23.04.
2024.
U Hrvatskoj veje sneg, a u Srbiju stiže drugi meteorološki fenomen
Temperaturne promene i dalje utiču na region, a u Srbiji se očekuje novi meteorološki fenomen.
Nije baš da su se naprednjaci u minule dve i po godine, koliko su na vlasti, ubili uveravajući građane da nisu pogrešili glasajući za njih, zaboravljajući koliko su ih nekada nervirali zamenjujući ih onima koji su im u tom trenutku više skakali po ganglijama, novčanicima i životima. Usput, izrugujući se i zdravom razumu svojih podanika. Tu se, naravno, ne računa demagogija premijera Aleksandra Vučića koja više počiva na populizmu, a mnogo manje na racionalnom političkom umišljaju. Toga je makar i na nagonskom nivou svestan i sam Vučić i zato nije teško iščitavati njegovo oklevanje da građanima saopšti kako je to što će ih danas učiniti još većim bednicima smanjenjem plata i penzija tek zalog za svetliju budućnost za koju treba da se strpe samo još te famozne dve i po godine. Pritom, premijer veruje da je sigurna kuća vlasti u javnom sektoru i da socijalni mir počiva baš tu. U srcu jedne propale države.
Ama, kad smo već kod štednje zbog koje je radikalni Lazar Krstić naumio da postane Hanibal Lektor srpskih finansija i svoje najbolje odelo sašije od kože građana, okrenuo leđa nekada radikalnom Aleksandru Vučiću, izgleda da se ova mera nikako nije odnosila i na političke partije kojima, razume se, po zakonu u minuloj godini nije falilo ni crno ispod nokta. Tako bar tvrde ovi iz Agencije za borbu protiv korupcije obznanjujući finansijske izveštaje stranaka za 2013. godinu. I da ne zaboravimo - minula godina nije bila izborna u kojoj je sindrom pijanih milionera najdelotvornija rabota srpskog parlamentarizma.
Foto Miloš Perić
Dakle, prema izveštaju koji je dostavila Srpska napredna stranka, iz budžeta je za redovan rad dobijeno 333,6 miliona dinara ili 2,9 miliona evra, a na ime kampanje još 1,8 miliona dinara. Donacije za naprednjake predstavljaju znatno manji izvor prihoda, pa je tako firma Lider-pro iz Sremske Mitrovice najveći darodavac sa dva miliona dinara što, složićemo se, i nije suma od koje se pada u nesvest. Ono što je, međutim, interesantno za ovo društvo sa ograničenom odgovornošću, koje se bavi trgovinom ugljem, jeste da je prema podacima Agencije za privredne registre 2010. godine imala pet zaposlenih i 2,5 miliona dinara dobiti, naredne godine 3,9 miliona dinara dobiti i četiri zaposlena a u 2012, kada SNS dolazi na vlast, dobit se penje na 40,8 miliona dinara i to samo sa dva zaposlena. Trend je nastavljen i 2013, kada je Lider-pro sa tri zaposlena dobit povećao na 63,3 miliona dinara. Šta treba zapaziti? Kontinuirani rast prihoda i smanjenje broja zaposlenih. Odgovorno i pre svega marljivo u skladu sa državnom doping strategijom. Potpredsednik srpskog parlamenta i funkcioner naprednjaka Veroljub Arsić u izjavi za NIN uverava da nije čuo za ovu firmu i da u skladu sa tim ne može ni da ulazi u ovaj privredni bum male mitrovačke kompanije. A kada je reč o iznosu od skoro tri miliona evra, koji su građani izdvojili za naprednjake, kaže: Tri miliona evra mi zaista izgleda kao veliki novac, ali u opredeljivanju sredstava političkim strankama za finansiranje političkih aktivnosti Ministarstvo finansija je vezano aktuelnim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, iz 2010. godine, prema kojem je ukupan iznos koji se odvaja za parlamentarne političke stranke 0,15 odsto od rashodne strane budžeta. I to je razlog što je taj iznos u ovom trenutku veći, napominje Arsić.
Arsić takođe dodaje da po tom, kako kaže, veoma spornom zakonu koji treba izmeniti, političkim strankama nije stavljena na raspolaganje mogućnost da vrate sredstva u budžet, niti mogu da se bave humanitarnim aktivnostima. Dakle, sredstva su zakonom isključivo predviđena za finansiranje političkih aktivnosti stranaka i ni za šta drugo. Postoji inicijativa SNS da se kao osnovica za obračun odvajanja sredstava za finansiranje političkih stranaka više ne primenjuje rashodna već prihodna strana budžeta, uzimajući pritom u obzir samo realne prihode koje država ostvari, i ja očekujem da se to možda uskoro i formuliše u izmenama i dopunama zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ali zasad je zakon takav, po meni nije najbolji, na to smo mi i ukazivali kad se donosio, ali nije bilo sluha da se to izmeni. Inače, treba da se zna i to da nismo potrošili sav novac koji smo dobili iz budžeta, kaže Arsić.
