Na kome uštedeti dve milijarde evra

Foto Nebojša Marković

Rebalans budžeta nije po meri Fiskalnog saveta, može se zaključiti na osnovu onoga što su na okruglom stolu NIN-a Rebalans budžeta i akcizna roba rekli ministar finansija Dušan Vujović i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Iako konačna računica još nije poznata, pošto će, prema rečima Vujovića, premijer u četvrtak, kada ovaj broj NIN-a bude na kioscima, saopštiti mere fiskalne konsolidacije, izgleda da smanjenje plata i penzija neće biti veće od 10 odsto. Može biti samo manje, a upravo se rade procene kako bi ovog smanjenja bili pošteđeni oni sa najmanjim primanjima, rekao je Vujović.

Sa druge strane, Petrović upozorava da smanjenje plata i penzija, koje jedino daje trenutni efekat, mora biti bar 15 odsto, jer samo tako Srbija može uštedeti neophodne dve milijarde evra u naredne tri godine. U suprotnom, ako to smanjenje bude manje, kreatori srpskog budžeta bi se već za godinu dana mogli naći pred novim velikim izazovom. Ili da dodatno smanjuju penzije i plate, ili da povećavaju poreze, odnosno stopu PDV-a.

Nisu se Vujović i Petrović složili ni oko iznosa neophodnog za fiskalno prilagođavanje, uravnoteženje javnih finansija i zaustavljanje rasta fiskalnog deficita i javnog duga. Naime, prema rečima ministra finansija, vladin plan je da do 2017. deficit smanji za oko 1,5 milijardi evra, istovremenim smanjenjem rashoda, ali i povećanjem prihoda. Ne kroz povećanje poreskih stopa, već kroz veći obuhvat poreskih obveznika i borbu sa sivom ekonomijom. Mere štednje, kojima je planirano da se deficit za tri godine smanji sa 2,5 milijardi na jednu milijardu evra, zasnivaće se na četiri stuba - smanjenju rashoda budžeta, smanjivanju sive ekonomije, unapređenju fiskalnog sistema i boljoj organizaciji Poreske uprave i povećanju efikasnosti javnih preduzeća, kaže Vujović.

Sa druge strane, Petrović iznosi podatak da je deficit oko 2,5 milijardi evra ili 8,3-8,4 odsto BDP-a, te da ga je do 2017. neophodno smanjiti za 1,7 milijardi evra neto, odnosno dve milijarde bruto, jer će u narednim godinama rashodi za kamate rasti, a velika je verovatnoća da će iskrsnuti i neki dodatni izdaci.
Ono u čemu su se Vujović i Petrović ipak složili jeste da se javne finansije ne mogu konsolidovati, a učešće duga u bruto domaćem proizvodu stabilizovati bez najmanje tri godine i bez rešavanja problema u javnim i državnim preduzećima. A kada to kažu, obojica, reklo bi se, prvo pomisle na Srbijagas.

Dug nam je porastao upravo zbog onoga što se u budžetu knjiži ispod crte. Vanredni rashodi za posrnule banke i preduzeća su 73 milijarde dinara, a ogromno povećanje duga posledica je aktiviranja garancija za kredite javnih preduzeća, kaže Vujović, navodeći kao primer neracionalnosti da EPS ima 600 direktora i 7.000 navodno zaposlenih na Kosovu, koji primaju po 75.000 dinara, duplo više od republičkog proseka.

I prošle godine je bilo obećanja da država neće više garantovati za kredite javnih preduzeća, pa se sa time nastavilo. Garancije za Srbijagas će se ponovo dati, što opet povećava dug tog preduzeća, koji je već oko 1,2 milijarde evra. Toliko država može prihodovati prodajom Telekoma, što znači da je dug Srbijagasa već pojeo Telekom. Opasnost je i EPS, koji još nije pao na teret budžeta, ali ako se nešto ne promeni, postoji opasnost da se i to desi, odgovara Petrović, a na opasku da će Srbijagas verovatno i ubuduće tražiti da država garantuje za njegove kredite kod banaka, Petrović jasno odgovara: U redu, ako je preovlađujuće mišljenje da država treba to da radi i dalje, neka radi, ali onda mora da smanji plate i penzije za 20 odsto. Jer taj novac se negde mora nadoknaditi.

