Velika Albanija nije moguća

Foto Zoran Lončarević

Zabrinuti smo zbog nastavljanja nadmetanja u nasilju započetog provokacijama na stadionu, u kom su žrtve obe strane, nevini i nezaštićeni ljudi. Veoma je to opasno za Srbe na Kosovu. Čuo sam od više ljudi da je situacija napeta. Posebno je kritično to što u albanskom društvu na Kosovu vlada nestabilnost zbog toga što vlada ne postoji već pet meseci i nema šanse da bude formirana skoro. To stvara bezbednosni politički vakuum u kom inicijativu preuzimaju ekstremisti, kaže u intervjuu za NIN iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić.

Incidenti na Kosovu, poslednje ispisivanje grafita kojim se veliča islamska državu na manastirskim zidovima, to je mržnja ili deo političkog ili geostrateškog projekta?

Kolektivna mržnja postoji kod dela albanskog naroda protiv svega srpskog. U takvoj atmosferi mogu da se dese individualni napadi onih koji bi da se pokažu kao junci. Atmosfera se uvek podgrejava političkom ideologijom koja vlada 15 godina, i Srbi su kolektivno meta u slučaju incidenta u centralnoj Srbiji, uklanjanja spomenika UČPMB u Preševu ili paljenja pekara u Vojvodini Sve to automatski ima refleksiju na Kosovu. Nakon uklanjanja spomenika u Preševu oko 50 pravoslavnih grobalja je oskrnavljeno na KiM. Nije u centralnoj Srbiji ili Beogradu napravljen incident, jer bi se suočili sa žestokim odgovorom žandarmerije i policije, ali jeste ovde.

Da li vidite neku vezu između grafita, incidenta na utakmici Srbija Albanija, i dolaska premijera Edija Rame u Beograd?

Ispisivanje grafita ne bih rekao da je u neposrednoj vezi sa najavom dolaska albanskog premijera, naprotiv, verujem da je poseta predviđena radi uspostavljanja boljih odnosa Srba i Albanaca na Balkanu. Mislim da politički lideri treba da pokažu veći stepen samosvesti, da se okrenu budućnosti, da se ne okreću za retorikom mase i incidentima koje proizvode nacionalisti.

Možda nekome to ne odgovara ili se nekome čini da je Srbija povukla neki pogrešan potez? Dolazak Putina, na primer?

Razne su spekulacije. Ali vidim da političko rukovodstvo Srbije namerava da popravi odnose u regionu i da nastavi dijalog sa Prištinom. S druge strane, Albanija je kao kandidat pod strogim monitoronigom EU i planirana poseta Edija Rame u velikoj meri je podstaknuta iz međunarodnih krugova koji žele srpsko-albansko pomirenje. Ali ekonomska i politička kriza, usporavanje evropskih integracija dovode do jačanja nacionalnog radikalizma i verskog fundamentalizma, što je dugoročno opasno za Balkan.

Da li incident u Beogradu pokazuje da je stabilnost na Balkanu krhka, da to još uvek može biti zapaljiva teritorija?

To je poruka koju redovo saopštavam međunarodnim predstavnicima. Nedavno sam razgovarao sa komandantom NATO-a za južni deo Evrope, admiralom Fergusonom, i upravo sam ukazao na tu opasnost, da celokupna kriza Zapada i Bliskog istoka, nesrećni događaji u Ukrajini, tektonski geopolitički poremećaj u velikoj meri ostavljaju zapadni Balkan na rastresitom terenu. I da bez vizionarske politike političkih elita i međunarodne zajednice, pre svega EU, može doći do povratka retorike i reprize devedesetih. Važno je ne dozvoliti takav korak unazad. U tome treba da pomognu ne samo politički nego i verski predstavnici, da ne dozvole da se etnički i nacionalistički sukob oko ove teritorije prenese na prostor religije. Potrebna je hrabrost da se izađe iz kolektivnog mentaliteta, da se ponašamo kao ljudi pre svega, a ne kao masa.

NATO želi stabilnu zaleđinu za svoje trupe na Bliskom istoku, Rusija ne želi približavanje NATO-a. U tim interesnim sferama, šta kažete na posetu Putina? S obzirom na izjave predsednika Nikolića da nas bratstvo u veri obavezuje na mnogo čvršće veze sa Rusijom nego sa drugima?

