Uniformom do Alaha

Foto sandzakpress

Novopazarac Kadrija DŽanković se ne buni kada kažete da je vehabija. To je pogrešan naziv, samo doda mirno. Sedi u tamnozelenim pantalonama, u kojima je uz košulju iste boje sa grbom na desnom ramenu, koja je negde kod kuće, sa crvenim fesom na glavi, prodefilovao u maršu Pohod na Hadžet, koji su organizovali početkom meseca Islamska zajednica u Srbiji na čijem čelu je muftija Muamer Zukorlić i Bošnjačka kulturna zajednica koju vodi Melvudin Dudić.

Ali da, on je vehabija, ako je to ono pod čim podrazumevate između ostalog nekoga ko bi dao život za islam. Kadrija je nezaposlen diplomirani pravnik, kriminolog i kao nekoliko stotina Novopazaraca 4. avgusta nosio je to nešto što naziva pre narodnom nošnjom (!), dok su se zeleni barjaci vijorili u znak slobode Bošnjaka i muslimana. Tvrdi da to u šta je bio obučen on i još stotine drugih nije militantna uniforma. I premda je početkom ove sedmice otvoren fejsbuk-profil takozvane Armije Republike Sandžak, negirajući postojanje takve ilegalne formacije, Kadrija kaže: Nije bilo pucnjave. Nije bilo oružja. Nismo učinili ništa što je napad na državu, podrivanje Ustava. Bio je to performans. I niko ne bi trebalo da nas proziva da smo teroristi. Zbog čega nas ne nazivaju teroristima kada plaćamo račune za struju, račune za telefon. Mi doživljavamo Srbiju kao svoju državu, ali oni kažu: Ne, vi to nešto mutite. I svaki put dokazujemo da pripadamo Srbiji.

On govori o tome kako je to bio marš u čast žrtava koje su streljane nakon Drugog svetskog rata i čin protesta protiv otvaranja dečjeg vrtića na teritoriji Islamske zajednice, na kostima razbacanim svugde naokolo pod zemljom. Živi 500 metara od vakufa i donedavno nije ni znao šta se tu dogodilo. Želimo samo da se to ne zaboravi i ne izbriše. Oni u Beogradu kažu: eto ovi hoće da se otcepe, stvaraju državu, a u pitanju je samo odavanje pošte nastradalim najuglednijim Bošnjacima i muslimanima. Počeli smo vraćati se svijesti, to se desilo kod nas.

Kaže da je tu odeću koju su nosili tog dana doneo neko iz Islamske zajednice i postavio je na trg odakle su krenuli. Esad Kundaković je otac ubijenog mladića koji se borio u Siriji i za sebe kaže da je vehabija, ima malu krojačku radnju tu odmah iznad kafića u kojem sedimo. Ja nisam šio ta odela, bogami da jesam, bilo bi drugačije. Ovdje se više ne zna šta je tradicionalna sandžačka odjeća, ovde imaš sve, od pakistanske uniforme do avganistanske, kaže Kundaković.

Govoreći o takozvanom Četničkom pokretu iz centralne Srbije, čiji pripadnici najavljuju dolazak u svojoj scenografiji u Novi Pazar, sležući ramenima kaže: Ako dođe neko, bilo ko, loših namjera, treba svakom da je jasno da smo mi svakog sekunda spremni. Ujutru kada otvorimo oči zahvaljujemo Alahu na još jednom danu, jer nama smrt nije strana, ovo ovdje su samo pripremni dani za ono što nas čeka tamo kod Alaha. Mi nikad nikoga nećemo povrijediti, imam više prijatelja Srba no muslimana, cio sam svoj život proveo pored Srba, ali ne žalim ako i poginem braneći to u šta vjerujem. Četnika ima i ovdje. Neka dođu, ovo je njihov grad isto ko što je naš. Ali ako dođu s lošim namjerama dobiće što su tražili. A ovako, neka marširaju, ko im brani. Poslije bismo mi morali da marširamo u Valjevu. Pa bi prvo policija morala da zaštiti njih od nas, pa nas od njih, i dok bi oni čuvali nas, na kraju bi kriminalci marširali.

