Ponavljanje je keva

Pretpostavimo da ovaj tekst čitate u javnom prevozu u Beogradu na svom putu do posla. To bi značilo sledeće:
a) živite i radite u Beogradu;
b) uspeli ste da sednete u autobus GSP-a, svaka čast;
v) put do posla vam je toliko dug da ste stigli do poslednje strane NIN-a;
g) zvučnu podlogu koja prati tekst čini umilni ali nemilosrdni ženski glas BusPlus aparata koji na svaki minut ponavlja Poštovani putnici, očitajte vašu kartu. Poštovani putnici, očitajte vašu kartu. Poštovani putnici, očitajte vašu kartu.

Taktika koje se dosetio neko iz GSP-a, a u cilju poboljšanja naplate voznih karata, možda deluje pomalo surovo. I sirovo. I zaista, kao da ova ideja stiže pravo iz neke distopije poput Orvelove 1984 ili Karpenterovog Oni žive!, gde subliminalne i ne tako subliminalne poruke servirane preko medija i proizvoda ispiraju mozak stanovništvu, praveći od njih podobne i poslušne građane po meri vlasti.

Teško je, bez nekih zvaničnih podataka, utvrditi da li ova audio tortura ima nekog efekta u željenom pravcu poboljšanja kvaliteta gradskog prevoza, ali je interesantno posmatrati kako putnici reaguju na nju.

Prvo je nastupilo čuđenje, ko je ovo instalirao, zatim bes, zar je moguće da će sad ovo jedno te isto stalno da ponavlja, i evo sada, malo pomalo, navikavanje na novonastalu situaciju.
Jer, ne možeš se zaista ljutiti na BusPlus aparat, a još manje svađati se sa njim. Ne možeš ni da kažeš od sada ću da se vozim nekim drugim prevoznikom koji protiv mene neće voditi psihološki rat, jer nema drugih prevoznika. Možeš samo da sediš i trpiš, ili da ideš peške.

Na neki način, sličan rat nerava se odvija i na dnevnopolitičkom planu pogledajte vesti ako ne verujete: Poštovani putnici, moramo da stegnemo kaiš, Poštovani putnici, za sve ovo je kriva prethodna vlast, Poštovani putnici, ova vlada donosi najhrabrije mere u istoriji Srbije. I mi, putnici u ovoj državi, baš kao i putnici onog autobusa, prvo smo bili začuđeni - ko je sad instalirao ove, pa onda besni - zar je moguće da će ovo stalno da ponavljaju, i na kraju oguglali - jer šta ćemo, nema izbora. Vremenom počneš možda i da veruješ da tako mora.

Povremeno nam se servira poneka nova poruka, valjda čisto da bi videli koliko daleko može da se ide a da se ne pretera: Poštovani putnici, premijerovom bratu je neko ukrao identitet.

Neko je provalio da ponavljanje ne samo da je majka znanja, nego da je ponavljanje jednostavno majka. Takoreći keva.