Srbija svoj put u budućnost mora da zasniva na saradnji sa zapadnom Evropom i Amerikom, kao i sa Rusijom, i mislim da idemo u tom pravcu. Važno je da se zadrži balans jer je ovo geopolitički prostor pod uticajem zapadnog sveta. Srbija ne može sebi da priušti luksuz da ulazi u konflikt koji bi doveo do izolacije i ekonomskog siromašenja zemlje. Srpski narod, s druge strane, ima obavezu pred svojom istorijom da sačuva kulturni, duhovni identitet i u tom pogledu je važna saradnja sa pravoslanim narodima, crkvama kao što su ruska, grčka. Ne vidim u tome konflikt ukoliko se pravilno balansira. Inače, prisustvo KFOR-a, odnosno NATO-om vođenih mirovnih snaga, jako je važno. Realno, to je jedini bezbednosni faktor koji može da očuva stabilnost na KiM. Drugi faktori tu nemaju uticaj.



Ko vas i Srbe na KiM sada čuva?

Za nas je pre svega italijanski KFOR odgovoran, ali menjaju se italijanski, slovenački i moldavski vojnici koji su u sferi NATO uticaja. Na ovom prostoru su i te kako uključeni u NATO strukture.

Da li je trebalo da taj raspored snaga na ovim prostorima neko ima u vidu pred vojnu paradu i dolazak Putina?

Pričekajte, to je nešto drugo oko vojne parade, ne bih to komentarisao. U Srbiji postoji svest o osetljivosti situacije i o tome šta je najbolji način da se pomogne Srbima na Kosovu, a to je da se ne stvara nacionalna tenezija koja može da bude uzeta kao izgovor albanskim ekstremistima da napadnu Srbe. Jer, oni će to učiniti tamo gde su Srbi najmanje zaštićeni.

Rekacija na incident na stadionu bilo je paljenje pekara u Vojvodini?

Vladika je apelovao da razum prevlada nad mržnjom. Postoji zabrinutost za nastavak nadmetanja započet provokacijama na stadionu, u pravcu širenja nasilja u kom su žrtve obe strane nevini i nezaštićeni ljudi. Čuo sam od više ljudi da je situacija napeta i da postoji tendencija Albanaca da se osvete. Imali smo napad na parohijski dom u Orahovcu, Istoku, u Prizrenu su uzvikivali UČK parole oko eparhijskog dvora, u Mitrovici je na nekoliko mesta zapaljena srpska zastava, sa Zvečana je čak i sklonjena, zapaljen je čak ekološki kontejner u kome su čuvani neki arheološki materijali blizu Crkve Svetog Dimitrija.U Dečanima imamo još od pre toga situaciju sa grafitima i nesrećne izjave ministra Redžepija da su monasi sami to ispisali. Posebno je kritično što u albanskom društvu na Kosovu vlada nestabilnost zbog nepostojanja institucija, vlade koja nema šanse da bude formirana skoro. To stvara bezbednosni politički vakuum u kom inicijativu preuzimaju ekstremisti. Političari ne mogu da daju odgovorne izjave jer brinu kako će se to odraziti na politički rejting.

Na Kosovu su uhapšeni ratnici džihada, preti li vama i Srbima eventualna opasnost od njih?

To je sve u domenu spekulacija. Imamo zasada dva elementa na osnovu kojih možemo da razmišljamo u tom pravcu - incident pred Pećkom patrijaršijom pre tri nedelje gde je pripadnik vehabija Muhamed Bećiri, rođen 1992. godine, pokušao da uđe u Pećku patrijaršiju. Zaustavili su ga kosovski policajci, napao je jednoga od njih uz povike Alahu egber, i povredio ga. Uhapšen je, priveden i istražni postupak je u toku. Prema nepotvrđenim informacijama pretio je i rimokatoličkim sestrama u rimokatoličkoj crkvi u Peći. Tu je i pojava grafita posebno Isis i Kalifat dolazi, na zidovima objekata našeg manastira. Da li je to u međusobnoj vezi, teško je reći. Na ovom prostoru gde živi muslimansko stanovništvo, u Raškoj, u BiH, to je vrlo kompleksna situacija. Velikim delom to je posledica nekontrolisanog uticaja nevladinih organizacija iz arapskih zemlja, posebno zalivskih zemalja i Saudijske Arabije koji su sistematski radili na jačanju tih uticaja od rata u Bosni, nakon rata na KiM.

Izveštaji obaveštajnih službi govore o vrlo realnoj opasnosti od realizacije projekta velike Albanije?

Za to pitanje postoje dva ozbiljna problema, jedan, to nije prihvatljivo za međunarodnu zajednicu, jer bi dovelo do ozbiljnijeg menjanja granica na Balkanu, a oni ne žele više od onoga što je urađeno. Drugi, sumnjam da bi se lako dogovorili da li će tom državom vladati politička elita iz Tirane ili Prištine. Tako da to nije realan razvoj događaja.

