Ebola

Simptomi su zastrašujući: krvarenje (hemoragija) iz svih otvora ljudskog tela. Virus ebole prosto za nekoliko dana nagriza sve čovekove unutrašnje organe i pretvori ih u kašu. Od svih čovekovih bolesti, samo je besnilo strašnije. Čoveku koji je dobio besnilo nema spasa, bez izuzetka. Medicina je kod ebola groznice ipak ustanovila deset odsto izlečenja, a onih 90 odsto obično umiru deset dana pošto bolest izbije.

Oboljenje izaziva virus nekoliko puta veći od poznatih virusa, koji se sastoji od sedam velikih molekula. Srodan je marburškom virusu koji je izazvao zarazu hemoragične groznice u nemačkog gradu Marburgu iste 1967. godine, kada je obolelo 26 laboratorijskih radnika. Zarazili su se od uvezenih zelenih majmuna. Kobno je bilo to što se nije poštovao karantin od šest nedelja za laboratorijske majmune.

Tada smo i mi imali jednog bolesnika, doktora veterinarskih nauka Živka Stojkovića, koji je spasen plazmom prebolelog pacijenta u Nemačkoj. On se zarazio u torlačkoj laboratoriji prilikom rada na majmunu (koristi se za pripremu vakcine protiv dečje paralize) koji je iz Nemačke bio upućen, već zaražen, u našu zemlju.

Samo gašenje ebola epidemije takođe nije nikakva misterija. Ona zaista ima uslova da se sama odjednom ugasi, kao i 1967. godine. Priroda daje gotovo ciničan razlog. Naime, smrtnost od ebola virusa je tako velika da posle prvog udara nema više uslova da se bolest širi, jer posle izvesnog vremena, ako se dobro organizuje karantin, nema sa koga da se prenese: bolesnici umiru pre nego što nekoga zaraze.