Sajam

Najstariji sajam knjiga koji se još od XVI stoleća i danas održava u Lajpcigu, čuven je po tome što sa tog sajma datira prvi katalog knjiga iz 1594. godine. Mada se na sajmu prodaje duhovna roba, i sajmove knjiga stvorili su trgovci kako bi udomili svoje plemenite proizvode.

U našoj reči sajam teško je prepoznati poreklo pojma. Etimolozi tvrde da potiče od slovenskog glagola jeti, koji se nalazi sačuvan u našim glagolima odneti, uzeti, oteti, a od istog glagola potiču i poznate imenice kao što su, između ostalih, pojam, jamac, jemstvo, ujam, zajam. Očigledno da je u reči sajam sadržana radnja uzimanja i odnošenja robe koja se na vašaru kupuje i prodaje.
U rečima drugih jezika jasnije je poreklo sajmova kao društvene pojave.

Engleska reč fair i romanske reči foire u francuskom, fiera u italijanskom i feria u španskom kazuju da su sajmovi održavani u doba crkvenih praznika, a sve one imaju zajedničku osnovu u latinskom, kao crkvenom jeziku. Ta latinska reč glasi feriae; u njoj prepoznajemo naš varvarizam ferije, za dane odmora, raspust. Ovde je reč o prazničnim danima, obično o crkvenoj slavi nekog grada, kada su se održavali i vašari.

I nemačka reč za sajam die Messe najneposrednije je crkvenog porekla, i potiče od reči za crkvenu misu, a vašar ili sajam je svečanost, slavlje koje se održavalo oko crkve za vreme svete mise, bogosluženja. Mađari nedelju u sedmici i danas zovu vasarnap, dan vašara (reč vašar mi smo pozajmili od Mađara). Rusi su reč za sajam яrmarka pozajmili od Nemaca preko Poljaka, a poreklo reči postaje jasno ako se pravilno napiše Jahrmarkt, godišnji trg, sajam.