Vas ovde čuvaju snage Kfor-a, na teritoriji koja je pripadala oduvek manastiru, a vehabije zabranjuju ulazak u selo Gornja Maoča, i niko im ništa ne može. Kako tumačite dvostruke aršine i poimanja prava slobode?

Nažalost, uvek je u istoriji bilo dvostrukih aršina. Ključno pitanje je ko te aršine postavlja i ko meri po njima, tako da je veoma važno da mi naše interese na prostorima Balkana tako formulišemo da ne budu kontradiktorni sa političkom i geostrategijskom realnošću na ovim prostorima. U protivnom, mogu biti otvoreni dodatni problemi, koji su nam najmanje potrebni u ovom trenutku.

Kako komentarišete nastup patrijarha pred izbore u Bosni?

Nemam komentar. Mi imamo uvek politički stav, svesni političke stvarnosti ali kao crkva ne smemo da zauzimamo usko političke stavove jer predstavljamo ljude koji pripadaju različitim političkim opcijama i prema tome ne možemo da ideologizujemo crkvu. Ona treba da je prihvatljiva svima.

A da li se i dalje iseljavaju Srbi podjednakim intenzitetom?

Proces povratka je uglavnom stao upravo iz političke neizvesnosti. LJudi su u konfuziji u kom to pravcu ide i zato je važno da se usled pregovora stvori politička i ekonomska izvesnost koja će ljude ohrabriti da mogu biti sigurni da se vrate.



Kakva je šansa za to s obzirom na to da i albanska omladina govori da tu nema budućnosti ni za njih?

Na KiM je lako biti pesimista, ali mi imamo duhovnu dužnost da budemo optimisti. I znate, hrišćanska vera je zasnovana na tome da vaskrsnuće dolazi posle raspeća, tako da je za nas krst simbol radosti i nade iako je krst simbol smrti pre toga i uništenja. I manastir Dečani je ovde opstajao, a smenjivala su se carstva, vojske.

Ko je sve čuvao manastir i od kada?

Vojne formacije čuvale su manastir i poslednjih decenija Osmanskog carstva. Početkom 20. veka jedinica redovne turske vojske bila je raspoređena ovde da štiti manastir od Albanaca. Naravno ne od svih, postojao je sukob, problemi sa određenim grupama i klanovima. Pre Turaka, od početka 19. veka neka albanska porodica obično najuglednija bila bi određena za zaštitnika manastira od drugih klanova i grupa koje su dolazile iz severne Albanije i pljačkale srpska i albanska imanja. Albanci, posebno rimokatolici na ovim prostorima, bili su često meta, postojala je tenzija na verskoj osnovi. Rugovske porodice su čuvale manastir i Pećku patrijaršiju. Inače, upoznao sam jednoga starog čoveka Muhameda Demukaja, umro je, mi smo im pomagali za vreme rata. Pokazao nam je dokumenta kojim kraljevska vlada Srbije zahvaljuje njegovoj porodici i precima na trudu koji su ulagali na zaštiti manastira.

Ima li naslednike?

Ima ali ne postoji spremnost da se to obnovi, iz straha. Čak i Albanci kojima smo pomagali za vreme rata, a bilo je oko 200 porodica koje smo štitili od Miloševićevih paravojnih formacija, ne smeju da ovde dođu zbog straha da će biti obeleženi kao kolaboracionisti. A to je ravno smrtnoj kazni za neke koji mogu da se nađu pod udarom ekstremista. O tome da su albanske porodice štitile manastir pisala je i britanska spisateljka Merijen Daraj. Početkom 20. veka, umorna od monotonije života viktorijanske Engleske, došla je na Balkan da se zabavi i to je opisala u knjizi Kroz zemlju Srba. Do Dečana je putovala uz pomoć turske policije, oružane pratnje, jer je bilo vrlo opasno da jedna gospođa sa Zapada putuje nezaštićena.

Šta kaže ona?

Opisivala je manastir iskazujući zaljubljenost, a onda je upoznala nekog Albanca katolika u Albaniji, postala prvi predsednik albansko-britanskog društva i jedan od najvećih zagovornika formiranja etničke Albanije. Tako da, vidite, imamo jednu istoriju političkih turbulencija, prisustvo vojske ovde nije nešto neobično, to je praktično deo pejzaža.

Kako sarađujete sa predstavnicima islamske zajednice?

Glavni imam dolazi u posetu, lepo sarađujemo. Zajednička nam je poruka da ovo nije sukob vera nego tendencija da se sukob prebaci na prostor vere i civilizacija.

