Preguraćemo zimu bez poskupljenja

Foto Dejan Živančević

Srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić se u mnogo čemu ne slaže sa koleginicom iz Vlade Srbije, ministarkom Zoranom Mihajlović, koja najavljuje energetsku krizu i tvrdi da samo nekoliko nedelja uoči grejne sezone nemamo dovoljno ni gasa, ni struje, ni mazuta, ni uglja. Jedino oko čega su saglasni je činjenica da se Srbija nalazi u teškoj energetskoj situaciji.

Srbija ima ogromne energetske probleme najvećim delom zbog šteta od poplava. Nalazimo se u dosta kompleksnoj situaciji. Srbija je energetski zavisna zemlja i osim struje, sve ostale energente uglavnom uvozimo. Proizvodimo oko 20 odsto količina gasa koje su nam neophodne, slično je i sa naftom. Kad je mazut u pitanju situacija je za nijansu bolja, a objektivno imamo i lagani deficit sa strujom. Ne želim da upućujem građanima Srbije nerealno optimistične poruke, ali isto tako nije posao nas u Vladi da unosimo nemir među građane već da probleme rešavamo. I mi to činimo, kaže Antić u razgovoru za NIN.

Preti li nam energetska kriza, kako tvrdi ministarka Mihajlović?

Nije poenta da Zorana Mihajlović i ja polemišemo. Ima problema, ali Vlada Srbije čini maksimalne napore da ih reši.

Da li je Srbijagas, osim Banatskog Dvora, nabavio dodatne količine gasa što mu je naloženo još u junu, da li je ugovoren uvoz struje za celu zimu i da li smo nabavili mazut i ostale energente? Ili nismo, kako to tvrdi Mihajlovićeva?

Gospođa Mihajlović od aprila vodi resor saobraćaja i infrastrukture i nije u obavezi da na dnevnoj bazi prati naše bilanse. Vlada je krajem juna dala zadatke i ministarstvu i kompanijama i lokalnim samoupravama. Do kraja septembra Vlada će doneti novi zaključak, kojim će osvežiti ove preporuke, a moram reći da je dosta toga već učinjeno.

Šta je konkretno učinjeno? Jesu li nabavljene dodatne količine gasa?

Srbijagas je napunio Banatski Dvor do maksimuma, tamo ima i preko 450 miliona kubika, a razmatramo još nekoliko scenarija u slučaju prekida isporuka ruskog gasa zbog ukrajinske krize.

Koji su to scenariji, od koga biste nabavljali dodatni gas?

Postoji mogućnost da uskladištimo dodatne količine gasa u Mađarskoj, da kupimo dodatne količine gasa od trećih kompanija, za šta imamo ponude ili da uđemo u proces određenih rezervacija.

Zašto to niste do sada učinili s obzirom na to da je većina evropskih zemalja taj posao već završila?

Ne bih se s vama složio da su drugi to završili. Mi smo tu, u nekom tajmingu, koji pri tome ne zavisi samo od Ministarstva energetike nego i od naše finansijske situacije i za obezbeđivanje novca je zaduženo Ministarstvo finansija.

Kolika sredstva su potrebna?

Najverovatnije bi bilo dovoljno oko 30 miliona dolara. To bi moglo pokriti ili razliku u ceni gasa ako kupujemo od trećih lica umesto od Gasproma ili za skladištenje gasa u Mađarskoj.

Koliko meseci snabdevanja nam obezbeđuje Banatski Dvor?

Kapacitet Banatskog Dvora je 450 miliona kubika, a njegova mogućnost eksploatacije je 4,2 miliona kubika dnevno. Iz domaće proizvodnje imamo oko 1,2 1,5 miliona kubika dnevno što znači da dolazimo do 45- 50 odsto potreba u najhladnijim danima. Treba nam još oko 2-3 miliona kubika gasa dnevno da bismo snabdeli građane, daljinske sisteme grejanja i najveći deo industrije.

Stručnjaci procenjuju da nam od oktobra do aprila, u slučaju prekida ruskih isporuka, nedostaje čak 660 miliona kubika gasa. Kako ćete to premostiti, imate li plan B u tom slučaju?

