Za reforme najviše godinu dana

Foto Aleksandar Dimitrijević

Šta će biti od Južnog toka, a šta od predstojeće grejne sezone? Oko čega su se sporečkali ministri Zorana Mihajlović i Aleksandar Antić? Šta im je zamerio Oskar Benedikt, zamenik šefa kancelarije EU u Srbiji? Kada će biti završeni koridori 10 i 11? Kako je poslovala srpska privreda u 2013, kolike su zarade u javnim preduzećima, a kolike u privatnim? Šta očekuje region, a šta Srbiju ukoliko se ne izbore sa nezaposlenošću i ne povećaju investicije?
Odgovori na sva ova pitanja mogli su se krajem prošle nedelje čuti na drugom Regionalnom investicionom samitu nedeljnika NIN u Aranđelovcu.
Investicije

NIN-ov samit svakako je obeležilo neslaganje Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Aleksandra Antića, ministra energetike. Najpre su se složili da su Srbiji neophodni novi elektro-energetski kapaciteti, jer kako je kazao Antić, 30 godina ništa nije izgrađeno i novi megavati električne energije ostvaruju se zahvaljujući remontu postojećih postrojenja. Ako moramo zavisiti od uvoza gasa i nafte, ne moramo od struje, kazao je Antić, na šta je reagovala Zorana Mihajlović.

Srbijagas je pre četiri godine uzeo kredit od EBRD i jedan deo tog kredita nije iskorišćen. Razgovarali smo sa bankom da se taj novac preusmeri na izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad, oni su pristali, a jedini uslov bio je plan restrukturiranja Srbijagasa, koji ni do danas nije usvojen. Iako bi taj gasovod značio nižu cenu tranzita od one koju plaćamo Mađarskoj i zbog neizgradnje tog gasovoda država gubi 20 miliona dolara, zamerila je Mihajlovićeva svojim koalicionim partnerima.

Antić, međutim, negira da je deo pomenutog kredita mogao biti preusmeren na izgradnju gasovoda, kaže da se sa EBRD mora iznova pregovarati o pozajmici za Niš-Dimitrovgrad, a tvrdi i da je plan za restrukturiranje Srbijagasa, koji je i za vreme vlade Ivice Dačića bio jedan od kamena spoticanja Zorane Mihajlović i Dušana Bajatovića, gotov i poslat drugim ministarstvima da se o njemu izjasne. Ja ga još nisam videla, uzvratila je Mihajlovićeva, pa joj je Antić javno obećao da će i njoj taj predlog proslediti.

Ali nisu se samo ministri sporečkali oko nadležnosti i izgradnje gasovoda, već je zamerku na to imao i Oskar Benedikt, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji. NJemu je zasmetalo što ni Južni tok, ni gasovod Niš--Dimitrovgrad ne znače, kako je rekao, diverzifikaciju izvora gasa, već samo diverzifikaciju puteva snabdevanja, što bi u prevodu značilo da je gas ruski, odakle god da stiže.

Antić mu je na to odgovorio na vlada mora da vodi računa o građanima Srbije i njihovim potrebama. Nikada ne bih poželeo da se nađete u našoj poziciji da dolazi zima, brinemo se da se građani ne smrznu, a svaki dan moramo da razmišljamo o geostrateškim stvarima. Suviše smo mali da bi od nas zavisila svetska politika, a ona opet na nas i te kako utiče. Antić je konstatovao da će Južni tok svakako zavisiti od dogovora o tome projektu Evropske unije i Rusije. Gas iz Južnog toka u Srbiju stiže iz članice EU i odlazi u članicu EU. Taj projekat je Srbiji izuzetno važan, ne samo zbog gasa nego i uposlenosti naše građevinske i druge operative, pošto očekujemo finansijski efekat od 400 do 500 miliona evra, ali važan je i Rusiji i Evropi.



I Zorana Mihajlović je objasnila da bi gasovod Niš-Dimitrovgrad za Srbiju značio ne samo manje troškove za gas, već i mogućnost da se taj cevovod poveže sa gasovodom TAP, kojim se gas iz Azerbejdžana transportuje u Evropu.

Govoreći o drugim državnim projektima, Mihajlovićeva tvrdi da je prioritet Vlade da se najpre završi izgradnja započete infrastrukture. Obećala je i da će Koridor 10 biti izgrađen do kraja 2016. godine.