Šta kažete onima koji se pozivaju na krst i veru u ime nasilja u odbrani srpstva?

Kada sportski huligani i radikalne desničarske grupe ističu verske simbole SPC, to je kontraproduktivno. Nasilje je nepovezivo sa idejom hrišćanstva jer cilj hrišćanstva je da ljude poveže u ljubavi, zajednici Hrista, a ne da stvara tenzije, animozitet i to na principu nacionalne pripadnosti. Jer niko nije birao, što je pokojni patrijarh govorio, u kom će se narodu roditi.

Ortodoksni pravoslavci smatraju svojim zadatkom zaštitu Srbije i sveta od širenja islama?

Kolevka današnje civilizacije su Irak, Sirija, Palestina, Bliski istok, Izrael, Egipat, a ideja da mi treba da civilizujemo takve prostore tako što ćemo doći sa vojskom, u velikoj meri stvorilo je i reakciju islamskog sveta. To danas vodi ka potpunom sukobu posthrišćanske civilizacije. Mi kao hrišćani ne smemo da upadnemo u tu ideju sukoba civilizacije jer to posebno nama koji smo na tim šavovima tektonskih ploča, najmanje koristi može doneti. Jer to je upravo ono što je izazvalo velikim delom i konflikte na prostoru Balkana.

Zašto bi Albanci imali cilj ako su dobili državu da to bude čista etnička država, bez tragova da su tu Srbi ikada postojali?

Upravo zato što tih tragova ima i te kako mnogo, a postoje ti neki podsvesni strahovi. Svaki ekstremizam proizlazi iz straha. Čovek ili grupa koji su sigurni, čvrsti u svojoj samosvesti i samopouzdanju ne osećaju stalnu tenziju prema drugima i osećaju se sigurno i stabilno oni koji to nisu, osećaju se stalno ugroženima i stalno traže neprijatelje.

Ko su ljudi koji dolaze iz Beograda i traže duhovnu podršku za sebe ovde?

Manastir Dečani je mesto koji kao magnet privlači ljude, imamo dosta vernika, razne grupe koje dolaze ovde.

Dolaze i oni koji gube duhovnu unutrašnju snagu a da ne znaju zašto?

U periodima krize jave se neke unutrašnje tendencije da se čovek sačuva, konsoliduje, obnovi. Tako da zapravo ovde na KiM u situaciji kakva jeste, za neke paradoksalno, Sveti Dečani su izvorište nade za mnoge koji dolaze sa svojim krizama, i koji traže put da osmisle svoj život duhovno, da se stabilizuju. Ono na šta ih upućujemo jeste da je najvažnije da gledaju da međuljudske odnose poprave, i da sve počinje od promene sebe, menjanja naših loših navika, što je put ostvarenju boljih odnosa.

Ako ne krenemo od sebe, čekamo da dođe neki vođa koji će štapićem to sve da reši, upadamo u stanje u kome se nalazi dobar deo srpskog naroda, da očekuje od političara da reše pitanja koja nisu rešena u čitavoj istoriji. Upoznao sam mnogo imućnih ljudi, lično veoma nesrećnih, koji ne znaju uzrok svoje nesreće. A uzrok je to što su želeći da ugrabe što više materijalnog, pokušavali da obezbede sebe od tih strahova da ostanu sami, zapravo ostali sami, izgubili kontakt sa bližnjima, razbili porodicu. Vera je tu da nas učini sposobnima da živimo sa drugima na bolji način i da u drugome vidimo nešto pozitivno a ne samo negativno.

Mnoge loše stvari u životu i u svetu u kome živimo su povezane, ali svako je žrtva sopstvenih promašaja. To je otprilike naša poruka ljudima i to je u suštini jevanđelje Hristovo, to je i Gospod govorio, nije on njima mnogo pričao filozofskim jezikom, dakle to je sve jako jednostavno. Volite druge kao sami sebe, ne činite drugima ono što ne želite da drugi čine vama, ne mrzite druge, čak i volite neprijatelje.

Ko svet vidi duhovnim očima, on bez obzira na zlo koje postoji, vidi njegovu lepotu i dobrotu drugih ljudi. Ta sreća ne može se kupiti novcem, niti se može osvojiti vojskom, niti se može rešiti bilo kakvim statusima. Tako često i za Kosovo kažem da ono za srpski narod nije teritorijalna kategorija, to je duhovna kategorija, duhovni prostor gde je naš narod napravio duhovni savez sa Bogom i njega ne može da nam oduzme niko osim nas samih.