U tom kontekstu možda treba razumeti i finansijske muke Demokratske stranke kojima su građani za redovan rad u 2013. godini isporučili tričavih 314,6 milina dinara ili ako će vam biti lakše 2,7 miliona evra. Inače, demokrate imaju više od 100 računa u bankama i svi su u blokadi, a prema podacima Narodne banke Srbije blokada traje punih 250 dana i to zbog iznosa od 71,5 miliona dinara ili nešto manje od 700.000 evra. Ali ono što ovih dana uznemirava demokrate je pismo Razvojne banke Vojvodine koja je u stečaju, a u kome se upozorava da će u slučaju neotplaćivanja kredita, kako pišu pojedini mediji, biti oduzeta lična imovina Dragana Đilasa, Aleksandra Šapića, Dušana Elezovića, Aleksandra Senića, te firme DG kompani, Ivana Dulića, oca visokog funkcionera DS Olivera Dulića, koji su stranačke kredite garantovali stavljanjem pod hipoteku sopstvene imovine. Sekretar demokrata Milan Popović za NIN potvrđuje da je od Razvojne banke Vojvodine stigla opomena i dodaje da je reč o sumi od 43 miliona dinara. Popović nije želeo da govori o kojim nekretninama je reč, ali su mediji minulih dana spekulisali da je Đilas založio stan u Beogradu, Šapić lokal na Novom Beogradu, a Elezović stan u Novom Sadu. Sporno je to što banka traži da se plati i takozvana komforna kamata koju je Ustavni sud Srbije zabranio i sada se oko toga vode pregovori sa stečajnim upravnikom RBV. Inače, niko ne spori glavnicu od oko dvadesetak miliona dinara, koja je nastala uzimanjem kredita za izbore 2012. godine. Uz sve to, pismo je stiglo ranije jer je rok za vraćanje kredita kraj oktobra. Uveren sam, međutim, da ćemo isplatiti dug i da neće biti oduzimanja imovine, ističe Popović.
Kako god posmatrali stvari, upravo će pominjani kraj oktobra biti vododelnica na kojoj ćemo videti da li će pojedini silnici bivšeg režima svoje uverenje o neprolaznoj moći platiti ličnim beskućništvom. Ma, šalimo se, naravno, čak i da se to desi pomenute demokrate neće u podstanare, a još manje će skapavati od gladi. To je nešto što je garantovano za građane.
Egzaktni pokazatelji, međutim, govore da vladajuća SNS državne pare dobija iz 148 izvora, imajući u vidu da naprednjaci imaju kancelarije u oko 145 gradova i opština širom Srbije. Valja primetiti i to da je SNS prošle godine za grandioznu proslavu petog rođendana potrošio oko 21 milion dinara, ili gotovo 200.000 evra. Veroljub Arsić objašnjava da je većina ovog novca utrošena na prevoz stranačkih aktivista iz unutrašnjosti.
Foto Nebojša Marković
Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije kaže, za NIN, da je reč o značajnim sredstvima koje stranke dobijaju iz budžeta, ali da treba imati u vidu i to da se radi o velikim partijama sa priličnim brojem kapilarnih odbora. Bolje je da dobijaju pare iz budžeta nego da koriste neka druga sredstva. Problem je međutim u tome što se ne vide svi rashodi i ono što građani zauzvrat dobijaju. Da li dobijamo kandidate sa imenom i prezimenom, čistom biografijom? Da li nam je predočeno čime se potencijalni poslanik ranije bavio, da li je sedeo u upravnom odboru neke firme? Naravno da ne dobijamo takve informacije, jer je izborni zakon takav da Vučićeva popularnost obezbeđuje da i šimpanza može da prođe. Pored toga, stranke uvek idu na finansiranje iz budžetskog rashoda koji je mnogo veći nego prihod. S druge strane, predsednik Transparensi Srbija Vladimir Goati za NIN kaže da su cifre duplirane izmenama Zakona o finansiranju političkih subjekata, jer se sada iz budžeta izdvaja 0,15 odsto za redovan rad i 0,10 odsto za izbore. Cifre su znatno veće od pominjanih tri miliona evra i dostižu i desetak miliona evra godišnje. Uz Sloveniju, mi smo jedina zemlja gde sami parlamentarci odlučuju o visini davanja iz budžeta za stranke. I moram reći, izuzetno su empatični i širokogrudi prema sebi. Mi smo, takođe, jedina zemlja gde partije odlučuju o osnivanju državnih banaka. To je slučaj sa Razvojnom bankom Vojvodine i Demokratskom strankom. Takve banke daju kredite sa svešću da oni neće biti vraćeni i zapravo se radi o skrivenom poklonu. Tek ako partija ode u opoziciju počinje da se primenjuje zakon i mora da vraća kredit. Rekao bih da su stranke najprofitabilnija preduzeća u zemlji i funkcionalni ekvivalent agencijama za zapošljavanje, kaže Goati.
