Mnogo pisama, malo pravih kupaca

Foto Đorđe Kojadinović

Saša Radulović, bivši ministar privrede i tvorac nacrta zakona o privatizaciji koji je prethodna vlada Ivice Dačića odbacila i poslala na popravku, a potom se s pomenutim ministrom i rastala, jedan je od zainteresovanih za učešće u privatizaciji preostalih društvenih preduzeća. Radulović je za NIN potvrdio da je njegov pokret Dosta je bilo za svako od 502 preduzeća poslao pismo o zainteresovanosti, te da mu nije jasno zbog čega je nadležni ministar Željko Sertić obelodanio da su pisma stigla za 403 od ukupno 502 preduzeća.

Radulović kaže da nije siguran da su ponude njegovog pokreta uopšte uzete u razmatranje. Trebalo bi da Agencija ima obavezu da razmatra sva pisma, ali saopštenje ministra ne obećava. Upravo mu šaljemo dopis u kome tražimo da nam objasni zbog čega je saopštio da za 99 preduzeća nema interesenata, ako smo mi poslali pismo za svako, kaže Radulović za NIN.

Ono što je Željko Sertić saopštio jeste da su Agenciji upućena 1.732 pisma o zainteresovanosti i to za 403 od ukupno 502 firme. I da su ubedljivo najviše tih pisama (oko 1.300) ipak poslali domaći privrednici, koji svakodnevno kukaju da su prezaduženi, nisu rado viđeni gosti u bankama i na ivici su kolapsa. Prate ih investitori iz Nemačke, SAD, Bugarske i Rusije, obelodanio je ministar privrede Željko Sertić, ne precizirajući pritom koliko je tu ozbiljnih ponuda, a koliko ih se može u startu - odbaciti.
Kako su se prve informacije o broju interesenata, odmah nakon isteka javnog poziva, početkom prošle nedelje, mogle čuti od sadašnjeg ministra finansija, bivšeg ministra privrede Dušana Vujovića, od njega smo i saznali da je oko 60 odsto tih pisama kredibilno.

Marijana Radovanović, v.d. direktora Agencije za privatizaciju, međutim, za NIN kaže da se podaci još uvek unose u bazu i prerano je o tome govoriti. Ima iznenađenja. Dobili smo pisma u kojima potencijalni kupac ili strateški partner navodi i koji model privatizacije smatra poželjnim, koliko bi investirao u preduzeće, šta planira da radi i kojim kapacitetom... Dakle, dostavio nam je biznis plan, dok ima i onih u kojima se šture informacije, a nema ni predloženog modela privatizacije, pa će Agencija to morati da uradi sama, jer u roku od 45 dana dužni smo da Ministarstvu privrede dostavimo predloge privatizacije za sva ova preduzeća, kaže Radovanovićeva.

Na pitanje NIN-a da li su tačne spekulacije da za najveće sisteme, poput Galenike, Azotare, Petrohemije, IMR-a, IMT-a, FAP-a, jagodinske Industrije kablova i drugih ima najmanje ponuda, direktorka Agencije priznaje da za neka od ovih preduzeća nema zainteresovanih. Ipak, ne želi da otkrije ni koja bi se preduzeća mogla prodati, ni ko su potencijalni kupci.
Novosadska grupa Viskol svakako nije jedan od njih, pošto nam je Dragoslav Vuković, vlasnik ovog preduzeća, kratko odgovorio da je u poslednjem trenutku odustao od slanja pisma za kupovinu beogradskog IMT-a, ali nije želeo da odgovori zašto.

U MK grupi Miodraga Kostića, koja je, pored firme Petra Matijevića, označena kao glavni interesent za desetak poljoprivrednih preduzeća iz Vojvodine i beogradski PKB, potvrđuju da su poslali pisma za nekoliko firmi, ali ni oni ne žele da iznose detalje. NIN ni iz Matijevićeve kompanije do zaključenja ovog broja nije dobio nikakav odgovor.
Osim za poljoprivredu, najveće interesovanje je za velike metalske sisteme. U Priboju tvrde da imaju saznanja da je finski SISU poslao pismo o namerama da kupi FAP, ali samo osnovno preduzeće. Nezvanično se spekuliše da bi strateškog partnera mogla dobiti i kompanija Zastava kamioni.

