Milankin dalekovod

Foto Đorđe Kojadinović

Jedan Vinčanac suočen sa državom nezainteresovanom sa probleme njegovog naselja zbunjeno kaže: Mi smo na samo četrnaest kilometara od Skupštine. Moglo bi mu se reći i da Skupština Srbije ne vidi ni ono što joj se dešava pod prozorima, pogotovo kada protestuju radnici ili studenti, a kamoli četrnaest kilometara udaljenu lokalnu pobunu, ali pravi bi odgovor bio da Vinča ima nesrećan strateški položaj u ratu centra Beograda sa ostatkom Srbije predaleko je da bude štićenik, dovoljno je blizu da bude otpad.


Opština smo sa jednim od najvećih prirodnih priraštaja u Srbiji. U takvoj valjda treba da se čuva život, a nama grade dalekovode nad glavama. Na našoj deponiji možete da napravite bušotinu od šezdeset metara đubreta koje se ne prerađuje, već nama donosi mirise. Ovog leta nije bilo večeri kada se nije osećala, a postoji od 1957, ne odgovara ekološkim standardima i treba da se zatvori. Imamo takođe i nuklearni otpad, i asfaltnu bazu koja ne bi smela da bude blizu naselja, nabraja lokalac Aleksandar Mastelica.

No, sasvim prikladno, ništa nije naelektrisalo vinčansku atmosferu kao dalekovodi. Ništa čudno u svetlu činjenice da jedan, visok četrdeset metara, po planu treba da bude poboden u dvorištu Milanke Jovanović.

Nasred srede, među deset kuća sa dvadesetoro dece, od dve godine do petnaest. Tu gde stojimo treba da bude stub, do ćoška moje kuće ima šest metara. Ako na običnoj banderi za domaćinstvo piše ,opasnost i stoji ona mrtvačka glava, šta će na ovome da piše?

Crnohumorno poređenje kaže da Milankin dalekovod, napona četristo kilovolti ima nekih sto šezdeset puta veći napon od električne stolice. I izvesno je da žitelji Radmilovca, kako se zove vinčansko naselje u kome su Elektromreže Srbije počele da grade, dalekovode vide baš kao smrtnu presudu.

Borićemo se, i to žešćim snagama. Država misli `lako ćemo, oni će se iseliti. Izgubila sam dom u Peći, godine smo ovde uložili, uselili smo se 2001
Upravo je godina koju Milanka Jovanović pominje jedna od brojnih žica za spoticanje u ovoj priči. Elektromreže Srbije u odgovorima na pitanja NIN-a između ostalog kažu da su na trasi dalekovoda zatečeni objekti koji se (najblaže rečeno) tu nisu smeli naći i da je EMS preduzeo sve neophodne mere da zdravlje građana ne bude ugroženo i pored toga što je većina objekata na trasi nelegalno podignuta. Sagovornici NIN-a ne spore da su gradili nelegalno, ali podvlače da nezakonitost državi do juče nimalo nije smetala.

Nije ovo naselje nastalo juče, nastalo je pre dvadeset pet godina. Imamo ulicu, svaka kuća ima broj, dobili smo struju, vodu, telefon, asfalt. Dvadeset pet godina neko nama uredno naplaćuje porez na gradsko građevinsko zemljište i stambeni prostor. Ako je neko napravio propust pre četvrt veka, treba li mi da ispaštamo? Ako su znali da ovuda treba da prođe dalekovod, zašto opština nije rekla da ne može da se gradi. Moj pokojni tast je kupio plac 1986, počeo da gradi 1987. Onog trenutka kad je postavio prvu ciglu, trebalo je neko da dođe iz opštine i da mu skloni tu ciglu. Ne, oni su uredno naplaćivali poreze, i to im je bilo dobro, a sada neće da razgovaraju sa nama, kaže Dejan Milovanović..

Put dalekovoda planiran je baš 1987. i, kako podseća Mastelica, tada je izabrana lokacija bila dobra jer je na trasi bilo svega nekoliko kuća. Danas je sasvim drugačije.
Tada nije bilo ni škole ni obdaništa ni naselja. Danas trasa izgleda kao da gađa da uništi Vinču. LJudi su 2003. uredno podneli zahteve za legalizaciju, neki su tražili i dobili lokacijske dozvole, i nikome u dozvoli nije pisalo da se planira gradnja bilo kakvog objekta od javnog značaja.