Oko 80 odsto Koridora 10 je već izgrađeno, a trenutno se u putnom i železničkom saobraćaju rade projekti vredni 4,2 milijarde evra, kazala je Mihajlovićeva. Na pitanje da li je i gradnja kanala Morava-Vardar-Solun za koji se zalagao bivši ministar Milan Bačević i dalje u planu, Mihajlovićeva je uz osmeh odgovorila da se moraju graditi samo prioriteti. Nema nikakve sumnje da su Južni tok, Beograd na vodi i revitalizacija pruge Beograd-Bar među najznačajnijim investicijama i projektima. Ali dok toga ne bude, moraju se brže realizovati postojeći projekti. Potrošnja mora da se smanjuje do granice do koje neće ugroziti razvoj, kapitalne investicije ne smeju biti zanemarene, kazala je Mihajlovićeva navodeći da uskoro počinje završetak Žeželjevog mosta, potpisan je ugovor o izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad, a prilikom novembarskog susreta kineskih i zvaničnika zemalja regiona razgovaraće se i o finansiranju pruge od Beograda do Budimpešte.

I dok su za nju prioriteti putni i železnički koridori, za Antića je to ulaganje u, kaže, zapostavljeno rudarstvo. To vidi kao jednu od razvojnih šansi Srbije, tvrdi da se rezerve procenjuju na najmanje milijardu evra, te da u toj oblasti istraživanjem i eksploatacijom u Srbiji se bave najveće svetske kompanije. Uverava da cena struje neće biti povećana do kraja ove grejne sezone, ali priznaje da ona nije stimulativna za izgradnju novih elektroenergetskih objekata koji su Srbiji neophodni. Investicije najviše očekuje u oblasti obnovljivih izvora energije, jer država investitorima nudi povlastice. Ministar energetike i rudarstva pomenuo je i da su u toku pregovori sa Gaspromom i NIS-om oko toga da NIS deo svojih potraživanja od domaće Petrohemije konvertuje u kapital tog preduzeća.

Upitana da li neophodne investicije koči i kašnjenje Zakona o planiranju i izgradnji i nerešeno pitanje konverzije zemljišta, Mihajlovićeva odgovara da će zakon biti usvojen do novembra, ali bez dela o konverziji. Evropska komisija tvrdi da se konverzija mora platiti, jer sve što nije plaćeno tretira se kao državna pomoć, a investitori opet smatraju da konverziju treba ukinuti ili da se ona naplaćuje minimalno. Zato smo između čekića i nakovnja, u toku je analiza efekata koja će biti završena do kraja godine, kaže Mihajlovićeva i najavljuje crne i bele liste izvođača građevinskih radova.

Vesna Kovač, državni sekretar u Ministarstvu za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije najavljuje investicije u trgovinske lance, a pre svega, pet robnih kuća Ikea, od kojih se prva očekuje u Beogradu krajem 2016. Tu je i lanac Lidl, koji je, kako kaže, već kupio 10 parcela, a planira da gradi 15 objekata. Lidlova poslovna politika je da najpre kupi sve placeve, reši vlasništvo nad zemljištem i tek onda otpočne sa izgradnjom hipermarketa, kazala je Kovačeva.

Privreda

Srbija će ovu godinu završiti u recesiji, svi ekonomski pokazatelji su loši, a na sve to je i MMF prognozirao nedovoljan ekonomski rast EU od samo 0,8 odsto, što za ministra privrede Željka Sertića nije dovoljno ni da evropsku privredu povuče napred, a još manje privredu Srbije ili drugih zemalja Balkana. Ministar privrede ističe da Srbija ima godinu dana da sprovede ozbiljne rezove i reforme, jer ukoliko to ne učini suočiće se sa nesavladivim problemima. Ako to učinimo, već početkom 2016. imaćemo prve dobre pokazatelje. U suprotnom, borićemo se da budemo iznad nule ili da imamo što manji minus, kazao je Sertić uz opasku da postoji opravdan strah da bismo u tom slučaju imali problema i sa daljim zaduživanjem i servisiranjem našeg duga i drugih obaveza.

Naravno da uporedo sa snažnim rezovima na rashodnoj strani budžeta, moramo stvarati uslove za rast prihoda. Povećanjem investicija, i stranih i domaćih, ali i rešavanjem problema koje smo identifikovali u privredi, kazao je Sertić navodeći da su privrednici ogorčeni na rad inspekcijskih službi i da ih brine siva ekonomija. Kaže da je država svesna da bi manji porezi i opterećenja doveli do boljih rezultata privrede, ali da je to u ovom trenutku nerealno, jer stvara rupu u budžetu koju je nemoguće popuniti. Sertić se posebno osvrnuo na reformu javne administracije i javnih preduzeća koja troše i milijardu evra godišnje. Srbija, poručio je, mora imati efikasnu, jeftinu i brzu državu ukoliko želi privredni rast i razvoj.

