Med ne ide bez žuči

Foto Zoran Ilić

Ministar pravde Nikola Selaković javno poručuje da poštuje zakone ove zemlje, ali ne i institucije koje ih sprovode. Bar neke. Taj zaključak se nameće posle njegovog reagovanja na predlog za njegovo razrešenje koji je zatražila Agencija za borbu protiv korupcije.

Prijavu protiv Selakovića Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, posle konkursa za izbor sudija i zamenika tužilaca za 2013. godinu na kojem su izabrani isključivo polaznici Pravosudne akademije i to na osnovu članova Zakona o Pravosudnoj akademiji koje je, kako kažu u ovom udruženju, Ustavni sud u februaru 2014. godine oglasio neustavnim.

Agencija je preporučila smenjivanje ministra pravde, jer je, kako su naveli, doveo u sumnju poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, pošto ih nije obavestio da je u sukobu interesa, kada je kao član Državnog veća tužilaca učestvovao u izboru njegovog savetnika (sada državnog sekretara) Radomira Ilića za zamenika tužioca, a ministar je kao član Visokog saveta sudstva učestvovao u izboru njegove savetnice (sada pomoćnice ministra) Mirjane Mihajlović za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu.

Štaviše, odmah po izboru oni su nastavili da obavljaju poslove u Ministarstvu pravde, s tim da ih pravosudne funkcije čekaju kada odu iz Ministarstva.
U Udruženju sudijskih i tužilačkih pomoćnika smatraju da ništa ne bi bilo sporno da se Selaković na pomenutim sednicama izuzeo od glasanja.
Izbor sudija i tužilaca je ozbiljna stvar jer od toga zavisi funkcionisanje pravosuđa. Neki članovi VSS i DVT nisu glasali prilikom izbora kandidata koji su s njima sarađivali, kažu u Udruženju.

LJuta rana traži ljutu travu pa je ministar oštro uzvratio:
Poštujem zakone svoje države i poštovaću svaku zakonitu odluku njenih organa. Ali ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu... Uz pouku da po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovakvi postupci se vode tajno, jer dovode u sumnju integritet ličnosti i narušavanje nečijeg ugleda, pre donošenja konačne pravosnažne odluke, te svako objavljivanje detalja postupka predstavlja direktno kršenje zakona.

Reklo bi se da se za med ministar morao pobrinuti odmah kada je imao saznanja o tome, što su mu neki već spočitnuli, naravno pod uslovom da se to nije odnosilo na prethodno rukovodstvo u Agenciji, pošto je sadašnji direktor nestranačka ličnost, dok primedba o tajnosti postupka previđa da je kazna upravo njeno javno objavljivanje, što se jasno vidi iz do minucioznosti precizno pravno skrojenog rešenja Agencije.

Poznavaoci odnosa ministra i Agencije navode da njegov pik na Agenciju datira još od formiranja ove vlade, kada je ministar želeo da Agenciju spusti na nivo kancelarije. Packa Agenciji je stigla i kroz odbijanje modela zakona o Agenciji koji je napravljen u ovom regulatornom telu. Traženje širih prerogativa i veća mogućnost delovanja odbili su se od stav Vlade i poslanika da ne treba mešati ovlašćenja koja imaju tužilaštvo, policija i pravosudni organi sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Mesec dana kasnije, u septembru ove godine, vlast formira Grupu za koordinaciju u borbi protiv korupcije Ministarstva pravde, što je u stvari nadležnost Agencije. To nije prošlo bez malicioznih komentara da se vlast marketinški bavi borbom protiv korupcije tako da stalno osniva nove organe kojima je zadatak da glume borbu protiv korupcije.

Ali, gle, u odbranu ministra staje NVO Doktori protiv korupcije, tako što brže-bolje saopštenje svojevremeno korišćeno protiv Poverenika za informacije od javnog značaja sada usmeravaju na Agenciju. Isto se može reći i za nagli javni angažman izvesnog Odbora za borbu protiv korupcije Transparentnost koji tek sada izlazi sa nekakvim nepravilnostima u radu Agencije. Verovatno će ih biti još.

Tako ministar, pored sukoba sa advokatima koji mu je poprilično poljuljao i ugled i status, ulazi u novi sukob, računajući, valjda, da je vlast dovoljno moćna da ga zaštiti.