Alibaba u NJujorku

Priču o Alibabi i 40 razbojnika prvi su ispričali trgovci u devetom veku dolazeći sa svih strana sveta u Bagdad, koji je u vreme abisidskog kalifata Haruna el Rašida bio bogato i veliko mesto. Pet vekova kasnije Alibabu je proslavila Šeherezada, pričajući neverovatne priče hiljadu i jednu noć naopakom kralju Šahrijaru u Samarkandu. Danas o Alibabi najviše govore berzanski eksperti, ali i Međunarodna komisija za borbu protiv falsifikata, koja za čudesan uspeh novokomponovanog dalekoistočnog Alibabe krivi kinesko poimanje autorskih prava i nezasitu glad američkih potrošača za rasprodajama. Kineski e-komerc gigant Alibaba, koji nudi oko 800 miliona proizvoda, stiže ove nedelje i na njujoršku berzu, iako je, ubeđujući u svoj integritet američku Komisiju za hartije od vrednosti, tri puta menjao svoje berzanske brošure, jer ih je Komisija otkačinjala. Brokeri kažu da je najlakše shvatiti šta je Alibaba u stvari ako u glavi istovremeno zbućkate Amazon, I-bej, Pej-pal i Gugl, te da će ovaj kineski internetski maloprodajni div zgrabiti najveću tehnološku inicijalnu javnu ponudu (IPO) ikad viđenu na NJujorškoj berzi, tešku 24 milijarde dolara. I naravno da je Volstrit u znaku Alibaba koncerna čiji je osnivač izvesni DŽek Ma, jer se IT kompanije ziheraški odlučuju za izlazak na elektronsku berzu Nesdek (Nasdaq), gde je pre dve godine prs’o čak i jedan Fejsbuk, koji je tada vredeo 16 milijardi dolara, ali su se cene akcija ubrzo sroljale. A Alibaba pikira na četiri milijarde više od FB, plus da sačuva svoju strukturu “entiteta promenljivih interesa”. Ovo u prevodu znači da svako ko kupi njihove deonice zaobilazi kinske zakone koji onemogućavaju strancima da ulažu u kineske firme. U pitanju je trik koji koriste i druge kineske kompanije, koje na američku berzu izlaze od 90-ih u poteri za međunarodnim investitorima, a svodi se na to da kupac dobija udeo u agenciji na Kajmanskim ostrvima koja rasparčava Alibabin profit, umesto stvarnih deonica firme. Mračna strana ove kombinacije je da onemogućava investitore da imaju bilo kakav uticaj na donošenje korporativnih odluka. Međutim, za to niko ne haje, jer je Alibabina biznis-karta toliko impresivna da Volstrit pršti od zainteresovanosti, a prognoza je i da će do 2020. godine kinesko internet-tržište biti veće od japanskog, američkog, britanskog, francuskog i nemačkog - zajedno. Prošle nedelje je Alibaba objavio i cene svoje početne javne ponude (između 60 i 66 dolara po deonici), pa se očekuje da će IPO da digne vrednost ove kineske kompanije na fenomenalnih 155 milijardi dolara, u odnosu na koju je, recimo, I-bej pravi Liliputanac sa 67 milijardi procenjene tržišne vrednosti. Zato, kada Alibaba za sebe kaže da je “najveća onlajn i mobilna trgovačka kompanija na svetu”, to nije hvalisanje tigra od papira, već realno pozivanje na zajedničko merilo u e-trgovini, bruto robni volumen, koji je u 2013. u slučaju ovog kineskog diva iznosio 248 milijardi dolara. Za poređenje, Amazon je ostvario “tek” 116 milijardi dolara.