Žabe na meniju Vlade

Foto Petar Marković

Zaista bi čovek morao biti politički pristrasan pa da neprimerenim oceni buran dvoipominutni aplauz kojim su poslanici vladajućih stranaka u petak pozdravili ulazak Aleksandra Vučića u skupštinsku salu. Jer, kao što bi rekli vredni naprednjački botovi, za samo šest meseci vladavine, premijer je uspeo da ogromnom broju ljudi smanji plate i penzije i da tim, dugo najavljivanim bolnim merama - ne izazove ozbiljne socijalne potrese. I sve to samo par dana nakon što su, bez ikakve propratne drame, na neformalnom skupu zvaničnika Zapadnog Balkana Ekonomsko upravljanje i povezanost u Beogradu boravili kosovski zvaničnici, šef diplomatije Enver Hodžaj i ministar za privredni razvoj Fadil Ismajli. I nisu, čak ni vežbe radi, pohitali desničari da konstatuju da pakovanje u koje je uvijen dolazak ministara entiteta i dalje zakovanog u preambulu srpskog Ustava, diplomatskih dimnih formula, nije dovoljna prepreka ocenama da je Srbija toplim dočekom Hodžaja i Ismajlija, zapravo, priznala Kosovo. Niti je ikakva slična tvrdnja provučena kroz slobodne medije iako bi takav stepen sloge i tolerancije, i uz najbujniju maštu, bilo teško zamisliti u ranijem rasporedu snaga, iz vremena kad je Srbijom vladao režim sada okarakterisan kao lopovski, a Vučić i prijatelji igrali ulogu patriotske opozicije.

Mogle bi to biti one čuvene žabe koje valja progutati o kojima je metaforično govorio sadašnji Vučićev idol, pokojni premijer Zoran Đinđić. Ali se njima ne iscrpljuje spisak ogavnih obroka s trpeze namenjene Vladi koja je za pola godine doživela samo jednu rekonstrukciju (da li se neko seća Lazara Krstića?), a nova je tek povodom ovonedeljnog polurođendana prvi put pomenuta. Mada, doduše, nije baš jasno zašto bi sastav vlade i bio bitan u situaciji u kojoj se, ne samo pomenutim aplauzom, već i na svaki drugi način pokazuje da je upravo Vučić taj koji o svemu odlučuje, a samim tim i snosi gotovo potpunu odgovornost za rezultate odluka. Jedini kandidat za podelu slave i srama, prema sopstvenom priznanju, jeste Ivica Dačić, ministar inostranih poslova i lider socijalista, koji je u nedavnom intervjuu Kuriru praktično priznao da je na delu potpuna privatizacija države: Treba svi da shvate da je naša koalicija rezultat poverenja koje smo Vučić i ja izgradili i našeg međusobnog odnosa. To nije čak ni stranačka koalicija, već savez nas dvojice. Čak nam ni naši ljudi unutar stranaka koje vodimo nisu mnogo pomagali da gradimo i jačamo taj savez, nego su ga razgrađivali. To je kao Skadar na Bojani...


Foto Đorđe Kojadinović

I sasvim je moguće da je tim tugaljivim priznanjem Dačić izazvao saosećanje u redovima onih i dalje izuzetno brojnih poštovalaca vlasti. S druge strane, možda je izazvao i zaprepašćenje nekih čitalaca, srazmerno zaprepašćenju koje bi neka slična tvrdnja izazvala u nekoj zemlji stabilne demokratije, ali je, ako ga je i bilo, ono ostalo čvrsto zamandaljeno u privatnosti četiri zida, ne narušivši ni najmanje aktuelnu idilu u odnosima nekadašnjih ljutih protivnika.

A koliko su Vučić i Dačić složni govore i njihove usaglašene pohvale na račun dosadašnjeg rada Vlade, uz malu razliku - Vučić se uglavnom koncentriše na poslednjih šest meseci, od kako je sam premijer, dok Dačić ima nešto širi zahvat i govori o čitavom dvogodišnjem periodu otkako je koalicija naprednjaka i socijalista odgovorna za stanje u Srbiji. Šestomesečni učinak Vlade merio je i portal Istinomer, ali su njegovi rezultati nešto drugačiji - od 20 konkretnih planova koje je u svom ekspozeu postavio premijer Vučić, sedam je ostvareno u roku od 100 dana, još dva u roku od šest meseci, a još nije realizovano 11. Doduše, u nekim oblastima bilo je i prebacivanja plana: u sklopu mera štednje, smanjene su i penzije veće od 25.000 dinara, iako je tokom predizborne kampanje Vučić eksplicitno tvrdio da se to neće desiti: Kakve god reforme da preduzimamo, šta god da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se uzima. (TV Pink, 10.3.2014). Istinomer je uočio i da je rebalans budžeta, umesto do kraja juna, kako je obećano (Da bi program fiskalne konsolidacije dao efekte, neophodno je da sa njegovom primenom počnemo što pre, objašnjavao je Vučić), usvojen tek 26. oktobra. A precizno je pobrojao i zakone čije je usvajanje bilo planirano u prvih sto dana, ali se to nije desilo (Zakon o planiranju i izgradnji, o stranim ulaganjima, o javnim preduzećima, o platnim razredima, o registru korisnika javnih sredstava, o osiguranju, o hipoteci).

