Implementacija prevencije

Jeste li znali da afere s prepisanim doktoratima nisu samo srpska specijalnost? Inž. Dragan Perišić piše mi o jednom takvom slučaju u Crnoj Gori, povodom koga je rektor privatnog univerziteta „Mediteran“ izjavio:“Tri univerziteta su aplicirala za finansiranje zajedničkog projekta Implementacija postupaka za prevenciju plagijarizma“. Izjava me je zadivila, ne toliko svojim sadržajem, nego kao savršen koncentrat anglosrpskog (pardon, anglocrnogorskog) jezika. Univerziteti, znači, ne podnose prijave ni molbe, nego apliciraju; nije im cilj nikakvo sprečavanje, nego prevencija; taj postupak neće ni sprovesti ni ostvariti, nego će ga implementirati. Što se tiče termina plagijarizam, inž. Perišić kaže da je tu reč našao više puta na internetu, ali ne i u rečnicima stranih reči. Nije joj tu ni mesto, jer mi kažemo plagijat, plagiranje, a plagiarism je engleska reč, kao i plagiarist za onoga koga mi zovemo plagijator. Šta da se radi? Mi se već godinama sporimo oko toga koji se jezik govori u Crnoj Gori, a možda nam baš ovaj primer ukazuje na rešenje. Koji god jezik bio danas, srpski ili crnogorski, u budućnosti će se govoriti engleski – jezik NATO-a, kome Crna Gora tek što nije pristupila. Mogućno je da je prevodni anglicizam i biti u problemu, što je po našem čitaocu A. D. bukvalan prevod engleskog to be in trouble. NJemu smeta što na televiziji svaki čas čuje „Trenutno smo u problemu, jer...“, „Đoković je u problemu sa prvim servisom“ i slično. Dosad smo govorili imati problem, ali to ne izražava zabrinutost u istoj meri (matematičar ili šahista su srećni kad imaju problem, jer imaju čime da se zabave), biti u nevolji zvuči suviše dramatično, biti u neprilici asocira pre na zbunjenost nego na teškoću. Zato izraz „biti u problemu“ moramo tolerisati, bar dok ne nađemo pravu zamenu za njega.