: Ne bi me čudilo da ovi iz Brisela zabrane dalja istraživanja kod Blagotina. Jer, Evropa, zaista, može žestoko da iznervira! Lepenski vir, Vinča, a sada i Blagotin. Uostalom, nije li i Gilgameš srpska reč? Il, glina, mešavina! Nije li Gilgameš čovek umešen od blata? A za onu crnu pudlicu Aleksu ne brini! Taj se negde u Evropi, verovatno, već dobro udomio...