Priboj je FAP

Pre 25 godina Priboj je u bivšoj Jugoslaviji bio među tri najrazvijenije opštine sa najvećim prosekom plata i visokim standardom svojih stanovnika. Od devedesetih godina do danas Priboj je stigao do mesta među tri najnerazvijenije opštine i s najnižim prosekom plata.

O tome zbog čega je gigant kao što je FAP koji je bio pojam dobre, moderne fabrike ne samo u tadašnjoj državi, Jugoslaviji, već i šire, doživeo da se danas svrstava u propale fabrike, pitamo predsednika opštine Lazara Rvovića:

Dve decenije država nije imala ispravan pristup da reši pitanje Priboja, već ga je samo odlagala. Pogrešni potezi su rađeni tako što je od FAP-a, koji je u suštini Priboj FAP je Priboj, pravila socijalnu ustanovu. Nije bilo bitno što se ne proizvodi, država je davala novac za plate. Takav sistem je, nažalost, razorio i srpsku privredu. Država nije kontrolisala menadžment ni u našem FAP-u. Dobar menadžer se, kao ni i u celoj Srbiji, nije merio po tome da li unapređuje i pokreće proizvodnju, već koliko će da uzme para od države. Tako je cela srpska privreda došla do neodržive situacije. Priboj o tome daje najbolju sliku. Grad sa 27.000 stanovnika koštao je državu 1.500 nezarađenih FAP-ovim plata, svakog meseca. Pored toga državu košta i 500 ljudi zaposlenih u zdravstvu. U MUP-u imamo, po glavi stanovnika više zaposlenih nego u drugim opštinama zbog granice sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, zatim plate zaposlenih u lokalnoj administraciji, prosveti i javnim preduzećima, plus pet do šest hiljada penzionera doduše oni su penzije zaradili. Sa druge strane, proizvodilo se godišnje 20 do 30 kamiona, dve hiljade tona maline, nešto građe i poliestera. Ne bi ni to bio problem za Srbiju da je to samo Priboj. To je slika cele Srbije. To je moralo da se preseče.

Da li zaista verujete da će se u FAP-u ponovo pokrenuti proizvodnja, a time i optimizam kod stanovništva za bolju budućnost?

Imamo sreću, pa je konačno počelo rešavanje pitanja FAP-a i Priboja da konačno živimo realnim životom, da od proizvodnje živimo. Priboj nema budućnost bez FAP-a. Ovo je područje koje je bilo interesantno svim svetskim silama, ali nažalost nije bilo interesantno našim vladama. Ponašale su se tako kao da nisu ni bile naše vlade. NJih nije interesovala Srbija, već interes pojedinaca i stranih država. Priboj zajedno sa Prijepoljem i celim područjem Raške oblasti je kolevka srpske državnosti. Odnos države, sve do sadašnje Vlade, vodio je tome da kolevka srpske državnosti postane njena grobnica.

Čime potkrepljujete verovanje da će FAP ponovo da proizvodi?

Sada imamo sreće da je prvi čovek države premijer Vučić - najodgovorniji čovek za stanje u državi ozbiljno pristupio rešavanju FAP-a. Nađen je strateški partner i potpisan je memorandum o razumevanju između Vlade RS i kompanije SISU iz Finske. U toku su pregovori i oni idu dobrim tokom. Mi smo zadovoljni i očekujemo vrlo brzo pozitivno rešenje. To je spas za Priboj. Ovde će se proizvoditi najskuplji kamioni. Svi investitori koji su do sada dolazili, dolazili su zbog jeftine radne snage da bi pravili jeftine proizvode. Kao što smo svojevremeno pravili kamione istog ranga i kvaliteta kao Mercedesove kamione, sada se stvaraju preduslovi da pravimo kamione za ekstremne uslove eksploatacije koji će biti najskuplji, vrednosti od 500 do 600 hiljada evra. Već šesti put su stručnjaci iz finske kompanije SISU kod nas i sada su u Priboju.



