Večna priča

Iz vremena mezolita i neolita sačuvani su Lepenski vir i Hajdučka vodenica. Brojne građevine svedoče o boravku Rimljana na ovim prostorima: VilaTrajana, Dijana, Trajanov most. Iz perioda Osmanlijskog carstva ostala je tvrđava Fetisalam i potopljena Ada Kala. Pored kulturno-istorijskog bogatstva, danas Kladovo može ponuditi turistima veliki broj sadržaja: Nacionalni park Đerdap, lovni i ribolovni turizam, nautički turizam na Dunavu, hotelijerstvo... Velika hidroelektrana Đerdap, koja se po kapacitetu svrstava u svetske razmere nalazi se na teritoriji opštine Kladovo. O Kladovu danas i o tome kako ga vidi u budućnosti razgovaramo sa predsednikom opštine Radovanomn Arežinom.

Priča o Kladovu je večita i neispričana priča. Ona traje vekovima i milenijumima. Za buduća pokolenja i za ljude koji sada žive u Kladovu imperativ i obaveza je da rade na tome da se stalno nadograđuje. Ona je u kontinuitetu istorijska, od neolita, od cara Trajana, od prvog veka, izgradnje Trajanovog mosta, utvrđenja Dijane, od osvajanja Đerdapske klisure ...

Kladovo je oduvek imalo veoma značajan geopolitički položaj. To se izuzetno jasno pokazalo i tokom Drugog svetskog rata - njegov početak upravo se dogodio u Kladovu. Desantne jedinice Vermarhta su izvele operaciju osvajanja Đerdapa koji predstavlja vrata Evrope, da bi samo četiri godine kasnije na drugom delu grada u mestu Vajuga ušli Rusi - Crvena armija.
Ponovni procvat Kladova kreće pre pedeset godina početkom izgradnje Hidroelektrane Đerdap. Tada se povećava broj stanovnika, raznih zanimanja, koji dolaze iz svih krajeva Jugoslavije. Izgrađen je veliki monumentalni objekat, takav da, kada bi se danas udružio ceo region ne znam da li bi mogli da ga izgrade. Sada, nakon 40 godina rada, završena je revitalizacija dva, a u toku je revitalizacija trećeg od šest agregata naše najveće hidroelektrane.

Pre izgradnje Hidroelektrane Đerdap, kakve su bile privredne aktivnosti? Čime se stanovništvo bavilo?

I pre izgradnje Đerdapa Kladovo je bilo poznato u svetu po veoma razvijenoj trgovini, brodarstvu i ribolovu. Brodari su vešto, kroz surovo stenje Đerdapa, bezbedno plovili brodovima. Oni su obilazili celu dužinu Dunava, zapadnu Evropu i Istok. U ove krajeve su preko njih u Kladovo stizale inovacije iz raznih zemalja, iz mnogih oblasti: kulturnog razvoja, stizala je moderna poljoprivredna oprema, savremeniji alati za raznovrsnu proizvodnju. Pored pogodne zemlje za vinogradarstvo, brodovima je stizala savremena oprema za proizvodnju vina tako da je Kladovo od davnina imalo odlično vino.

Nekada je ribarstvo bilo veoma razvijeno, ali riblji put je presečen izgradnjom Hidroelektrane. Kladovo je nekada bilo upisano zlatnim slovima na mapi sveta po proizvodnji najkvalitetnijeg kavijara. Nadamo se da će se, uz ulaganje od strane evropskih fondova u ovu oblast, proizvodnja ponovo pokrenuti. Naše veliko ribarsko gazdinstvo je nekada dobro poslovalo. Sada za njega očekujemo uspešnu privatizaciju. Jedan od programa u Evropskoj uniji je poribljavanje Dunava. Tu vidimo šansu za Kladovo jer ono ne može da bude zaobiđeno ni od države ni od Evropske unije.

Da li su različite političke opcije, koje su bile na vlasti u opštini Kladovo, usporavale razvoj grada?

Ono po čemu je još karakteristična opština Kladovo, u odnosu na druge opštine i gradove, jeste to da su odbornici složni. Od promena 2000. godine, koje su se desile u državi, i naša opštinska uprava je sastavljana od odbornika različitih političkih partija, ali kada je u pitanju razvoj Kladova većinom smo na istoj strani. Kladovo je od Beograda udaljeno 250 kilometara, od Niša 200, shvatili smo da nas i ova udaljenost tera da radimo brže od ostalih. Napravili smo dobar ambijent da ljudi ulažu i razvijaju svoj biznis. Preduzetnici u Kladovu imaju dobre proizvodne i uslužne pogone.



