Manje subvencije, a možda i premije

Foto Dalibor Danilović

Ovako više ne može dalje. Postojeći način subvencionisanja nije dao rezultat, jer je poljoprivredna proizvodnja i dalje slabo produktivna, a posebno je stočarstvo na niskim granama. Ovako ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković u intervjuu za NIN objašnjava razloge za mogući zaokret u agrarnoj politici.
Ona ističe da je namera države da se smanjivanjem granice za subvencije ojačaju mali proizvođači, a veliki podstaknu da kroz korišćenje nekih drugih podsticaja razvijaju stočarsku proizvodnju.

Ali ovo je za sada samo jedan model koji se analizira. Tek nakon sveobuhvatne analize izaći ćemo sa konkretnim predlogom, kaže ministarka. Da bi se izmenio sistem podsticaja, precizira ona, neophodne su izmene zakona koji tu oblast uređuje, tako da će usaglašeni predlog prvo biti iznet na javnu raspravu. Sa Ministarstvom finansija dogovoreno je da se rebalansom budžeta za ovu godinu ne smanjuje iznos subvencija, bilo da se radi o podsticajima, direktnim plaćanjima ili premijama, kaže za NIN Snežana Bogosavljević Bošković.

Šta će biti sledeće godine sa premijama?

Sledeće godine će se premije zadržati, ali ćemo videti kako će to biti iskalkulisano, da li će biti smanjene i u kojoj meri. Ako budemo morali da ih smanjujemo, to će biti praćeno subvencionisanjem nekog drugog vida proizvodnje. Jedna od ideja, koje se analiziraju, jeste da se uvedu novi i povećaju postojeći iznosi za kvalitetna priplodna grla.

Da li će agrarni budžet u 2015. godini ostati isti ili će biti smanjen?

Poenta je u tome da agrarni budžet i u narednoj godini bude pet odsto nacionalnog, znači da udeo agrarnog budžeta treba da ostane isti, a da se zbog efikasnosti iskorišćavanja ovih sredstava vrše izvesne korekcije. Još jedan razlog zbog koga razmišljamo da menjamo sistem podsticaja je taj što postepeno moramo da se prilagođavamo sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije. To je obaveza koju smo preuzeli usvajanjem strategije u kojoj piše da se podsticaji postepeno moraju preusmeravati od velikih ka malim proizvođačima.

Da li baš sada moramo da se usaglašavamo sa tom novom evropskom praksom s obzirom na to da su evropski proizvođači svih prethodnih godina imali u najmanju ruku duplo veće subvencije i prejaki su u odnosu na naše?

Nacionalni budžet nam je ovoliki koliki je, a izdvajanja za poljoprivredu su pet odsto. Ako bismo uporedili izdvajanja iz nacionalnog budžeta za poljoprivredu sa onim zemljama koje vi pominjete, onda su naša davanja veća. Pouzdano znam da je u Francuskoj, Austriji, Mađarskoj ili na primer u Hrvatskoj udeo agrarnog u ukupnom budžetu manji od našeg, ali druga je stvar to što su tri procenta za poljoprivredu francuskog budžeta mnogo veći nego pet procenata od našeg budžeta. NJihovi proizvođači imaju velike subvencije po osnovu zajedničke poljoprivredne politike na nivou Evropske unije.

Zar ne bi bilo bolje rešenje da dajete subvencije u skladu sa ostvarenim prinosima?

To nije u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, sa kojom sada uglavnom imamo usklađene mere, kao što je subvencionisanje po hektaru. Jedino što nije usklađeno su premije za mleko, koje ćemo nažalost od 2016. morati da ukinemo, i da, kao i oni, počnemo da subvenionišemo po grlu.



U takvim okolnostima bi mogla da padne produktivnost ukupne poljoprivrede, s obzirom na to da su oni koji su dobijali subvencije za 100 hektara bili najproduktivniji. Ne znači li to da će ti najuspešniji ratari sada biti demotivisani da se dalje razvijaju?

