Za plate birokratije još 100 miliona evra

Foto Nebojša Raus

Ni državni posao nije što je nekad bio. Da je u zabludi onaj ko veruje da su činovnička mesta sigurnija od drugih pokazuju mesečni Registri zaposlenih u državnoj administraciji i lokalnim samoupravama Ministarstva finansija Srbije. U želji da nesagledivu administraciju konačno prebroji, Ministarstvo je iz meseca u mesec, a do ovog trenutka zaključno sa avgustom, evidentiralo svaku promenu radnih mesta i mase zarada administracije na lokalnom i republičkom nivou. Taj pregled, međutim, ne pokazuje samo izuzetno veliku fluktuaciju radnih mesta nego i da se na oba nivoa broj činovnika uvećao uprkos zabrani zapošljavanja i da je dodatna masa zarada na godišnjem nivou uveliko pojela uštedu od solidarnog poreza kojom se od 1. januara do septembra prikupilo 65 miliona evra. Rast mase zarada za više od 100 miliona evra već je pojeo i polovinu planiranih ušteda od smanjenja penzija.

Na broj od 4.310 novozaposlenih u ovoj godini trošak za zarade se uvećava za 12,5 milijardi dinara godišnje i to pod uslovom da se nijedno radno mesto ne otvori do januara 2015. S obzirom na to da nije bilo povećanja plata do avgusta i da dodatna masa zarada uveliko premašuje prosečnu platu po novozaposlenom, može se zaključiti ili da su nova radna mesta natprosečno plaćena ili da su postojeće plate nekom vanrednom igrom koeficijentima, ipak, rasle. Tim pre što je 3.901 zaposleni angažovan sezonski, na ispaljivanju protivgradnih raketa, a njima se plaća između 800 i 4.000 dinara.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu stupio je na snagu u januaru, ali su neke njegove odredbe, ključne da se anulira zabrana zapošljavanja, na snagu stupile tek 1. marta. Zbog toga je broj ukupno zaposlenih na određeno i neodređeno najviše rastao u februaru. Država je samu sebe nadigrala, kada je u administraciji tog meseca uposlila još 631, a lokalne samouprave 992 čoveka.

A evo i kako se zabrana zapošljavanja pretvorila u sopstvenu suprotnost. Zakonima o ograničenom broju zaposlenih na oba nivoa s kraja 2009, naime, predviđeno je da broj zaposlenih na određeno vreme i angažovanih saradnika ne sme biti veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno. Neki organi i ustanove, poput domova kulture, javnih preduzeća, Ministarstva odbrane, MUP, bili su izuzeti iz tih zakona sve do usvajanja poslednjih izmena Zakona o budžetskom sistemu. Da bi se tim izuzecima ostavilo vreme da smanje broj zaposlenih, primena odredbe novog zakona, kojom se procenat od 10 odsto odnosi na sve budžetske korisnike, prolongirana je do 1. marta ove godine. Organi vlasti rado koriste sve zakonske rupe, pa je tromesečni luft za izuzetke iskorišćen ne da se smanji, već da se poveća broj zaposlenih činovnika.

Da bude grđe, jedna omaška zakonodavca omogućila je još i veće zapošljavanje u odnosu na propise pre uvođenja zabrane!? Prethodni zakoni su davali mogućnost da se na određeno vreme i na ugovor angažuje najviše 10 odsto od broja stalno zaposlenih, ali su januarske promene taj procenat proširile na 10 odsto od ukupno zaposlenih (na neodređeno, određeno i angažovanih saradnika zajedno). Iako je Ministarstvo finansija požurilo da tu grešku ispravi jednom uredbom, preče važenje zakona u odnosu na uredbu dobar je argument budžetskih korisnika od kojih, ispostavlja se, većina ulaže vanredan napor da nadigra budžet i državu.

Odredbe člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisuju da se ovaj zakon primenjuje uvek kada su odredbe drugih zakona i propisa u suprotnosti sa njim. Tako se dolazi do paradoksa - novi propis ne samo što je proširio mogućnost za angažovanje većeg broja ljudi na određeno vreme i na ugovor (10 odsto od ukupnog broja, a ne samo od broja stalno zaposlenih), nego je na tri meseca generalno ukinuo to ograničenje! Sve do 1. marta nije, dakle, važila odredba ni starog zakona, ali ni novog. Da su činovnici tu predizbornu poruku dobro razumeli vidi se i po tome što su se baš u februaru i republička i lokalna administracija umnožavale izrazito više u odnosu na ostatak godine. A posle te radne akcije, republičkoj i lokalnim vlastima je ostavljena mogućnost da svi koji su 1. marta 2014. bili zaposleni zadrže svoja radna mesta do marta 2015. Dakle, nakon što su uvećali administraciju preko dozvoljene granice, centralna i lokalne vlasti ne moraju narednih 12 meseci da smanje broj činovnika. A posle toga bi kao trebalo, mada nije teško pretpostaviti da će i taj rok biti prolongiran kad se steknu politički uslovi, kao što u ministarstvima i opštinama već očekuju. Podaci do kojih je NIN došao pokazuju da opštinske vlasti ne samo da ne pokazuju nameru da smanje broj činovnika do isteka roka, nego su i u narednim mesecima nastavile da angažuju saradnike.

