Jesen mrmota

Foto AP

I opet isto, kao u onom filmskom danu mrmota samo što radnja nije smeštena u 2. februar, u kome je junak kultnog ostvarenja Harolda Rejmisa zaglavljen i primoran da ga iznova i iznova proživljava, već u ranu jesen, omeđenu krajem septembra i početkom oktobra. U to vreme, već godinama, počinju da cure detalji godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u prethodnih 12 meseci. I uvek stiže priča o postignutom napretku i dodatnom trudu koji valja uložiti, obično s akcentom na istim mestima. Pa je tako, prošle godine u ovo vreme, pored precizne dijagnoze stanja u raznim oblastima, podeljene u 33 poglavlja, bila data i neka vrsta sumarne pouke za budućnost. Osim tvrdnje da dalji vidljiv i održiv napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući sprovođenje do sada postignutih dogovora ostaje od suštinske važnosti, poručeno nam je bilo i da će Srbija morati tokom vremena da održi dinamiku reformi u ključnim oblastima vladavine prava, posebno kad je reč o reformi pravosuđa i politici borbe protiv korupcije, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi medija, politici borbe protiv diskriminacije, zaštiti manjina i poslovnom okruženju.

I evo ga opet dan mrmota prema do sada dostupnim nezvaničnim informacijama, u izveštaju o napretku koji će zvanično biti predstavljen 8. oktobra, ocene su generalno pozitivne, Srbija se pohvaljuje zbog privrženosti procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali se i konstatuje da se kasni u sprovođenju nekih delova Briselskog sporazuma. I opet ključne kritike odnose se na nedovoljan napredak u oblasti zaštite ljudskih prava, pre svega LGBT populacije, reformi pravosuđa i uočena kršenja slobode govora. Tanjugov izvor bio je nešto precizniji, navodeći da deo izveštaja koji se odnosi na prava LGBT populacije neće biti završen pre nedelje, jer se čeka da se vidi da li će Parada ponosa ove godine konačno biti održana. Ponovo ispada da ako nešto zaista bude urađeno na obezbeđivanju uslova da jedna grupa građana iskoristi svoje ustavno pravo na javno okupljanje to će biti isključivo rezultat želje da se ispuni evropski zahtev, sve u tradicionalnom maniru provlačenja kroz iglene uši u foto-finišu. I još jednom se ispostavlja da je cela godina proćerdana bez i najmanje namere da se objasni odakle uopšte takav evropski zahtev da li zbog neke gnusne teorije zavere, što je stav većinske Srbije, brižljivo negovan od strane većinske političke elite, ili, možda zbog civilizacijskog napretka, kao posledice naučnih otkrića kojim je utvrđeno da nije reč ni o kakvoj bolesti i nenormalnosti već o biološkoj odlici koja karakteriše čak i 470 vrsta životinja?

I svakako da valja uzeti u obzir sumnju ombudsmana Saše Jankovića da bi cela gužva oko Parade ponosa mogla biti svesno izazvana kako bi se skrenula pažnja sa teških problema koji tište mnogo veći broj građana. Ali ostaje činjenica da lideri proevropske Srbije nisu skloni da, pozivanjem na naučna i civilizacijska dostignuća, kako pi pitanju prava seksualnih manjina, tako i u drugim oblastima, doprinesu uređenju zemlje zbog nje same i nas koji u njoj živimo mnogo im je lakše da krivicu za svaku, za mnoge neprijatnu, promenu koju je potrebno sprovesti svale na tamo nekakve evropske zahteve koje moramo da ispunimo samo zato da bismo se dokopali onih sanjanih fondova i boljeg života.

A šta ako bi, recimo, Evropa izgubila interesovanje za Srbiju, što u ovom trenutku zvuči jeretički, ali možda i ne mora biti sasvim nezamislivo, s obzirom na odluku o ukidanju pozicije komesara za proširenje i pripajanje tog portfelja komesaru za susedstvo? Hoće li onda moći da se čuje glas nekog ko upozorava na neuređenost i probleme u mnogim oblastima? Ako je reforma pravosuđa tako naopako sprovedena i uz sve izveštaje i sugestije Brisela u koji smo zagledani, kako bi tek izgledala pravda u Srbiji ako bismo bili prepušteni samima sebi, tj. odlukama političke elite koja do sada nije pokazala naročito vizionarstvo i svest o javnom interesu?

Jer, ne govori samo izveštaj Evropske komisije o beskonačnom, mrmotskom ponavljanju istih tema kojim se, navodno, temeljno bavimo, ali ih nikako ne rešavamo. Ionako brojnim razlozima za zaključak o tradicionalnoj instrumentalizaciji Ustava u dnevnopolitičke svrhe ove nedelje pridružila se Deklaracija o promeni ustavnog položaja Vojvodine koju su podnele Demokratska stranka, od nje otcepljena Nova demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine koje su to isto mogle da učine i dok su bile na vlasti na republičkom nivou i samim tim imale više razloga za upuštanje u tešku ustavnu problematiku i šansi da do promena dovedu. Naravno, vladajućim naprednjacima pokretanje ustavne priče sada ne odgovara, mada njihovi zvaničnici upozoravaju da će Ustav morati da se menja u procesu evrointegracija. Kao što nekako ne odgovara ni Savezu vojvođanskih Mađara koji je još uvek deo pokrajinske vlasti okupljene oko DS-a, ali s pogledom usmerenim u drugom pravcu. I opet umesto da se pitanje uređenja države otvori na vreme, uz ozbiljnu javnu raspravu i u interesu državljana Srbije, očigledno da će biti rešeno na zahtev Brisela, u poslednjem trenutku, preko kolena i u pomenutom tradicionalnom maniru provlačenja kroz iglene uši.

Ima srpski dan mrmota i onaj obavezni deo sa stranačkim pregrupisavanjem i tradicionalnim ujedinjavanjem rukovođenim čistom aritmetikom, ali ne i drugim matematičkim oblastima, poput logike. Novi događaj posle koga ništa u Srbiji ne bi trebalo da bude isto zakazan je za predstojeći vikend u Kragujevcu. Za okupljanje uoči 5. oktobra izabran je grad iz kog su devedesetih prošlog veka kretale velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića - mada uvid u okolnosti ukazuje da će i posle vikenda simbolika dana mrmota biti jača od simbolike 5. oktobra.