Srbija je uradila, u saradnji sa Energetskom zajednicom, četiri opcije stres testa i znamo šta nam je neophodno i čime menjamo koji energent. Na tome uveliko radimo. Danas imamo blizu sto hiljada tona mazuta, preko Beogradskih elektrana, EPS-a i robnih rezervi i to kontinuirano nabavljamo, i nema razloga za zabrinutost.

Kakva je situacija sa strujom? Oštećeni su i Kostolac, i Kolubara i Đerdap 2, pa nam bezbedno snabdevanje na zimu zavisi od uvoza. Jeste li ugovorili uvoz za celu zimu i po kojoj ceni?

Obezbedili smo uvoz struje do Nove godine, ukupne vrednosti 62 miliona evra i to smo pokrili kreditom Svetske banke. To smo radili blagovremeno i cena je dosta povoljna - 46,2 evra po megavat satu. Prošle godine je u isto vreme struja kupovana po 53,6 evra, pa je ove godine cena 14 odsto niža.

A šta posle Nove godine, jeste li to ugovorili ili nas čeka hitan, interventan uvoz struje, koji je jako skup?

Nemamo u planu dodatne nabavke struje od januara. Ne planiramo interventne uvoze struje i neće ih biti. Imaćemo određene rezervacije struje za taj period - od januara do aprila - i o tome razgovaramo najpre sa zemljama iz okruženja, Republikom Srpskom i Crnom Gorom. Ali struju do kraja godine imamo. Planiramo da krajem septembra ili početkom oktobra uđemo u javnu nabavku dodatnih količina uglja, koje bi nam eventualno zatrebale od 1. novembra. Ali to nije apriori dogovoreno, zavisi od cene i procene da li nam se više isplati to ili uvoz struje. Ipak, danas imamo velike količine uglja na deponijama - čak 2,2 miliona tona, što je oko 30 odsto više od planiranog.

Ako imate toliko uglja, zašto ste onda zabranili građanima da ga kupuju od Kolubare i Kostolca, pa će možda da se smrzavaju tokom zime?

Nama je svaki gram uglja važan, ali niko nije zabranio građanima da kupuju ugalj. Tog sušenog uglja nema u Kolubari i Kostolcu u tolikim količinama da bismo mogli relaksirano da ga prodajemo građanima. On se mora obezbediti najpre za škole, bolnice, penzionere, a komercijalne efekte trgovine smo stavili u drugi plan.

Stručnjaci kažu da kasnimo u isušivanju kopa Tamnava čak četiri meseca i da će to biti problem za proizvodnju u TENT-u. Jeste li odgovorni za to kašnjenje?

Iako je energetski sektor najviše bio pogođen poplavama, on se najviše i oporavio. Sredinom maja imali smo proizvodnju 0 tona uglja dnevno ,a danas je to 65.000 tona dnevno što je 75 odsto maksimalne proizvodnje. Od četiri poplavljena kopa, danas je pod vodom samo Tamnava - zapadno polje.

Ima li kašnjenja i zašto?

Nema kašnjenja. Prve procene Svetske banke bile su da će nam za izradu tenderske dokumentacije biti potrebno 4-6 meseci. Posle tri i po meseca smo završili tender. Priznaćete, to nije kašnjenje.

Ministarka Mihajlović je izjavila da će nas uvoz energenata ove zime koštati oko 700 miliona evra. Imate li vi tu računicu, koliko će nas u zbiru koštati svi potrebni energenti?

Nije dobro licitirati ciframa. Kada je rađen prvi stres test, koji je predviđao potpunu obustavu isporuka gasa od 1. septembra do 1. aprila, maksimalni troškovi su bili oko 400 miliona evra. Blizu smo 1. oktobra i jasno je da ni u najgorem scenariju to ne može biti toliko.

Sve i do trošak bude samo 400 miliona evra, kako ćemo to finansirati?Hoće li biti poskupljenja gasa, koje od 1. januara najavljuje Dušan Bajatović i poskupljenja struje?