Petrović objašnjava da je tačno da za neophodno prilagođavanje postoji više načina - uz smanjenje plata i penzija tu su i uštede u javnim preduzećima, efekti od sive ekonomije i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, ali samo rezanje plata i penzija može dati trenutni efekat. A ujedno i kredibilitet ovim merama pred međunarodnim finansijskim institucijama.
I dok Petrović ponavlja da njihova računica pokazuje da se na borbi protiv sive ekonomije može prihodovati između 300 i 350 miliona evra za tri godine, te da je izuzetno opasno precenjivati prihode iz sive ekonomije i njih stavljati u budžetski plan, Vlada, čini se, upravo tako pokušava da nadomesti ono što ne bi da uzme od penzionera i zaposlenih u javnom sektoru. Jer Vlada bi volela, samo je pitanje hoće li moći, da trošak prilagođavanja rasporedi tako da socijalna, a time i politička cena ne bude veća nego što mora, a da efekti po budžet budu veći nego što pesimisti predviđaju.



Uz to, Vujović tvrdi da država nema nameru da povećava PDV, jer se ne može cediti suva drenovina, niti je pravedno kažnjavati onoga ko pošteno plaća poreze, dok sa druge strane nema efikasnog povećanja poreskog obuhvata i siva ekonomija se procenjuje i na više od 30 odsto. Znam da postoje očekivanja MMF-a i međunarodnih kreditora da se drastičnije smanje rashodi, ali šta ćemo ako to gurne privredu u recesiju iz koje nema višegodišnjeg oporavka. Zato insistiram da veliki deo energije usmerimo na povećanje prihoda i efikasnije poslovanje javnih preduzeća, jer nikada nećemo moći da uštedimo na rashodima koliko javna preduzeća mogu da potroše neracionalnim poslovanjem. Bez rasta nema izlaza iz ove situacije, tvrdi Vujović.
I na ovo predsednik Fiskalnog saveta ima odgovor. Preteruje se sa tim prognozama o uticaju smanjenja plata i penzija na tražnju i pad BDP-a. Tačno je da će efekat smanjenja biti blaga recesija. Ali šta je alternativa? Ostaviti plate i penzije na ovom nivou, a onda ući u krizu javnog duga i umesto blage, u ozbiljnu recesiju uz pad BDP-a za pet ili deset odsto, rekao je Petrović i naglasio da postoje mere kojima se delimično mogu ublažiti recesioni efekti pada tražnje.

Dodatni je problem, kazao je Vujović, što prihodi od akciza na duvan padaju, sa planiranih 99,4 na 79,5 milijardi dinara, dok su od akciza na gorivo premašili plan za 10 milijardi. To je simptomatično i signalizira da je potrebno preispitati politiku akciza, odnosno utvrditi u kojoj meri je to posledica nedovoljne kontrole i borbe protiv šverca duvana, a u kojoj akcizne politike.

Svi učesnici okruglog stola složili su se da je neophodno reformisati Poresku upravu kako bi njena borba protiv sive ekonomije i šverca akcizne robe dala što bolje rezultate, a time i što veće prihode u siromašnu državnu kasu. Petrović je ocenio da je bivši ministar finansija Lazar Krstić pokrenuo tu reformu u dobrom smeru i da bi taj proces trebalo nastaviti, a Marko Marinković, zamenik direktora Poreske uprave, naglasio je da je u poslednje vreme pojačana borba protiv sive ekonomije. Mere koje se sprovode su, po njegovim rečima, dogovorene sa politikom Vlade. On se slaže da je Poresku upravu potrebno reformisati, ali tvrdi da ta reforma ne može biti efikasna bez reforme drugih sistema i uprava, a i protivi se tome da ovu upravu reformišu, kako kaže, ljudi koji nisu angažovani u Poreskoj upravi i nisu deo njenog sistema. Zbog različitih vizija i ideja u reformi Poreske uprave i dešava se to da je svojevremeno bivši direktor prezentovao tri spiska najvećih poreskih dužnika i morao nakon toga da se izvinjava javnosti. Reforma mora biti sistemska i u skladu sa zakonom i nekom strategijom, a ne ad hok, kazao je Marinković.

