Većom efikasnošću do ušteda

Strategija razvoja energetike Srbije do 2030. podrazumeva uštede od devet odsto u odnosu na sadašnju potrošnju, najavila je Antonela Solujić, šef odseka za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike na nedavnom 10. međunarodnom sajmu energetike u Beogradu.

U jeku priprema rebalansa budžeta za 2014. i nastojanja da se uštedi gde god je to moguće, Solujićeva je na panelu Energetska efikasnost ulaganje u budućnost, koji su organizovali Balkan magazin i NIS, precizirala da uštede, koje se ostvare ulaganjem u energetsku efikasnost, omogućavaju smanjenje budžetskih izdataka za nabavku energenata i time otvaraju perspektive razvoja drugih segmenata privrede.

Za razliku od Srbije, EU je daleko više fokusirana na unapređenje energetske efikasnosti u privredi i njen Akcioni plan za period do 2050. predviđa implementiranje nove opreme i zamene zastarelih tehnologijama, veću informisanost malih i srednjih preduzeća, kao i uvođenje energetske kontrole i upravljanja energetskim sistemima u velikim kompanijama.

U Srbiji ne postoje raspoloživi statistički podaci na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi kolika je finalna potrošnja energije po industrijskim granama, jer još nije uspostavljen sistem energetskog menadžmenta. Ipak, sigurno je da pored starog voznog parka u Srbiji, koji se smatra gorućim problemom energetske efikasnosti na domaćem terenu, nedostatak novca u privredi i zastarela industrijska oprema značajno koče njeno unapređenje, jer je veoma mali broj kompanija spreman da investira u povećanje energetske efikasnosti, iako je nedvosmisleno da se takva ulaganja brzo isplate kroz smanjenje troškova za energente.

Ima, srećom, i primera dobre prakse. Jedan je naveo Igor Korać, zamenik direktora Bloka Energetika u NIS-u. On je detaljno objasnio efekte NIS-ovog projekta izgradnje malih elektrana na svojim naftnim i gasnim poljima i korišćenja geotermalnih voda. Trenutno u našem sistemu radi pet elektrana sa ukupnom instalisanom snagom od oko 6,3 megavata, a grade se još četiri elektrane čija je snaga oko pet megavata. Time će do kraja ove godine NIS imati kapacitet proizvodnje električne energije od gotovo 12 megavata, rekao je Korać.

NIS je na postojećim postrojenjima već proizveo oko 20 miliona kilovat-sati, a svake godine povećava utrošak gasa za proizvodnju struje i u planu je da ona do 2018. bude oko 160 miliona kubnih metara. Korać je istakao i da NIS radi na izgradnji postrojenja za komprimovanje prirodnog gasa, kao i da bi do kraja godine trebalo da na jednoj od pumpi NIS-a počne maloprodaja tog energenta. NIS ima i 75 geotermalnih izvora energije, od kojih je 12 aktivno.

Kad su u pitanju obnovljivi izvori energije, statistika pokazuje da je njihov udeo u bruto finalnoj potrošnji u 2013. bio 19,3 odsto, što znači da je Srbija obnovljivim izvorima zamenila oko 10 megatona ekvivalentne nafte. Do 2020. trebalo bi da poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27 odsto. Istovremeno, u EU u 2012. energija iz obnovljivih izvora pokrila je 14,1 odsto finalne potrošnje, a cilj 28 članica EU je da do 2020. iz obnovljivih izvora zadovolje 20 odsto bruto finalne potrošnje energije.

Nada Lukačević, načelnik odeljenja za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na panelu posvećenom zaštiti životne sredine, objasnila je procedure za dobijanje integrisane dozvole, na šta su obavezne sve kompanije koje posluju u sektorima za koje je takvu proceduru propisao Zakon o planiranju i izgradnji. Identifikovano je 196 kompanija, koje imaju obavezu da podnesu zahtev za dobijanje integrisane dozvole i do sada je to učinilo njih 165, Lukačevićeva je istakla da Ministarstvo radi na prevođenju nekoliko BREF dokumenata kako bi kompanijama olakšalo tu obavezu.

Pošto je dobijanje integrisanih dozvola uslov za definisanje polazne pozicije u pregovorima sa EU, neophodno je da kompanije i država pre ulaska u taj proces imaju definisanu poziciju za pregovore. To znači da mi na pregovore moramo doći sa tačno definisanim pozicijama šta imamo i šta možemo da uradimo i u kom roku. Da nam se ne desi da ispregovaramo loše uslove i rokove koje potom nećemo moći da ispunimo i onda plaćamo penale, upozorila je Nada Lukačević.

Jedna od kompanija koja je dobila dozvolu je NIS, koji je od 2009. godine do danas u projekte zaštite životne sredine uložio više od 115 miliona dolara, dok su ulaganja u projekte čijom realizacijom se na indirektan način značajno utiče na zaštitu životne sredine višestruko veća.

Svetlana Duvnjak, direktor Sektora za zaštitu životne sredine kompanije NIS, rekla je da se to pre svega odnosi na modernizaciju postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo, koja danas proizvode motorna goriva evro pet kvaliteta. Da bi se smanjila emisija štetnih gasova, NIS se fokusirao na realizaciju projekata sa ciljem da se smanji emisija sumpornih i azotnih oksida u atmosferu.

NIS je rekonstruisao auto i železnička punilišta, kao i rezervoare, a zamenjeni su i gorionici na pećima proizvodnih postrojenja. U oblasti očuvanja vodenih resursa, fokus NIS-a je bio na smanjenju potrošnje vode tako da smo uspeli da u našim kotlarnicama redukujemo potrošnju vode za 50 odsto, ugradnjom sistema za povrat kondenzata koji omogućava višestruko korišćenje zahvaćene i hemijski pripremljene vode, precizirala je Svetlana Duvnjak.

Ona je navela i da je u Rafineriji nafte Novi Sad, NIS realizovao i projekat rekonstrukcije postrojenja za tretman otpadne vode. Što se tiče upravljanja otpadom, nabavljena je nova savremena oprema za čišćenje naftnih rezervoara, koja količinu otpada redukuje za najmanje 70 odsto. Izgrađeno je, prema njenim rečima, i postrojenje za preradu korišćene sumporne kiseline, čime se eliminišu značajne količine opasnog otpada.

Primere svojih ulaganja u zaštitu životne sredine iznele su i kompanije Lafarž i Tarket, ali je generalni zaključak da je takvih primera u srpskoj privredi veoma malo i da je pitanje koliko kompanija u Srbiji može toliko da investira. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, naglasio je da je, uz izuzetke dobrih primera, u Srbiji veliki problem primena propisa iz te oblasti.

Srbija ima bruto društveni proizvod po stanovniku od 4.000 evra, a trebalo bi da investira i dostigne zemlje koje imaju i deset puta veći dohodak po stanovniku. To je problem koji država treba da reši i u pregovorima osigura takve uslove i rokove koje će kompanije moći da ispoštuju, smatra Atanacković.