Kako li će srpska privreda završiti ovu recesionu godinu, ako podaci Ružice Stamenković iz Agencije za privredne registre pokazuju da ni 2013, koja se može smatrati dobrom godinom zbog rasta BDP-a od 2,5 odsto i industrijske proizvodnje za 5,5 procenata, nije privredi Srbije ublažila mnoge probleme. Srpska privreda je, naime, prošlu godinu završila sa 23 milijarde dinara gubitaka. Pri tome je, po rečima Stamenkovićeve, 70 odsto privrednih društava poslovalo uspešno, a 30 odsto neuspešno. Dobit uspešnih firmi bila je 446 milijardi dinara, odnosno oko četiri milijarde evra, a najveći rast zabeležen je u sektorima snabdevanja električnom energijom, nekretnina, saobraćaja i informisanja. Sa druge strane, neuspešna preduzeća koriste 57 odsto ukupnih kredita i u njima je koncentrisano čak 80 odsto kumuliranih gubitaka cele privrede. Ali, zanimljivo u visini zarade gotovo da i nema razlike između dobrih i loših firmi. Tako su neuspešna javna preduzeća imala prosečnu bruto zaradu od 64.590 dinara, što je za 310 dinara više od 64.280 dinara, kolike su bile plate sa porezima i doprinosima u uspešnim javnim preduzećima. Pri tome su plate u javnim preduzećima daleko veće nego u privatnim firmama, u kojima su lane zaposleni primali po 56.601 dinar bruto.

I Milivoje Miletić, v.d. predsednika Privredne komore Srbije, koji je četiri dana posle NIN-ovog samita izabran za predsednika Privredne komore Beograda, naglasio je da je problem srpske privrede u tome što je učešće industrije u BDP-u prepolovljeno u odnosu na 1989. što je za posledicu imalo i smanjenje broja zaposlenih sa 1,25 miliona na samo 250.000, koliko trenutno radi u industriji. Sve to je posledica haotične tranzicije u proteklom periodu. Problematična je i struktura investicija, jer su tri četvrtine otišle u nerazmenjive sektore, poput trgovine, a ne u proizvodnju, kazao je Miletić i dodao da je povećanje izvoza ključno za opravak domaće privrede. Da bismo to postigli potrebno je podići konkurentnost i produktivnost, sprovesti reforme u privredi, ali i većim investicijama u razmenljive i proizvodne sektore ojačati privrednu aktivnost, kazao je on i složio se sa ministrom privrede Sertićem da se moraju reformisati javna preduzeća i rešiti jednom zauvek problem preduzeća u restrukturiranju.

Perspektive

I dok se od predstavnika APR-a moglo čuti kako je broj zaposlenih u 2013. prvi put bio manji od milion, iako je zabeležen privredni rast, Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju dodaje da je region u vreme krize ostao bez 800.000 radnih mesta i da je nezaposlenost njegov gorući problem. Zato smo fokus i preneli na ekonomiju. Naša želja je da u procesu pristupanja EU, koji se pre svega doživljava kao proces pridruživanja administracije, uključimo i privredu, ljude koji stvaraju taj ekonomski rast i kreiraju radna mesta. Ne smemo zanemariti činjenicu da se trgovina među samim članicama Saveta povećava, ali udeo našeg izvoza u svetskom izvozu pada i postoji strah od nastupa na trećim tržištima. Zato je jedan od ciljeva edukacija i ohrabrenje privrede regiona da se udruže i zajednički nastupaju na inostranim tržištima, kaže Svilanović, uz opasku da članstvo u EU sa sobom ne mora automatski doneti boljitak i ekonomski rast. Kao primer navodi Hrvatsku koja beleži pad od ulaska u EU, što bi moglo obeshrabriti druge kandidate. Uz napomenu da će Turska 2015. preuzeti predsedavanje Grupom 20 najrazvijenijih zemalja, on smatra da bi to moralo da se iskoristi za jačanje ekonomske saradnje regiona sa najrazvijenijim zemljama sveta. Govoreći o odluci zemalja članica Saveta za regionalnu saradnju da sprovedu Strategiju 2020, Svilanović upozorava da se više mora raditi na smanjenju sive ekonomije, zbog koje država ostvaruje manje prihode u budžet, a privreda trpi zbog nelojalne konkurencije. Suština je da zemlje kandidati za EU budu spremne sa svoje strane da za pet godina i jedan dan postanu članovi EU. Da uradimo sve što je do nas, a šta će biti odluka Evrope to nije naša stvar. Moramo biti svesni da je preduslov ulaska da ne budemo siromašniji od najsiromašnije članice, kazao je Svilanović.

Zato je Martin Knap, izvršni direktor Borda direktora Nemačko-srpskog privrednog udruženja dodao da region zapadnog Balkana ulazak u EU doživljava kao veliku nadu, ali da ima više razloga za strah.
Šta se dešava sa nacionalnom ekonomijom kada se integriše u jedan sistem. Bačeni ste u vodu u kojoj morate sami plivati. Evo šta se desilo Grčkoj, plivala je 30 godina i onda se umorila. EU donosi zajedničku monetarnu i deviznu politiku, a jedino što državama ostaje na raspolaganju jeste fiskalni sistem, ali to je ujedno i najopasnije. Drugim rečima, EU nudi rizike i samo dobra priprema može pomoći da se ti rizici izbegnu, upozorava Knap.

