Ceo region zavisi od uvoza

Kompanije u regionu jugoistočne Evrope imaju različite priče i sigurno da za svaku postoje i posebni izazovi. Ukoliko posmatramo ukupno tržište, u delu eksploatacije i proizvodnje mogućnosti su ograničene. Mnoga polja su iscrpljena ili se primenjuju alternativne metode dobijanja nafte iz polja koja su već iscrpljena. Što se tiče prerade nafte najveći izazov biće poštovanje evropskih standarda kvaliteta proizvoda. To je ključno, a da bi se ispunilo, zahteva mnogo investicija. Rafinerije u regionu jedna u Bugarskoj, nekoliko u Rumuniji, kao i one koje se u zemljama bivše SFRJ bave preradom sirove nafte, pred sobom će imati izazov kako da se suoče sa preobimnim rafinerijskim kapacitetima, što je ujedno izazov i u Evropskoj uniji, kaže Jozef Tot, predsednik Svetskog naftnog saveta koji je u Beogradu boravio povodom Drugog godišnjeg sastanka Nacionalnih naftnih komiteta Jugoistočne Evrope, održanog sredinom septembra.

Na sastanku se diskutovalo o istraživanju i proizvodnji sirove nafte u Panonskom basenu i kretanjima na maloprodajnom tržištu jugoistočne Evrope. Predstavnici nacionalnih naftnih komiteta razgovarali su o izazovima sa kojima se njihove kompanije članice suočavaju u toku poslovanja.

Kako biste ocenili ukupno tržište nafte u ovoj regiji, pre svega u pogledu potencijala za istraživanje i proizvodnju?

Svaka naftna kompanija želi da dobije što više iz sopstvenih polja i to je normalna poslovna politika, ali sve zemlje u regionu su uvozno orijentisane i neto su uvoznici. Naravno, svaka zemlja voli da smanji izloženost rizicima uvoza tako što bi eksploatisala sopstvene rezerve nafte i razvijala proizvodnju, ali kao što sam rekao, kapaciteti u tom domenu nisu neograničeni.

Koliko se kompanije pojedinačno uključuju u rešavanje najvažnijih pitanja u oblasti nafte i gasa? Kako biste tu ocenili ulogu NIS-a kao kompanije koja posluje u nekoliko zemalja regiona Balkana?

NIS se ponaša kao i druge naftne kompanije u svetu. Kompanija ima obavezu da investira prema kupoprodajnom ugovoru, ali to mora da radi i zbog zahteva Evropske unije i NIS to čini. Konačan rezultat je kvalitet proizvoda koji donosi na tržište.

Najvažnije pitanje za NIS je usaglašavanje sa zahtevima EU, a njih je zaista mnogo. Jedan od najvećih zahteva prema naftnim kompanijama, posebno za one koje su dominantne na svom tržištu, jeste da omoguće razvijanje zdrave konkurencije. Konačan cilj takvog zahteva je da potrošači budu zadovoljni.

Mislim da je NIS na dobrom putu i da svoju poslovnu politiku usklađuje sa zahtevima regulatora. Takođe, za kompaniju je veoma važno da učestvuje u eliminaciji crnog tržišta, a za borbu sa crnim tržištem neophodna je uloga svih, i kompanija i države.

U kojoj meri je problematika crnog tržišta zbilja izražena u zemljama EU?

U zemljama koje su pripadale komunističkom bloku, crno tržište je bilo jedno od najvećih problema jer regulacija nije bila dovoljno oštra. U Srbiji je crno tržište naročito bilo izraženo za vreme sankcija, ali situacija koja se razvila tada je bila neodrživa. Srpska vlada preduzima značajne korake, ali i svaka kompanija mora da sarađuje u toj borbi između ostalog i pružanjem adekvatnih informacija na zahtev držanih organa.

Mogu samo da kažem da je ključ zdravog poslovanja eliminisanje crnog tržišta u potpunosti. Ukoliko se izbegavaju porezi i akcize koji značajno učestvuju u ceni naftnih proizvoda, onda ne postoji nikakva mogućnost zdravog takmičenja onih koji posluju legalno i onih koji rade mimo zakona.

Koliko kompanije iz ovog regiona primenjuju moderne tehnologije u procesu eksploatacije i proizvodnje, a u cilju brige o okruženju i radnicima i povećanja profitabilnosti? Koliko se napreduje u tom pogledu?

To svakako zavisi od kompanija pojedinačno. Mislim da je svaki igrač na tržištu dovoljno razuman da izabere najbolju moguću tehnologiju za proizvodnju nafte i tretiranje proizvode, nadam se da idu na tendere i traže najbolje rešenje. Svetski naftni savet može da ima malo doprinosa ovom pitanju tako što omogućava da se dele iskustva najbolje prakse. Uveren sam da članice iz ovog regiona imaju dovoljno mogućnosti da kroz Svetski naftni savet dobiju važne informacije u ovoj oblasti, bilo da je reč o segmentu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa ili prerade i prometa naftnih derivata.

Kakvi su evropski trendovi u pogledu akcizne politike u ovoj oblasti i da li je politika zemalja u regionu prilagođena tim trendovima?

To je veoma jednostavno pitanje. Postoji vodič u zemljama EU i propisane su minimalne akcize, a vlade mogu da same odlučuju da li će biti više. U nekim zemljama su akcize, zaista, daleko veće u odnosu na neke druge. Akcizna politika se mora analizirati na lokalnom tržištu budući da na nju može da utiče više faktora, a povećanje akciza može izazvati i neželjene posledice. Pitanje je veoma osetljivo. Svaka vlada je zainteresovana da ima veće prihode, ali treba voditi računa o crnom tržištu i da li bi ono tako bilo podstaknuto.

Kako vidite poslednjih pet godina razvoja NIS-a od kada je privatizovan i od kada se nalazi u vlasništvu Gaspromnjefta?

Ne mogu mnogo da komentarišem poslovanje pojedinačnih kompanija kao predsednik Svetskog naftnog saveta, ali mogu da kažem da se desilo mnogo pozitivnih pomaka. Kompanija investira, što je jako dobro. NIS, takođe, treba da izgradi dobre odnose sa ostalim igračima na tržištu, posebno onima koji poseduju sopstvene rafinerije, jer u slučaju, na primer, tehničkog zastoja u svojoj rafineriji, NIS može da računa na njihovu pomoć i saradnju. Najbliži partneri su MOL, OMV i Lukoil, a prva dva od njih su sposobni da dostave proizvode i rekom, preko Dunava. Na ovaj segment poslovanja mora se obratiti više pažnje, a sve u cilju da se zadovolje potrošači. NIS će svakako ostati dominantan igrač u Srbiji, kao što je OMV u Austriji ili MOL u Mađarskoj i među njima mora da postoji zdrava konkurencija u interesu potrošača.