Dnevnik uvreda

Birokrate iz Brisela nisu pogrešile. Srbija je u nekim oblastima mnogo napredovala na putu ka EU. Evo, na primer, promenio se vokabular. Niko ovde političke, pa ni bilo koje druge protivnike više ne optužuje da su, ne daj bože, nacionalni i državni izdajnici, izrodi, satrapi ili strane sluge, što je ranije bio sastavni deo političkog govora, takoreći folklor. Ne, ovde više nema izdajnika i stranih plaćenika. Izgleda i zato što za jedan deo građana Srbije postoji očito i nešto gore od izdajnika. Za njih je najveća uvreda kada nekoga, bez obzira na razlog, nazovu „pederom“! To je, jelte, vrhunska uvreda. Može li išta gore od toga biti? Ni bednici, ni podrepne muve, ni okoreli kriminalci, ni idioti nisu dorasli „pederima“. Drugom delu Srbije pri tome neće biti ništa jasno. Pogotovo posle nedavne, uspešno organizovane Parade ponosa. Država je na delu pokazala da može, kad hoće, da zaštiti prava manjine. No, čim se zavesa na tu paradu spustila, sve se vratilo na staro. Opet su „pederi“ najgori na svetu. Posle te „optužbe“ nije potreban nijedan argument da bi se neko ocrnio. Ta reč bila je dovoljna i „onome“ što je iskoristio prekid utakmice da u direktnom TV prenosu uvredi premijera Aleksandra Vučića. I ono što je „to“ izabralo kao vrhunsku uvredu govori o mentalnom sklopu „toga“, ali i o stanju u jednom delu društva. Govori, takođe i o ministru policije, Nebojši dr Stefanoviću, koji je brže-bolje krivicu za to divljačko baljezganje pred milionskim auditorijumom svalio na RTS, kao da je prestrašeni Predrag Strajnić kriv što je zastava „velike Albanije“ najviše iznervirala i „ono čudo“ što se iznenada pojavilo pred TV kamerama, a onda i „junaka iz Đenove“, Ivana Bogdanova, koji je, valjda da pokaže da je najveći „rodoljub“, prvi uleteo na travnjak stadiona Partizana. Kao da je u toku boj na Kosovu. Ili baš zato što nije? Što je bio siguran da mu neće faliti ni dlaka sa glave, a u Engleskoj se za to odmah ide kod sudije, a onda, bez šoljice čaja, u bajbok. Odakle utakmice možda mogu da gledaju samo na TV. Pa neka uleće na stadion ko kada hoće. Za razliku od „onoga“, što se pojavilo na TV, Vučiću se ima šta zameriti. Za razliku od onih koji mu zameraju da „prebrzo srlja u neoliberalni kapitalizam“, meni se čini da se stvari u Srbiji presporo menjaju. Ne verujete? Evo dokaza. Sećate li se obećanja iz ekspozea: „Vlada će odlučno i uporno da smanjuje budžetske rashode i preduzme reforme poreskog sistema. Mnogo nepotrebnih rashoda proizilazi i iz samih neracionalnosti u državnom aparatu i Vlada je rešena da to ukloni. Doneće se konkretni programi smanjenja svega onoga što se u oblasti javne potrošnje ne može podneti, pri našem sadašnjem malom nacionalnom dohotku… Isto to se predviđa i za javna preduzeća. NJihova uloga je da na ekonomski racionalnoj osnovi obezbede funkcionisanje privrede i život građana, a ne da iza svojih često monopolskih ponašanja kriju brojne neracionalnosti i slabosti. Jedan od osnovnih ciljeva ekonomske politike biće podrška prestrukturiranju velikih preduzeća… Tome se odavno težilo, ali se nikada nije dosledno sprovelo“. Pre nedelju dana pokušao sam da kao sijamske blizance predstavim obećanja tri poslednja premijera, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića i Mirka Cvetkovića, kao dokaz da se stvari sporo menjaju. Šta tek reći ako vam onaj citat zvuči poznato? Te su reči stare više od 20 godina i deo su ekspozea Mirka Marjanovića. Šta ako neko za dve decenije ovako bude citirao aktuelnog premijera?