I Miljan Ždrale, šef za agrobiznis EBRD-a za centralnu i jugoistočnu Evropu navodi primer recesione Hrvatske i kaže da se ne smemo zanositi da će članstvo u EU rešiti sve probleme. Dodaje da je ovo najgori period od 90-ih, a da smo pritom skloni da tu činjenicu ignorišemo. Pominjući animozitet koji postoji između banaka i korporativnog sektora, Ždrale kaže da ga raduje što će otvaranje poglavlja 32 biti prilika da se urade stres-testovi banaka, a to će verovatno pogurati i kreiranje sistemskog rešenja za problematične, teško naplative kredite, koji je pojedine banke doveo na rub provalije.



Srbija je u lošijoj poziciji od regiona. Tek pet do sedam kompanija su trenutno konkurentne na stranim tržištima i mogu da izvoze. Sa druge strane, one koje se oslanjaju na domaće tržište pogađa pad tražnje i ogromna nezaposlenost, kaže Ždrale i najavljuje investicije ERBD u region od 170 miliona evra u ovoj godini.

Osim ukazivanja na potrebu Srbije da gas nabavlja iz drugih izvora, Oskar Benedikt ukazao je i na činjenicu da će privreda, ukoliko u Evropsku uniju uđe nepripremljena, loše proći. On kaže da je Srbija po prihodima po stanovniku na 36 odsto proseka EU i da se to mora značajno popraviti. Iako, kako kaže, EU pohvaljuje mere fiskalne konsolidacije i usvajanje pojedinih reformskih zakona, Benedikt upozorava da će deficit ove godine biti osam odsto a javni dug 68 odsto BDP-a Srbije, te su neophodne snažne mere da se dalji rast duga zaustavi.
Potrebno je restrukturiranje državnih preduzeća i smanjenje državne pomoći. A što se tiče usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji i bržeg dobijanja građevinskih dozvola, potrebno je da na tome rade obučeni ljudi, u protivnom će se taj jedan šalter pretvoriti u samo još jedan šalter, upozorio je Benedikt predstavnike vlade povodom najave o uvođenju jednog šaltera za izdavanje dozvola.

Jasna Atanasijević, direktor Sekretarijata za javne politike dodala je da Srbija pati i od previše strategija (više od 100), a sa druge strane premalo njih se implementira i prate efekti te primene. Uglavnom sve ostane na ciljevima koji su u tim strategijama određeni.
Učesnici ovog panela složili su se da su investicije od presudnog značaja za region jer samo one mogu stopu nezaposlenosti postaviti na održivi nivo za naše privrede i ove zemlje pripremiti za članstvo u EU.

Diskvalifikacija loših

Zvonko Obradović, direktor APR-a najavio je da će uskoro početi javna rasprava o Zakonu o privremenom ograničavanju prava na obavljanje privredne delatnosti, odnosno o diskvalifikaciji loših privrednika iz privrednog života na određeno vreme. Namera je, naime, da se uspostavljanjem ovog registra pojedinim licima onemogući da zbog blokade ili stečaja jedne, osnivaju novu firmu. I dok Obradović kaže da bi ovakav registar trebalo da doprinese pravnoj sigurnosti, od Gorana Svilanovića se moglo čuti i kako bi ovakav registar trebalo da bude regionalna inicijativa i da bude uspostavljen u svim državama regiona, da ubuduće neko kome je zabranjeno poslovanje u Srbiji ne može da osnuje firmu ni u BiH ni u Crnoj Gori.

Komšije bez granica

Istraživanje koje smo sproveli pokazuje da je interesovanje investitora iz Turske tri puta veće nego pre dve godine, a primam svakodnevno zahteve od turskih investitora i uglavnom se raspituju o stanju železničke infrastrukture, kazao je Mehmet Kemal Bozaj, ambasador Turske u Srbiji. Bozaj kaže da je Srbija prava zemlja za turske investicije, a pregovori o saradnji srpskih i turskih preduzeća sve su uspešniji.
Zato volim reći kako je Srbija turski komšija bez granica. U prilog tome je i činjenica da imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i bezvizni režim, a Koridorom 10 prođe 115.000 turskih kamiona i njime naši državljani 100 miliona puta godišnje idu iz Turske ka zapadnoj Evropi, rekao je Bozaj, uz napomenu da Turska pokušava da u novembru u Istanbulu dogovori sastanak o investicijama sa predstavnicima Srbije i Kine.