Izgleda, međutim, da najveći broj potencijalnih investitora ipak ne želi da kupi preostala srpska preduzeća, sa dugovima koji odavno premašuju visinu kapitala i viškom zaposlenih koji uglavnom ili ne primaju plate ili su na državnim jaslama. Radije bi delove imovine, a ponajpre novu firmu oslobođenu dugova i viškova. To posredno potvrđuje i Marijana Radovanović. Pisma su različita, ima i onih koji bi kupili kapital, ali kada su u pitanju veliki privredni sistemi, koji imaju ogromne finansijske probleme i veliku imovinu, uglavnom se želi kupovina imovine ili strateško partnerstvo, kaže ona. Samo još nije jasno iz kojih bi to izvora država pokrila dugove koje je spremna da preuzme na sebe ne bili olakšala budućem investitoru.

Licitira se i sa brojem zaposlenih koji bi ovoga puta definitivno mogli završiti na birou za zapošljavanje, pošto stvarno radno mesto uglavnom odavno nemaju. Za 99 preduzeća nije pristigla nikakva ponuda, ali stručnjaci procenjuju da će broj preduzeća koja će na kraju otići u stečaj, a potom i u likvidaciju, biti mnogo veći.
LJiljana Rajnović, stručnjak za privredno pravo i konsultant u procesu restrukturiranja preduzeća, podseća da se radi o firmama za koje gotovo 15 godina nije bilo kupaca. Moje procene su da će od 10 do 13 odsto društvenih preduzeća biti privatizovano prodajom kapitala, a 15 odsto od oko 160 preduzeća u restrukturiranju kroz prodaju imovine ili strateško partnerstvo. Ostatak će otići u stečaj, izuzev verovatno nekih strateških, poput RTB Bor i njemu sličnih preduzeća za koje će država morati da ulaže dodatni napor da bi rešila njihovu sudbinu, kaže Rajnović za NIN.

Na naše pitanje, šta će biti sudbina tih sistema i veruje li da će ostati na državnim plućima, ukoliko se za njih ne pronađe strateški partner ili kupac, ona kaže da će i najveći broj njih naposletku otići u stečaj. Verujem da se za njih uz dodatno angažovanje može pronaći neki investitor i model da opstanu na tržištu. Ne samo zato što su važna za državu i privredu, već zato što imaju realnu tržišnu šansu, smatra LJiljana Rajnović.

Dragan Matić iz Industrijskog sindikata Srbije, tvrdi za NIN da je veoma malo ozbiljnih investitora ili strateških partnera za veće industrijske komplekse. On, ali i drugi sindikalci sa kojima je NIN razgovarao kažu da informacije iz Agencije za privatizaciju kasne, te ni sami ne znaju da li za njihove firme ima zainteresovanih, kao ni kada će sa predstavnicima Agencije razgovarati o pristiglim pismima i predlozima modela za privatizaciju.

Nagađa se da je za Galeniku zainteresovan Roš, ukrajinska i farmaceutska kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali još ne znamo da li je neko poslao pismo. Zvali smo Agenciju, međutim, nema odgovora. Čekamo da čujemo rezultate javnog poziva, a onda i njihov predlog, kaže Zoran Pantelić, iz sindikata Nezavisnost u Galenici.
Marijana Radovanović, međutim, odgovara da su razgovore sa rukovodstvima i sindikatima firmi koje čekaju na privatizaciju već obavili, a novi krug bi trebalo očekivati kada se predlozi o modelu privatizacije za svako preduzeće koje neko želi sačine i upute Ministarstvu privrede, koje na kraju donosi konačnu odluku.

Kakva će ta odluka da budu, po svoj prilici, zavisiće od onoga šta je potencijalni ulagač spreman da ponudi, pa nema sumnje da će država morati da odreši kesu i finansijskim rasterećenjem, odnosno preuzimanjem dugova, pripremi najveći broj budućih udavača. Jer to je jedini način da se udaju. Ako ih i takve neko bude želeo.