Je li vaš premijer Erdogan ili?
Ako je naša država Srbija, onda je jasno, kaže.



Kadrija bi više da pričamo o problemima u Pazaru. I na pitanje: da je bio negde na nekom radnom mestu, da li bi marširao, odgovara: Vjerovatno bih izrazio želju, al ne znam da li bi me poslodavac pustio. Nemam tu sreću da sam zaposlen.

Kako god, kada napuštate Novi Pazar, simpatičan grad u tihoj udolini, u kojem je ogromna većina nezainteresovana za politička i verska događanja, jasno vam je. Bio je to performans muftije Muamera Zukorlića. Ukoliko je želeo da skrene pažnju na sebe igrajući se na crvenoj liniji, balansirajući između verskih i nacionalnih osećanja Novopazaraca, postigao je pun pogodak. Ubacio je izbornu trku za Bošnjačko nacionalno vijeće u medijsku žižu, atraktivan je ponovo, a diplomate se smenjuju u njegovoj kancelariji neprekidno, toliko da se žali kako više nema snage da priča.

Možda je to samo deo predizborne igre, u šta najčešće veruju Novopazarci, možda čak i deo folklora, performansa, kako bi ga nazvao sam Zukorlić, ali, u državi u kojoj ratni eho još odzvanja, skup u odeći nalik militarističkim uniformama i nakon toga otvaranje fejsbuk-profila takozvane Armije Republike Sandžaka, nešto je što poziva na oprez.

Ta takozvana Armija Republike Sandžak, ma ko da stoji iza nje, uz postavljene fotografije sa nedavno održanog Pohoda na Hadžet, poručuje: Mi hoćemo da Sandžak bude republika. Pazar - Sandžak, nikad Srbija. To što militantno orijentisani tajni kreatori ovog profila pružaju čvrstu podršku Muameru Zukorliću signalizira da je reč o predizbornoj kampanji.

Ipak, ukoliko zavirite u dokumenta srpskih tajnih službi, biće vam sasvim jasno da one manje veruju da je reč o pukoj politici, ili dečjoj igri. Možete verovati ili ne srpskim obaveštajnim službama, ali radikalni islam i teritorija Sandžaka pod crvenom su lampicom, zauzimajući već deceniju jednu od najviših pozicija na lestvici faktora rizika po bezbednost države. U gotovo svim dokumentima u koje je NIN imao uvid, od petooktobarskih promena pa donedavno, a odnose se na strategiju odbrane i bezbednosti, ovaj problem je naveden kao drugorangirani, odmah posle Kosova.

Srpski čelnici, međutim, različito se izjašnjavaju o događanjima u Pazaru. Samo dan ili dva pre no što je otvoren fejsbuk-nalog Armije Republike Sandžak, ministar policije Nebojša Stefanović i Rasim LJajić, predsednik Sandžačke demokratske partije i ministar turizma, trgovine i telekomunikacija, ušli su u otvoreni sukob povodom različitog viđenja opasnosti od marša Bošnjaka. Za Stefanovića to je bio samo miran mimohod, a za LJajića novi ekstremizam u najavi. Za Stefanovića uniformisani mladići i sredovečni ljudi nisu pružali sliku koja izaziva bojazan, dok je LJajić prepoznao znake upozorenja.

I dok muftija Zukorlić gostuje u Kataru, predstavljajući plan izgradnje nove džamije u centru Pazara, u sve vatreniju polemiku radikalnih islamista i pripadnika četničkih organizacija na fejsbuk-stranicama Armije Republike Sandžaka uključio se šeik Abdulmelik Bašić iz Bosne. Dirnete li u Novi Pazar, Drina neće biti zelena nego crvena, a Priboj će biti Proboj! Ili: Ako vam je do vlastite nesreće, dirnite Novi Pazar. Dirnite ga, dirnuli ste Ummet muslimana u zjenici oka. Nije slučajno Pazar, baš sada, to što jeste, spreman da bude fitilj. A bude li sukoba, svi smo uz njih. Za verbalne borbe verbalno, a za stvarne - stvarno. Ne samo Bošnjaci Bosne i Balkana, Albanci Kosova, Makedonije, Albanije, Crne Gore, i Turci, nego sav živi Ummet.