Žute minute i žuti kartoni

Foto AP

Jedan je pentito - mafijaš pokajnik - svojevremeno o uticaju kriminala na italijanske izbore rekao: Imaš četvoricu kandidata; jedan je pošten i sposoban, drugi je korumpiran, treći je lud, četvrti je budala. Na kraju pobedi budala. To je mafija. Sarkastičan Rumun danas to lakonsko objašnjenje savremene politike malo modifikuje: Imaš dva kandidata; jedan je špijun, drugi je poremećen. Na kraju je svejedno ko će da pobedi.

Kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji teče prirodnim tokom. Sadašnji predsednik Trajan Basesku preživeo je dva pokušaja impičmenta, ali i potrošio dva ustavom dozvoljena mandata, pa mu je nakon deset godina predsednikovanja ostalo samo da kandiduje svog čoveka - Elenu Udreu. Udrea je bivša ministarka regionalnog razvoja i turizma, i predsednica Baseskuove tvorevine - Partije narodnog pokreta, hrišćansko-demokratske i liberalne. Izraziti favorit izbora je, međutim, aktuelni premijer Viktor Ponta, socijaldemokrata, jer se Rumuni nadaju da će ozbiljno shvatiti preko im potrebno socijalno u demokratiji. Analitičari Ponti u prvom krugu izbora predviđaju više od četrdeset odsto glasova, a Udrei svega šest ili sedam, te je Basesku našao potrebnim da posegne za nekonvencionalnim oružjem i optuži Pontu da je krajem devedesetih bio oficir Spoljne obaveštajne službe (SIE), uzdajući se u to da je animozitet Rumuna prema obaveštajnim službama trajan. Premijer je predsednika zauzvrat nazvao poremećenim, a da sve bude još smešnije, jedan je predsednički kandidat nesumnjivo obaveštajac: direktor te iste SIE Todor Meleškanu u septembru je podneo ostavku kako bi se nadmetao sa Pontom, Udreom i ostalima. Ponta i Udrea su u fokusu svetskih medija, ali kandidata ukupno ima više no što je potrebno za košarkaški teren sa sve sudijama, to jest četrnaest. Jedini, međutim, koji se doima kao ozbiljan rival Ponti jeste još jedan liberal, Klaus Johanis, gradonačelnik Sibinja, grada u Transilvaniji, osmog najidiličnijeg mesta za život u Evropi prema Forbsu.

U Rumuniji, nažalost, idile nema ni u tragovima, i to je jasno čim se poveže nekoliko već pomenutih elemenata - sport i Transilvanija, recimo. Rumunski i mađarski navijači pre desetak su dana u Bukureštu o istoriji debatovali tradicionalno, pesnicama, pokušavajući da utvrde čija je Transilvanija tokom kvalifikacione utakmice za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Čini se da su i fudbaleri hteli da daju mišljenje, budući da je sudija pokazao dvanaest žutih kartona, a žuti kartoni za Rumuniju i inače sevaju sa svih strana. Evropska unija joj ih deli serijski - Bukurešt je i dalje van šengenske zone, pravosuđe mu je pod specijalnim nadzorom Evropske komisije, a Brisel ne čini naročito srećnim ni to što se Rumunija nalazi gotovo na samom vrhu spiska korupcijom najzaraženijih članica EU - prema mišljenju samih građana Rumunije. Bukurešt je u prethodnih mesec dana zaradio žuti karton i od Moskve, za dva oštra starta - zbog septembarske Pontine najave da ujedinjenje Rumunije i Moldavije u okviru Evropske unije smatra strateškim prioritetom i zbog toga što od ovog meseca vojnom bazom Deveselu na jugu Rumunije komanduju Amerikanci. I jedno i drugo sudara se sa ruskim strateškim prioritetima, te se Rumunija sada nalazi između čekića i nakovnja ljutitog Brisela i ljutite Moskve.

Nije onda neobično što je pisac Mirčea Tuglea u nedavnom intervjuu rekao da je sve manje Rumuna zainteresovano za izbore jer su svi političari iz iste čorbe. Tuglea je sada razočaran i revolucijom iz 1989. Da, naravno da su paralele Rumunije i Srbije očigledne, i ne samo zato što Ponta iza sebe ima i sumnju da je plagirao doktorsku tezu.