Kredite među srpskim partijama ne moraju da vraćaju SPS i sada vanparlamentarni DSS, koji su minule godine dobili, i valjda potrošili po 1,1 milion evra. Nešto drugačija situacija je, međutim, sa već suštinski nepostojećim URS-om i LDP-om čiji su računi u blokadi. Možda i zbog činjenice da su građani za LDP i URS izdvojili samo po 650.000, odnosno 520.000 evra svojih para, tek ove partije su pomoć potražile od banaka. Račun URS-a blokiran je 130 dana, a iznos duga je 57,6 miliona dinara ili nešto više od pola miliona evra. Znatno bolja situacija je sa LDP-om koji je u blokadi nešto više od godinu dana i to za 4,8 miliona dinara. Budući da se bivši lider Mlađan Dinkić povukao iz politike, ali da stranka formalno nije ugašena a on se i dalje vodi kao ovlašćeno lice, nejasno je ko će preuzeti obavezu izmirenja dugova. Izvor NIN-a iz vrha ove već bivše partije, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je kredit koji je uzet kod Komercijalne banke isplaćen, da ne postoje dugovi za zakup prostora u kojima je godinama obitavala G17, partija iz koje je nastao URS. Postoje dugovi prema pojedinim televizijama, koji su nastali tokom izborne kampanje emitovanjem spotova. Ali tada su televizije tražile tri ili četiri puta veću cenu minuta od realne, tako da su i one obeštećene onim što im je do sada isplaćeno. Ne vidim drugi način nego da preostali dug otpišu, kaže naš izvor.
U pres službi Komercijalne banke, za NIN su potvrdili da je kredit koji je dat URS-u isplaćen kao i kredit koji je odobren još jednoj političkoj partiji. NIN-ov izvor iz bankarskih krugova objašnjava da se prilikom kreditiranja partija, pozajmica ne može dati bez zaloge iako ne sumnja da ima banaka, na prvom mestu državnih, koje to rade. Kao zaloga uzima se depozit u kešu ili imovina stranke ili fizičkih lica spremnih da založe ličnu imovinu za potrebe stranke kojoj pripadaju. Ukoliko stranka dospe u problem sa vraćanjem kredita, banka dogovara reprogram ili aktivira hipoteku. Tako bi stvari trebalo da funkcionišu, ali o tome možemo samo da nagađamo. Bankarsko-političko-privredna sprega je svakako prisutna, objašnjava, NIN-ov izvor.
Foto Nebojša Marković
U LDP- kažu da je njihov dug rezultat iživljavanja Agencije za borbu protiv korupcije. Jovan Najdenov portparol ove partije, za NIN, tvrdi da su tokom izbora 2012. sve materijale koje su koristili za republičke izbore distribuirali i na lokalni nivo, a da za to nisu podneli izveštaj jer nije bilo nikakvog troška. Agencija je podigla prijavu jer je smatrala da smo dužni da prijavimo i nula dinara. S druge strane, dugove koje imamo prema banci koja nije državna uredno vraćamo, ističe Najdenov. Iako kažu da stranka zahvaljujući donacijama funkcioniše bez većih poteškoća, pojedini tabloidi tvrde da partija Čedomira Jovanovića zbog manjka u kasi nije više u stanju da plaća zakup prostorija koji na mesečnom nivou iznosi 2.000 evra, te da je zbog toga napustila prostor u Siminoj ulici.
U međuvremenu, gradonačelnici i predsednici pojedinih opština, nekadašnji članovi URS-a, pre nekoliko meseci započeli su osnivanje nove stranke i kao jedan od svojih ključnih predloga izneli da se umesto štednje na platama i penzijama, smanje državna izdvajanja za stranke. Miroslav Aleksić, predsednik Organizacionog odbora nove Narodne stranke Srbije konstatuje da je SNS danas najprofitabilnije preduzeće u Srbiji i predlaže da sada, kada su na vlasti, svojim primerom pokažu da žele da štede jer su smanjenje izdvajanja za stranke i sami predlagali dok su bili opoziciona stranka.
Suštinski, vladajuća koalicija iz ovih činjenica i dubokog žala što stranački novac ne mogu da preusmere u humanitarne svrhe mogla bi izvući nauk da dolazi vreme u kome će i građani a ne samo banke doći po svoje i tražiti da se naplate ne za godine već decenije, za sva poniženja u kojima nije bilo razlike između stranačke i državne politike, za dekade u kojima su stranački kuriri postajali korumpirani bumbari, a vlasti balansirale između ekonomskog liberala i čuvara kosovskog mita.
I šta sad? Ono što je zajedničko svim stranama je uverenje da promene u finansiranju stranaka treba da donese vlast, ma koja ona bila. Nešto poput diskontinuiteta sa samim sobom. Ili možda revolucije protiv sebe. Ma, važi...