Vinčanska osnovna škola krajnje ironičnog imena Nikola Tesla ove godine ima najviše đaka-prvaka u Srbiji. Dalekovod će biti na šesnaest metara od njenog dvorišta i četrdeset devet metara od njenog ulaza. I zanimljivo izgrađena je 1990. godine.

Na stranu što najveća škola u Srbiji nema upotrebnu dozvolu zbog nekih nerešenih imovinskih sporova, tu je školu podigla gradska vlast. Ako grad Beograd nije znao da će da se gradi dalekovod, kako smo mi mogli da znamo, pita se Dejan Milanović.

A i da su znali, primećuje Radomir Kovačević, graditi preko njihovih glava isto je što i namerno pregaziti pešaka koji ulicu prelazi van pešačkog. Jeste kriv, ali da li ga baš treba ubiti, pita Kovačević, toksikolog u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije, nekadašnji načelnik institutovog Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.
Međunarodna agencija za istraživanje raka, koja pripada Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, smatra da bi nejonizujuće zračenje, kakvo stvaraju dalekovodi, moglo biti karcinogeno. Riziku naročito podležu deca, trudnice, porodilje. Bezbedna udaljenost dalekovoda od škole ili vrtića bila bi oko četiristo metara.

Kovačević dodaje da nijedan rizik nije monokomponentan, što će reći da niko ne daje apsolutne izjave tipa dalekovodi izazivaju rak, ali i da udruženi sa ostalim mogućim i izvesnim karcinogenima postaju mnogo opasniji. A Vinčanci, podsećamo, imaju i haotičnu deponiju i nuklearni otpad i asfaltnu bazu. Nemaju, nažalost, uticaj žitelja Novog Beograda, zbog kojih je 2010. EMS prihvatio da premesti dalekovod iz ulice Jurija Gagarina, između ostalog i iz zdravstvenih razloga jer kroz naselje ne bi trebalo da prolaze strujni stubovi, kako su tada mediji pisali.



I sama trafostanica koju ,naši dalekovodi treba da napajaju tri puta je pomerana. Poslednji je put trebalo da bude u Mirijevu, na pedeset metara od škole i stanice policije. Građanima koji su protestovali pridružio se tadašnji predsednik opštine Zvezdara, i naposletku je trafostanica premeštena na petsto metara od naselja, kako bi stanovništvo bilo bezbedno, podseća Mastelica.

Pobunjeni Vinčanci imaju još oružja u arsenalu. Tvrde da EMS povrh svega drugog gradi nezakonito jer su mu dozvole istekle.
U odobrenju za izgradnju, recimo, piše da prestaje da važi ako se ne počne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnažnosti. Rešenje je doneto 2009, počeli su da grade 8. maja ove godine. Slično je i sa energetskom dozvolom. Da neko ovo radi privatno, istog trenutka bi mu srušili sve. I pritom uopšte ne govorimo o sadržini dokumenta - ako vam istekne građevinska dozvola, ne možete da gradite, kaže pravni zastupnik pobunjenih građana Dušan Mladenović.
EMS, naravno, misli drugačije.

Termini ,izgradnja i ,gradnja u Zakonu o planiranju i izgradnji različiti su pojmovi, i praktično su čak i samim započinjanjem izrade dokumentacije, uslovi iz energetske dozvole bili ispunjeni. Izgradnja svih velikih infrastrukturnih projekata traje više godina i bilo bi potpuno besmisleno i neozbiljno da se za tu vrstu objekta rešenja izdaju tako da važe samo dve godine, kažu u EMS-u za NIN.

EMS dodaje i da su dalekovodi koji se grade neophodni novoj trafostanici Beograd 20, bez koje bi glavni grad energetski kolabirao.
Ako se dalekovodi ne izgrade, biće ugroženo snabdevanje električnom energijom građana, bolnica, škola, obdaništa, fabrika, porodilišta...
Žitelji Vinče na to bi verovatno odgovorili da već imaju školu i obdanište, za koje strahuju.