Možda nekome deluje suvoparno, i možda se ne mogu baš svi od pomenutih zakona svrstati u pomenutu kategoriju najneprijatnijih predstojećih poteza, ali da priča o žabama koje čekaju Vučićevu vladu nije ni dosadna ni suvoparna pokazuju reakcije na društvenim mrežama koje je izazvala jedna prošlonedeljna izjava Tanje Miščević, šefice pregovaračkog tima sa EU. Ona je, naime, objasnila da je za zatvaranje poglavlja 30 pregovora sa EU, neophodan ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, za šta je, opet, uslov usvajanje zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO). Zakon je već pripremljen a u proceduri bi, prema njenoj najavi, trebalo da se nađe tokom sledećih godinu dana a zašto se to već nije desilo pokazao je onaj vrisak javnosti na društvenim mrežama, tačno u skladu sa nezvaničnim ocenama da vlast, izuzetno osetljiva na podatke o rejtinzima, okleva da se upusti u posao o kome je javnost prilično neobaveštena, a reklo bi se i nespremna da se obaveštava, ali zato vrlo negativno opredeljena.

I ma koliko osetljiv bio taj korak u predstojećem procesu evrointegracija, on nikako nije najvažniji na listama teških zadataka o kojima nam je govorilo troje sagovornika koje smo konsultovali. Jednu drugu politički osetljivu temu svi su pomenuli odnose sa Rusijom. Prema rečima Igora Novakovića iz ISAC fonda, celo poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), koje predviđa usklađivanje sa spoljnopolitičkim merama i deklaracijama koje dogovara Evropski savet, moglo bi se nazvati jednom velikom žabom. Srbija treba da se pripremi za učešće u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i u okviru nje Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, što su okviri za koordinaciju spoljnih i bezbednosnih politika država članica. A to podrazumeva i strateški pristup po nama iz ISAC fonda to podrazumeva konačni geopolitički izbor gde pripadamo i vrednosni pristup, dakle vođenje politike koja je utvrđena na vrednostima koje se danas smatraju univerzalnim, kao što su ljudska prava, zabrana proliferacije masovnog naoružanja itd, kaže Novaković. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković govori o distanciranju od Rusije na svim nivoima političkom, ekonomskom, bezbednosnom i istovremenom približavanju, ako ne i nužnosti članstva u NATO, dok Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, naglasak stavlja na ekonomsku sferu odnosa: Ukidanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, na primer sa Rusijom, nešto je što sledi neposredno pre stupanja u članstvo u EU. To svakako ne treba primenjivati do poslednjeg momenta. Da, gube se neke povlastice na određenim tržištima, ali se dobijaju druge mogućnosti na drugim tržištima. NJih možemo ali i ne moramo iskoristiti zavisi koliko pametno planiramo i pripremamo članstvo u EU, kaže Maja Bobić i podseća da su za Srbiju najvažnija tržišta EU i regiona.

Ekonomska oblast, generalno gledano, biće najosetljivija, kaže i Stanković. I to ne samo zbog sudbine javnih preduzeća, već i zbog ukidanja subvencija na usluge, na primer, što će biti dodatni udarac na džepove siromašnih građana. On se dosetio još jedne oblasti u kojoj bi usvajanje standarda koji postoje u EU, a šokantni su za stanje društvene svesti u Srbiji moglo izazvati uznemirenje a to je nastavak popravljanja uslova života pripadnika LGBT zajednice.

Sprovođenje reforme pravosuđa, reforme javne uprave i istinske borbe protiv korupcije, što znači i odricanje od privilegija i gubljenje moći i pozicija unutar dela političkih elita još jedan je na spisku teških zadataka koje pominje Maja Bobić i sve to uz ocenu da reforma javne uprave može izazvati socijalno nezadovoljstvo velikog broja ljudi koji bi mogli biti pogođeni, imajući u vidu višak zaposlenih u tom sektoru. Meritorno upravljanje i profesionalna javna uprava je nešto što je teško osmisliti, a još teže sprovesti, kaže Maja Bobić, koja mnogo sličnih upozorenja ima da da i u vezi s nekim drugim predstojećim poslovima (usvajanje standarda u oblasti životne sredine, poljoprivrede, energetike, zaštite potrošača...) koji u delu javnosti mogu biti nepopularni, ali za građane nisu štetni, naprotiv.


Foto Mitar Mitrović

Da li je, onda, priča o rekonstrukciji Vlade smišljena da skrene pažnju sa nepopularnih mera? Najveći generator popularnosti Vlade je činjenica da nemaju politički artikulisanu konkurenciju. Vlada ne mora da strahuje od gubitka poverenja u institucijama, a ne mora mnogo da ulaže ni u distraktovanje pažnje javnosti da bi održala autoritet, makar ne u političke igre, naročito s obzirom na činjenicu da se sve manje ljudi politički opredeljuje, reći će Stanković. On, međutim, upozorava da, ako dođe do neuspeha ekonomske politike, sledi povećanje nivoa rezignacije, a onda je moguće izlivanje nezadovoljstva van koordinata političkog sistema, što je teško predvideti i kontrolisati. To što su, kako kaže, lako doneti i Briselski sporazum i mere štednje ne znači da se u glavama građana sve to nekako ne sabira, s potencijalom da u nekom trenutku prelije čašu. Podaci koje do sada imamo, uključujući i iskustvo iz prošlosti koje govori o velikoj sposobnosti trpljenja, kaže, nisu dovoljni za preciznu prognozu ishoda, ali jesu za ocenu da će ključna tema za istraživače u dolazećem periodu biti da li će se pred namučene građane postaviti pitanje golog opstanka, ili pitanje dostojanstvenog opstanka?

I zato za kraj, vest iz sveta: finansijska kriza u Grčkoj dovela je do drastičnog povećanja broja psihijatrijskih bolesnika, među kojima preovlađuju ljudi stariji od 40 godina, koji nikada ranije nisu pokazivali znake mentalnog oboljenja, objavio je u ponedeljak grčki portal na engleskom jeziku TOC.