Aleksandrovi grobovi

Oko Vidova, noćima, kruži stari vuk sa dva stasala vučića, a sa Divljanskog jezera čuje se zavijanje šakala tako da Cezar i Tara jure i laju sve do jutra. A Bilja mirno spava u mom zagrljaju dok, na Dragičkinom tranzistorčetu, slušam Mocartov Rekvijem, a možda je to i rekvijem za Srbiju. A onda čujem da se Vlada, ipak, osmelila da zavuče ruku u moj penzionerski džep, da potuljeno potkrada moju četrdesetogodišnju ušteđevinu, krvavo stečenu. Udarili na penzionisanu poštenu srednju klasu, a, šatro, štite sirotinju i pritom ne smeju da dirnu u Čumetovu penziju. I ako su nasrnuli na penzije, da neće sutra i na bankovne ušteđevine!? Može se i to očekivati od onih koji, bajagi, sve rade u interesu države, a, u stvari, se šlihtaju gazdama iz Evropske unije i Svetske banke ne bi li, jednog dana, našli uhleblje, daleko od Srbije, u lavirintima briselske administracije. I, videćete, za godinu ili dve, nećete se ni sećati ko to beše Vučić, taj novi Đinđić, taj srpski Tito. Ali, pre toga, srešćemo se sa njim na Ustavnom sudu. A ako i Ustavni sud poklekne, teraćemo se do boga živoga.

Ne stišava se ni afera oko Stounhendža. Pošto su Rusi uhvatili Engleze da su Stounhendž izgradili 1954. godine, zatečeni Ostrvljani, uhvaćeni u prevari stoleća srljaju i dalje; kod Stounhendža sada tragaju za grobom Aleksandra Velikog! A onda će, DNK analizom, dokazati da britanska kraljica vodi poreklo od Aleksandra te da Englezima pripada ne samo Škotska, već sve zemlje od Hadrijanovog do Kineskog zida. E, sad, ni Grci ne spavaju i oni, kod Soluna, tragaju za Aleksandrovim grobom. Time i, nehotice, dokazuju da je Solun, odvajkada, bio makedonski grad, luka makedonskog kralja Filipa...

K. G. Jung, moj guru iz Švice se na ovo nadovezuje: Kad već spominješ krađu i prekrađu svetske istorije, nikako mi iz glave ne izlazi izjava Jozefa Levija, izraelskog ambasadora u Beogradu, da je Jerusalim prestonica ujedinjenog jevrejskog naroda već tri hiljade godina!? Zna se da je Ujedinjeno jevrejsko kraljevstvo trajalo svega 73 godine, od kralja Davida do njegovog sina Solomona. A, čak, i neki izraelski arheolozi priznaju da nije ni bilo nikakvog Solomonovog hrama! Ništa se, bre, značajno u Jerusalimu nije dešavalo sve dok carica Jelena nije, šatro, pronašla klinove i krstaču na kojoj je Isus, navodno, razapet na jerusalimskoj Golgoti. Da, da, sve ide ka tome da je Solun, zapravo, Jerusalim!

Pada brzo mrak jer je Mala Gospojina, to jest, jesenja ravnodnevica. Još u drevna arijska vremena bilo je to vreme kada su Srbi počinjali da oru njive, a orali su duboko i po svojim ženama, e da bi se plodovi nazirali još na proleće. Smrklo se, i na vedrom nebo Bilji pokazujem Sirijus jer, obećao sam joj, tamo ćemo nekad živeti kada Srbije više ne bude. Šakali počinju da zavijaju.
Tu se javlja i moja Crna: Šakali, beogradski šakali su Vuku Bojoviću život skratili...