Nisam Bajatovića razumeo tako da traži poskupljenje gasa već da se svi tržišno ponašaju, uključujući i preduzeća u restrukturiranju i da ga svi plaćaju. Mislim da naši građani već plaćaju tržišnu cenu gasa i da tu nema potrebe za poskupljenjem. Kad je reč o struji, do sada nije bilo zahteva za poskupljenjem i obično se to ne radi u zimskom periodu kada je najveća potrošnja. U skorije vreme ne očekujem promene cena ni struje, ni gasa.

Znači, do proleća nema poskupljenja?

O tome odlučuje Agencija za energetiku, ali to ne očekujem do proleća.

Možete li građanima da garantujete da ove zime neće biti restrikcija struje i prekida u daljinskom grejanju, odnosno da se nećemo smrzavati?

Situacija je mnogo teška, mnogo su nas namučile poplave, ali radimo, kao Vlada, sve da obezbedimo dovoljno energenata i da nas to što manje košta. Ni u jednom scenariju restrikcija struje nije bila opcija i uveren sam da ih neće biti. Kad su u pitanju daljinski sistemi grejanja, oni su u nadležnosti lokalnih samouprava, ali je Ministarstvo energetike ovih dana radilo proveru pripremljenosti i većina je dobro pripremljena i za negativne scenarije. Beogradske elektrane su uradile odličan posao, imaju u skladištima oko 50.000 tona mazuta, kao rezervnog energenta i to nam omogućava da u slučaju gasne krize, raspoložive količine gasa umesto u Beograd rasporedimo u 16 toplana u Srbiji, mahom u Vojvodini, koje ne mogu da koriste mazut već isključivo gas.

Vaše prognoze su prilično drugačije od prognoza bivše ministarke energetike, koja tu oblast odlično poznaje, a koja je ovih dana izrazila veliku zabrinutost za predstojeću grejnu sezonu. Otkud ta razlika?

Ne dovodim u pitanje brigu kod svih članova Vlade, svi smo mi zabrinuti. Ali sam politički tako vaspitan da ne komuniciram sa članovima Vlade putem medija. Verujem da gospođa Mihajlović govori iz najbolje namere, ali moj posao kao ministra nije da širim zabrinutost među građanima nego da rešavam probleme.

Smeta li vam što se ona meša u resor?

Nisam srećan zbog toga, ali mogu da nađem razumevanje za sve to jer znam da će na kraju dana biti važno samo to da li je Srbija imala dovoljno energenata ili ne.

A tvrdite da će imati dovoljno? I spremni ste da preuzmete odgovornost ako bude drugačije?

Učinićemo sve da ih bude i spreman sam da sosim punu odgovornost za ono za šta sam ja zadužen.

Ugalj i drvo poskupeli

Ceh zakasnele reakcije i propusta u radu Vlade i EPS-a, kao i uvek plaćaju građani, kojima je tako zabranjeno da kupuju ugalj od RB Kolubare i TE Kostolac. Svi oni koji se greju na ugalj prinuđeni su da kupuju na privatnim stovarištima po daleko višim cenama, a problem je što ni skupljeg uglja nema u dovoljnim količinama. Razlika u ceni je gotovo trostruka. Umesto 6.000-8.000 dinara za tonu domaćeg uglja, sada plaćaju 15.000 do 18.000, pa čak i 21.000 dinara, a mnogi to sebi ne mogu da priušte.
U EPS-u za NIN kažu da se ne radi o zabrani prodaje već o preporuci, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje strujom u predstojećem zimskom periodu, a ona se odnosi na isporuku svih vrsta uglja i u veleprodaji i u maloprodaji za kupce u kategorijama industrija i široka potrošnja. Ako je za zimu u proseku potrebno oko pet tona uglja po domaćinstvu, to je trošak u kešu od 60.000 do 70.000 dinara, što mnogi neće moći da plate. Poskupela su i drva, pa tako kubik košta od 3.000 do 4.000 dinara. Za prezimljavanje treba najmanje 5-6 kubika, dakle odmah oko 20.000 dinara. A za one, po pravilu najsiromašnije, koji se greju na drva, to je previše. Čini se da se niko neće ogrejati ove zime.