Primera radi, lokalna vlast u Čačku je u februaru zapošljavala 767 ljudi, od čega samo 394 na neodređeno vreme. Dakle, svaki drugi je radio ili na određeno ili na autorski, ugovor o delu ili neki sličan recept. Kako zakon ima veću pravnu snagu od uredbe, omaška zakonodavca mogla bi da im posluži da broj zaposlenih na određeno i angažovanih radnika do marta naredne godine smanji na 76, umesto na 39, kako je prethodni zakon propisivao, a ovaj nemarnošću promenio. Tako bi plate nastavilo da prima 37 ljudi više nego što bi po Zakonu smelo!
A da opštine baš i ne mare za novi rok 1. marta, ili planiraju da do poslednjeg trenutka koriste sve što im se pruža, pokazuju avgustovski podaci za Čačak. U toj opštini u avgustu je radilo 378 zaposlenih na neodređeno i samo jedan manje po svim drugim osnovama! Bratski, po pola.

Ima primera i da je broj angažovanih po raznim osnovama višestruko veći od broja stalno zaposlenih. Bački Petrovac je rekorder sa 52 stalno zaposlena i 230 honoraraca. Teško da na svetu ima neka lokalna vlast koja toliko počiva na spoljnim saradnicima, bez stalnog zaposlenja. Do 1. marta bi ta opština morala da smanji broj angažovanih lica, koja nemaju stalni posao, sa 230 na samo pet, ili po drugoj varijanti na 28. U svakom slučaju ih očekuje veliko čišćenje. Ili bi bar tako trebalo da bude.

Iako zaposlenih na određeno vreme ne bi smelo da bude više od 10 odsto od broja stalno zaposlenih, u mnogim opštinama između njih se vodi mrtva trka. Tako je u Aranđelovcu, Bosilegradu, Kladovu, Požarevcu, Vrnjačkoj Banji... Zapravo, teško je pronaći opštinu koja se drži uredbom dozvoljenog broja zaposlenih.

Sa druge strane, oni koji poštuju ovaj propis ili su makar blizu dozvoljenog limita, kao što su Jagodina ili Niš, grubo krše druga ograničenja. Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, recimo, precizira broj činovnika za svaku opštinu, koji ne sme biti veći od četiri činovnika na 1.000 stanovnika. Jagodina, pak, na 536 stalno zaposlenih ima 62 angažovana ili zaposlena na određeno vreme, ali ukupan broj činovnika u toj opštini ne bi smeo biti veći od 325. U Nišu je dozvoljeno 1.302, a zaposleno je 1.543, ili za 262 više nego u Novom Sadu, u kome živi 60.000 stanovnika više. U Leskovcu radi 861 činovnik, a ne bi smelo da ih ima više od 717. I tako redom.

A kada se sve zakonske rupe nakrcaju administracijom, uvek je moguće dobiti odobrenje Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, osnovane da bi se administracija smanjila!? Doduše, ona daje saglasnost na produženje ugovora ili zapošljavanje novih radnika kada stari daju otkaz ili odu u penziju, ali NIN nezvanično saznaje da je uobičajena praksa da se takva saglasnost daje i u drugim prilikama.

U Generalnom sekretarijatu, na koji je NIN uputila pres služba Vlade, nisu želeli da odgovore kome su i koliko saglasnosti za novo zapošljavanje parafirali, a od opština koje su drastično povećavale broj zaposlenih, samo su iz Užica odgovorili na NIN-ov zahtev. Vlast u tim opštinama uglavnom, od redovnih izbora 2012. ili posle rekonstrukcije, čine stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou. Zato gradonačelnici izbegavaju i odgovor na pitanje da li su im zbog prekobrojne administracije smanjene dotacije iz budžeta Srbije. Što je zakonska kazna za nepoštovanje ograničenja zapošljavanja, ali se ona ne primenjuje, nedavno su iz Svetske banke potvrdili za NIN.