Na konstataciju Gorana Pekeza, direktora kompanije Japan tobako internešenal, da nijedan švercer duvana nije osuđen na zatvorsku kaznu, Marinković je rekao da nelegalna trgovina nije kapitalno krivično delo i zbog toga uglavnom nije u fokusu tužilaštva i suda. Srbija bi, nalik nekim drugim zemljama koje su se borile protiv šverca, trebalo da oformi telo, sastavljeno od različitih radnih grupa i državnih organa, nadležno za ovu borbu. A efikasno oružje su i drakonske kazne za švercere, smatra on, naglašavajući da postoje mnogi elementi koji ukazuju da je ilegalna trgovina vid organizovanog kriminala i da bi je tako trebalo i tretirati. I Pekez je predložio da se formira takvo koordinaciono telo, koje bi moglo na mnogo efikasniji i brži način da omogući suzbijanje šverca duvana.

Prihodi od akciza na duvan padaju, a pad duvanske industrije u 2013. bio je veći od 20 odsto. Postoje dve škole mišljenja. Jedna koja veruje da su porezi i akcize na duvan jednostavno iznad nivoa koji potrošač može da plati, i druga koja smatra da su akcize u Srbiji niske, niže nego u razvijenim zemljama i da država propušta da njihovim povećanjem ubira i veći prihod. Ni jedno ni drugo nije sasvim tačno. Činjenica je da se šverc pojavio oktobra 2012. kada su po drugi put u roku od četiri meseca povećane akcize na cigarete, a uporedo sa tim i PDV, što je dovelo do ozbiljnog poskupljenja cigareta. Potrošači su na to odgovorili kupovinom duvana na crnom tržištu. Što se tiče promene akcizne politike i akciznog kalendara, koji je Srbija usvojila i u skladu je sa direktivama EU, bojim se da nema prostora za značajne promene. Prema tome, ostaje beskompromisna i koordinirana borba protiv šverca, rekao je Pekez uz napomenu da je država planirala da do 2020. Srbija dostigne evropsku direktivu o minimalnim akcizama od 90 evra na 1.000 cigareta, te da je to možda preambiciozno i trebalo bi razmisliti da se ta granica za prilagođavanje pomeri za još četiri godine, kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.

I Vladimir Krulj, savetnik ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, upozorava da se pronađe i kazni tek svaki deseti švercer akcizne robe, iako budžet zbog toga gubi 200 miliona evra godišnje, a prognoze pokazuju da šverc duvana na Balkanu učestvuje u ukupnom prometu ove robe oko 14 odsto.
Kazne za nelegalne trgovce moraju biti mnogo veće, a borba oštrija, pogotovo što znamo da se fiskalna konsolidacija ne može rešiti samo smanjenjem rashoda, a sa druge strane, akcize pune 10 odsto budžeta, kaže Krulj.

Frejk Janmat, šef ekonomskog odeljenja EU delegacije u Srbiji, kaže da je i u budžetima EU učešće akciza oko 10 odsto i, što je još značajnije, taj procenat raste. EU nema jedinstvenu akciznu politiku, ona zavisi od svake članice, a mi imamo samo neke minimalne zahteve i minimalne stope koje članice EU moraju ispoštovati. Akciza je fleksibilan instrument koji može brzo da se menja, ali je problem što povećanje akciza iznad nekog nivoa, uvek dovodi do povećanog rizika od šverca, a time i smanjenja prihoda. Pojedine članice EU imaju dobre rezultate i pozitivnu praksu kada je u pitanju sprečavanje nelegalne trgovine i tu smo da ta iskustva podelimo sa vama. Naravno, i primere i strategije reforme poreske administracije, kazao je Janmat.

Na kraju, šta god da bude pisalo u rebalansu budžeta, niko pa ni ministar Vujović od njega ne očekuju mnogo. Deficit je oko osam odsto BDP-a, a umesto očekivanog rasta imaćemo pad BDP-a za 0,5 ili jedan procenat, zbog čega se procenjuje da će ovogodišnji BDP biti za 333 milijarde dinara manji od planiranog. Ostaje da se vidi da li će nešto mekše prilagođavanje, bazirano i na nadi da će se povećati prihodi a smanjiti siva ekonomija, biti premalo i prekasno.