Koja privredna grana je primarna, na koju ste stavili akcenat u svojim planovima, koja će doprineti bržem razvoju opštine?

Veliki potencijal koji Kladovo ima, oduvek, jeste turizam. Godine 2004. između ostalih programa i planova, akcenat smo stavili na razvoj turizma i tada smo za tu oblast postavili dobre temelje. Napravili smo ambijent da ljudi u tu oblast ulažu. Urađena je dobra privatizacija Đerdap turista od strane našeg sugrađanina, Željka Bolbotinovića, koji najbolje razume potrebe ljudi iz ovog kraja. Uz njegove dobre kompanije, razvijeni trgovinski lanac, sada je i Đerdap turist sa restoranima koji su renovirani i moderno opremljeni. Mileta Adžić je izgradio novi hotel Aquastar Danube i svojom investicijom dopunio turističke sadržaje Kladova. Recimo i to da retko koja mala opština kako što je naša na reci ima dva broda. Jedan je šetni brod Đerdap turista, a drugi Akvastar Maksim koji putuje Kladovo - Beograd - Kladovo. Ovo je turistička atrakcija, jer do nas turisti mogu doći brodom uz obilazak destinacija koje se nalaze na tom putu. Oko Kladova u krugu od 120 kilometara su značajni gradovi i naselja gde živi milion ljudi. Radimo na tome da turiste sa dosadašnja prosečna tri dana boravka u našem gradu, sadržajnijom turističkom ponudom motivišemo da budu naši gosti i do 10 dana.

Sada smo pred potpisivanje memoranduma o saradnji sa Đerdap turistom, po principu javno-privatnog partnerstva. Đerdap turist je, prema studiji Geološkog instituta, započeo projekat po kome se radi bušotina za toplu vodu od 37 stepeni. Time bi Kladovo dobilo i banjski turizam, što bi ga svrstalo u sam vrh po raznovrsnosti turističke ponude i sezona bi trajala tokom cele godine.

Cela teritorija opštine Kladovo je ekološki čisto područje. Ima dosta zelenila, a naročito bagremovog drveta. Mnoga domaćinstva se bave pčelarstvom i med koji se ovde proizvode je visokog kvaliteta. Lokalna uprava pomaže Udruženju pčelara, koje je veoma aktivno. U subotu je održan veliki naučni skup na temu pčelarstva, gde je govorio svetski stručnjak dr Wim Reybroeck sa belgijskog Instituta za istraživanja u poljoprivredi i ribarstvu. Skup je organizovan u saradnja sa Centrom za kulturu, zajedno sa našim hotelima. Gostima je predstavljena kultura našeg kraja uz udoban boravak u našim modernim hotelima, a pčelarima smo, ujedno, omogućili da plasiraju proizvode od meda.

Moramo da idemo u raznim pravcima, da afirmišemo naše vrednosti. Kladovo zaista ima čime da se pohvali: gradski park sa otvorenom teretanom, dečji grad koji se prostire na nekoliko hektara, mnogo sportskih terena i objekata, uređeni kej na Dunavu. Centar grada je, takođe, uređen, kao i stari deo grada, takozvana kladovska Skadarlija. Grad je u svako doba spreman da dočeka goste. Uvek je veoma čist.

Kako u budućnosti vidite Kladovo, koje aktivnosti su planirane za naredni period?

U planu je uređenje tvrđave Fetisalam, koja je u neposrednoj blizini centra grada i prostire se na 16 i po hektara. U njoj su dva fudbalska terena i letnja pozornica koja je na obali Dunava. U saradnji sa Evropskom unijom i evropskim fondovima napravljen je projekat u vrednosti 84 .000 evra. U planu je izgradnja malog hotela od 50 ležajeva i nekoliko nacionalnih restorana, kao i kompletno uređenje tvrđave. Za ove aktivnosti potrebna je milionska cifra u evrima. Najpre ćemo krenuti od uređenja Male tvrđave sa letnjom pozornicom na samoj obali Dunava.

Svi mi koji vodimo ovu opštinu imamo želju da nam se deca vrate u Kladovo. Kladovo ima sedam hiljada svojih sugrađana koji su u inostranstvu. Starija populacija ovamo povremeno dolazi, ali moramo za njihove potomke napraviti dobre sadržaje da bi posetili Kladovo i zadržali se u njemu. Kladovo je na samom Koridoru 7, na Dunavu, vidim ga u budućnosti kao najinteresantnije mesto na celom toku Dunava, koje će biti veoma posećeno. Koridor 7 je naša šansa, ali treba da radimo i unapređujemo naše Kladovo, jer su došla vremena da ne smemo više da zastajemo, a snagu nam daju mnoga bogatstva koja drugi gradovi nemaju.