O jednoj sumanutoj ideji

Počinje da mi biva žao Aleksandra, mislim, Vučića iako mi celu jednu penziju otima. Nije mu, bre, lako! Edi Rama mu traži ključeve Beograda, a Alek ih, već, dao onom šeiku iz Emirata, pa nam, evo, u prestonicu, baš, svako kalauzima upada i još traži da ga čuva pet hiljada naših policajaca. Kako je počelo, ne bi me čudilo da Edi Rama zahteva od Vučića da s njim razgovara na albanskom i da pritom stavi keče na glavu. Zato bi možda bilo bolje da se Vučić sa Edi Ramom sretne negde na neutralnom terenu, što dalje od Beograda, negde na obodu Severnog pola ili gde, već, UEFA odredi. Ako je Prvi svetski rat počeo u Sarajevu, ne mora Treći da počne u Beogradu. A čujem da se rat, polako, seli iz Ukrajine na Balkan. Putin je, izgleda, tvrđi orah od - Tome Nikolića iza koga, izgleda, od velikih sila stoji samo - Palestina.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, vidim, ima sasvim zabrinuto lice: Jedini je spas da Vučić pozove svog novog prijatelja Bajdena te da ovaj izdejstvuje Srbiji OTPIS DUGOVA! Ako su štete od NATO bombardovanja Srbije oko sto milijardi dolara, neka svetski vladari iz senke koji, čujem, dolaze u Beograd, otpišu Srbiji dugove prema MMF-u i Svetskoj banci, a ono što ostane od naknade za ratnu štetu neka ulože u ovu jadnu zemlju na samrti ne bi li je oživeli. Ako treba neka Bajdenov sin bude i u Upravnom odboru smederevske Železare, iako je već u odboru jedne ukrajinske kompanije. Ali, mora dete od nečega da živi pošto su ga, zbog droge, isterali iz američke mornarice. Znam da ti je ideja o otpisu dugova sumanuta, ali, moj dečače, sve velike ideje su, oduvek, bile sulude...

Slušam pažljivo Junga, a sve strepim; zašto Komitet 300 u Beograd dolazi? Da li da nam otpiše dugove ili da nas skroz upropasti? Ili sam ih, možda, namamio pričom da je Sveti gral negde na Kalemegdanu, u Rimskom bunaru ili zidinama tvrđave despota Stefana Lazarevića? I kako sada da ih ubedim da su poslednji srpski bogumili Sveti gral sa sobom poneli i negde ga u švajcarske Alpe sakrili.

Sa Biljom na Sajmu knjiga prodajem Ničea iz Guče, maltene, na crno, jer nemam štand, batice! Štandovi su za ove, mislim, prave pisce iza kojih stoje vajne izdavačke kuće. Ali, sve njih će Niče iz Guče nemilosrdno da zbriše. Zapamtite, samo će samizdati preživeti, samo će se oni u pokoljenjima čitati. Na štandu Plavog jahača moja Crna mi se oko nogu mota, pa me upozorava: Da nije Sveti gral završio kod Martina Lutera koga su, krajem nedelje, vrli i načitani srpski poslanici onoliko u debati pominjali. Puna im, bre, usta Martina Lutera kao da je, tu, rodom iz Užica ili Smedereva. I, šta ako Edi Rama zatraži i Sveti gral od Vučića? Kako li će se iz toga izvući?