Ne očekujem to. Nisu oni slučajno veliki. Oni će koristiti nešto drugo što će im država staviti na raspolaganje, a to su podsticaji za stočarsku proizvodnju, kojom će delom početi da se bave.

Očekujete da će se to dogoditi?

Verujem da hoće. To su ozbiljni ljudi.

Ali, bez obzira što su bogati ratari, potrebno im je dosta novca da bi napravili velike farme. Pitanje je da li oni imaju motiv i interes da se bave tim?

Uvek je veća korist kada prodate utovljenu životinju, meso i mleko, prerađenu sirovinu nego kada prodajete kukuruz. Tu je prosta računica. Razlika je samo u količini uloženog rada. Kada posejete pšenicu, imate pet dana godišnje posla. A što bi naš premijer rekao, ako imate životinje, to znači 365 dana posla. Mi sada moramo da budemo svesni da više ne možemo da radimo 10 ili 20 dana godišnje. Ta su vremena prošla. To razumeju naši proizvođači i mislim da se oni ne bune.

Da li će se možda subvencije dodeljivati kompanijama koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i zbog čega?

Subvencije će se dodeljivati u skladu sa važećim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to znači da pravo na njih imaju i pravna i fizička lica.

Da li postoje podaci koliko je nakon uvođenja sankcija EU, porastao naš izvoz u Rusiju i koji su to proizvodi koje najviše izvozimo?

Za ovu godinu nemamo još precizne podatke, ali je izvesno da je došlo do povećanja izvoza, koji nije rezultat trgovinskog embarga, već je to posledica činjenice da je i pre ovog embarga bilo povećano interesovanje ruskog tržišta za neke naše proizvode pre svega za svinjsko meso. To povećano interesovanje je nastupilo kada je Rusija i pre trgovinskog embarga uvela zabranu uvoza svinjskog mesa iz EU zbog pojave afričke kuge svinja u Poljskoj.

Neki strahuju da možemo da izgubimo evropske kupce jer oni svoje viškove nemaju gde da plasiraju zato što ne mogu da ih prodaju u Rusiji, pa će ih prodavati na svom tržištu?

Ne verujem u takav scenario, jer je prednost naših proizvoda u tome što su po mnogim svojim osobinama specifični, jedinstveni po kvalitetu i to je razlog što su evropski kupci kupovali naše proizvode.



Kako tumačite zainteresovanost nemačkog Tenisa i italijanske kompanije da investiraju u uzgoj svinja u Srbiji? Upućeni tvrde da će Tenis dovesti prljave tehnologije, zatim da će sav profit izneti iz Srbije i da tu nema mnogo šanse za oporavak srpskog svinjarstva?

Ne mislim tako. Verujem da su investitori koje pominjete, a ima još drugih za koje će se čuti, Srbiji potrebni i dobri. Neko mora da uloži u kombinate koji su na listi za privatizaciju i koje moramo da pokrenemo. Nedavno je u poseti bio nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit i rekao mi je da postoji još nemačkih kompanija koje su zainteresovane da investiraju u neki od poljoprivrednih kombinata koji je sada predmet privatizacije. I sa ruskim ministrom Nikolajem Fjodorovom u Moskvi sam razgovarala na sličnu temu. Mislim da treba da respektujemo svakog ko želi da uloži novac u Srbiji jer će to značiti i našim proizvođačima koji će postati kooperanti. Što se tiče prljavih tehnologija, Srbija ima jasne zakone i inspekcijske službe i svaki pokušaj koji bi se kosio sa našim normativima sigurno ne bi prošao.

Koji su to investitori za koje nismo još čuli?