Nekada je Pribojska banja bila nadaleko poznata po svojoj lekovitosti. Da li je i ona doživela istu sudbinu kao FAP?

Tačno je da imamo jedan od najkvalitetnijih izvora lekovite vode, Pribojsku banju. Temperatura vode je 36,5 stepeni, izvire 90 litara u sekundi. Tu je i manastir Sveti Nikola u kome je jedna od najvrednijih srednjovekovnih evropskih riznica i bio je episkopsko sedište. Cela Pribojska banja je bila u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Godine 1946. im je oduzeta. Sada je banja vraćena Crkvi. Nijedan investitor do sada nije bio zainteresovan, jer nisu bili rešeni imovinskopravni odnosi. Nakon dugog niza godina uspeli smo da zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom rešimo imovinskopravne probleme.

Ove godine završeni su značajni radovi. Renovirani su stari bazeni i 1. avgusta u banji su svi kapaciteti popunjeni. U planu je da se ide dalje, da se renoviraju hoteli i ima dosta zainteresovanih investitora.

Stvaramo uslove da se povežemo sa Zlatiborom. Pribojska banja je od centra Zlatibora udaljena 60 kilometara. Urađen je projekat po kome smo već najkritičniju trasu, preko manastira Uvac, završili prošle godine. Završetkom ovog puta skraćujemo razdaljinu do Zlatibora sa 60 na 32,5 kilometara.

Saša Vasilić, predsednik skupštine

Lokalna skupština je predstavničko telo građana. Pribojska skupština je, u neku ruku, specifična jer vlast podržavaju 33 od 41 odbornika. Imamo komotnu većinu ali svi, iz svih političkih partija, znamo koji su nam strateški ciljevi najvažniji i verujemo da ćemo za nekoliko godina imati stabilnu socijalno-ekonomsku situaciju u opštini. Interesantno je napomenuti da su u koalicionoj većini i stranke SDA i SDP, tako da Bošnjaci u Priboju imaju svoje predstavnike u vlasti i svi zajedno sarađujemo u interesu građana Priboja.

Strateški interes opštine Priboj je reindustrijalizacija, to je pitanje pokretanja proizvodnje u FAP-u i u tom pravcu se vrlo ozbiljno radi. Zahvalni smo Vladi Republike Srbije, naročito premijeru Aleksandru Vučiću, jer je to prvi političar posle više decenija koji je shvatio da se ovde mora ulagati zbog političke specifičnosti ovog područja.
Drugi strateški interes je turizam. Tu zaista radimo maksimalno, sve ono što je u ingerenciji lokalne samouprave. Na usluzi smo svim potencijalnim investitorima, posebno onima koji žele da ulažu u Pribojsku banju, jer je to šansa za otvaranje novih radnih mesta.

Želimo da turisti koji dođu na Zlatibor dođu i kod nas i koriste blagodeti koje im pruža lekovita banjska voda, pogotovo što će izgradnjom puta udaljenost od Zlatibora biti svega tridesetak kilometara. Pomoć razvoju malih i porodičnih preduzeća, ulaganje u infrastrukturu sela i oživljavanje poljoprivrede je takođe strateški interes naše opštine.
U poslednje dve godine podržavamo parove koji imaju problem sa sterilitetom, tako što finansiramo treći i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Ove godine povećali smo jednokratnu pomoć porodiljama, tako da za se za treće i četvrto dete dobija pomoć od 50.000,00 din. Apelujemo na državu da napravi strategiju za podizanje nataliteta u delovima Srbije sa negativnim priraštajem stanovništva, naročito u njenim rubnim delovima. Aktivnosti lokalne samouprave bez ozbiljne strategije države po ovom pitanju ne mogu dati zadovoljavajuće rezultate. To više nije pitanje negativnog priraštaja, to je pitanje biološkog opstanka u ovim krajevima.