Kinezi su zainteresovani da investiraju u proizvodnju junećeg mesa i jagnjadi na području Srbije, što do sada nije bilo naročito atraktivno. I jedna velika italijanska kompanija, koja se bavi organskom proizvodnjom voća i njegovom preradom, zainteresovana je da u istočnoj Srbiji sa malim proizvođačima organizuje kooperacijske odnose.

Kada govorite o privatizaciji kombinata, šta mislite o PKB-u kao modelu, da li je održiv i da li još neka od tih državnih firmi može da funkcioniše po istom modelu?

Ako uzmemo sam PKB, pokazalo se da nije održiv, jer da jeste, ne bi bio predmet privatizacije. To je bio dobar model u smislu da obezbeđuje zaokružen lanac proizvodnje, ali se ispostavilo da i on traži dodatnu pomoć da bi preostao. Prevagu gotovo uvek odnosi privatna svojina, ali i tu imamo primera dosta loših privatizacija poljoprivrednih kombinata.

Svi ministri pre vas su govorili kako pokušavaju da odlože rok prodaje zemlje strancima, koji počinje da važi od leta 2017. godine, ali su izostali rezultati. Ima li smisla nešto raditi po tom pitanju?

Pošto Sporazum stupa na snagu 1. septembra 2017, to znači da ima šanse. Međutim, mogućnosti su nam ograničene. U okviru pregovaračkog poglavlja 4 koje se odnosi na trgovinu robom i kretanje kapitala, pregovara se i o poljoprivrednom zemljištu i tražićemo da se ono izuzme kao jedan vid kapitala koji neće ići na prodaju do određenog roka. Prethodne zemlje su ispregovarale rok do sedam godina nakon ulaska u EU. I mi ćemo tražiti taj dodatni rok od momenta ulaska u EU.

Da li su srpski poljoprivrednici oštećeni ugovorom koji je Vlada Srbije sklopila sa firmom Al Ravafed?

Nisu, naprotiv. Vlada Srbije i ova kompanija su osnovale zajedničko privredno društvo u kome Al Ravafed ima 80 odsto udela. Ova arapska kompanija ima obavezu da investira 140 miliona evra u naredne četiri godine u dva poljoprivredna kombinata Bačku iz Sivca i Jadran iz Nove Gajdobre i u narednom periodu zaposli 160 ljudi od kojih polovinu na samom startu. Dakle, spasićemo dva kombinata, uposliti veliki broj ljudi jer će naši proizvođači biti kooperanti Al Ravafedu koji će primenjivati najsavremenije tehnologije.

Priča se da će oni dobiti zemlju u svoje vlasništvo, i to je ono zbog čega se vojvođanski paori bune?

Mi smo partneri u ovom poslu. Imamo pravo zlatnog glasa bez obzira na to što imamo manjinski udeo, što znači da oni ne mogu da prodaju, niti da se odreknu, niti založe ovo privredno društvo bez naše saglasnosti.

Koji je onda njihov interes?

Interes je proizvodnja kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane i ne mislim da ćemo mi biti ni u kom slučaju oštećeni, jer ne bismo ni dogovorali takav posao. Uostalom, ima posla za sve koji hoće da rade - dovoljno zemlje, subvencija i kombinata koji čekaju kupce.

Kada možemo da očekujemo izmene zakona o genetski modifikovanim organizmima - GMO? Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat je rekao da regulativa GMO nije usklađena sa evropskom?

Srbija ima zakon koji reguliše korišćenje, upotrebu i promet GM proizvoda. Trenutno izmene ovoga zakona nisu aktuelne jer radimo na pripremi niza drugih akata. Kada zakon bude došao na razmatranje, sve što budemo radili, biće potpuno transparentno i isključivo u interesu zdravstvene bezbednosti građana.

Da ta odluka zavisi lično od vas, da li biste omogućili promet GMO ili ne?

Nisam puno o tome razmišljala, trebalo bi mi više vremena da donesem takvu odluku. Mora se slušati nauka i moramo da vidimo koji su to razlozi za, a koji protiv.