Petar Vujadinović, načelnik gradske uprave Užice, tvrdi da su jedna od malobrojnih opština u Srbiji koje poštuju zakon, a majsko povećanje broja zaposlenih za 60 novih činovnika objašnjava potrebom da uprava normalno funkcioniše nakon što je veliki broj ljudi penzionisan. Za to su, kaže, dobili saglasnost Komisije.
Drugi predstavnici opština u nezvaničnim razgovorima ne hvale se da poštuju zakon, nego da su drugi u kršenju propisa - još gori od njih!

Iz Odžaka, uprkos obećanju, nisu odgovorili na pitanja NIN-a zbog čega im je broj stalno zaposlenih u maju bio 133, u junu i julu nešto manje od 40, a onda u avgustu 144. I u Bačkoj Topoli ćute o tome zbog čega su u avgustu povećali broj zaposlenih za čak 41 i da li su za to povećanje dobili neophodnu saglasnost komisije. Vojvođanske opštine ništa se, dakle, revnosnije ne odnose prema zabrani zapošljavanja te izbijaju argument da je bahat odnos prema propisima odlika i hrabrost samo vladajuće koalicije.

Nekim organima, poput nezavisnih tela i agencija, zapošljavanje novih ljudi, umesto Komisije, odobrava Narodna skupština. A neki mogu da bez saglasnosti zapošljavaju čak i dok traje zabrana. Narodna banka Srbije u prvih devet meseci ove godine povećala je broj zaposlenih za 42, pa ih je sada 2.322. Koliko se povećao trošak za zarade znaće se na kraju godine. Lane je broj zaposlenih u NBS povećan za 54, a ukupna masa plata u NBS za skoro 400 miliona dinara.

Za razliku od NBS, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže da ima 56 zaposlenih, ili 59 odsto od predviđenog broja. Saglasnost je tokom godine dobio za devet zaposlenja, a pošto mu je i sistematizacijom i obimom posla to nedovoljno, Rodoljub Šabić će najverovatnije još jednom tražiti saglasnost za još neke ljude.
Zaštitnik prava građana Saša Janković tražio je i dobio saglasnost za 14 osoba (od ukupno oko 80), kojima su ugovori o radu na određeno vreme isticali. Kod ombudsmana, dakle, nije bilo novih zapošljavanja, ali je Administrativni odbor Skupštine upravo odobrio novu sistematizaciju radnih mesta po kojoj će u kancelariji ombudsmana moći da radi ukupno 106 osoba.

Administrativni odbor u aprilu je usvojio odluku koju je potpisao Zoran Babić, a kojom je Skupština samoj sebi omogućila da proširi broj angažovanih konsultanata, tako da najmanja poslanička grupa, do 15 poslanika, ima pravo na dva savetnika, a poslanička grupa sa više od 130 može da angažuje čak 12 savetnika. Prostor za konsultante u Skupštini novi je izum, koji će zaštititi stranačke zaslužnike od zabrane zapošljavanja. Aprila 2013. u Skupštini je bilo 380 zaposlenih, a sada ih je 409, s tim što se broj zaposlenih na određeno povećao nauštrb broja stalno zaposlenih.

Druga velika tura zapošljavanja najuočljivija je u avgustu. Opet na oba nivoa, kao i u februaru. I taman u vreme kada je nova vlast konsolidovala tek formirane redove u ministarstvima, paralelno sa tim menjala se vlast i na lokalnom nivou. I tako unedogled, do nekih sledećih izbora.

Četiri hiljade ničijih

Najviše novih radnika u ovoj godini angažovan je u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ). U julu i avgustu broj zaposlenih povećan je sa 496 na 4.397, a masa zarada se samo u avgustu, ne i julu, povećala nekoliko puta. U junu je za plate u RHMZ isplaćeno 38, a u avgustu 92 miliona dinara. Iako značajno, povećanje u zaradama proporcionalno ne prati rast broja zaposlenih. Zvaničan odgovor RHMZ je da su oni u julu imali 397 stalno zaposlenih, ignorišući broj zaposlenih na određeno i angažovanih. A reč je o hidrometeorološkim strelcima, koji rade nepuno radno vreme i po potrebi, kaže Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ. I oni su angažovani na osnovu saglasnosti Vlade od aprila, a honorar im je evidentiran u avgustu.
RHMZ čak i ne potpisuje ugovore sa tim radnicima nego, zapravo, njih angažuje i njima komanduje MUP. Mi sa tim ljudima nemamo dodira i RHMZ čeka promenu propisa kojim će se sva evidencija o njima preneti na lokalnu samoupravu, objašnjava Nikolić.

Ćorava baka ili šibicarenje

Podaci Ministarstva finansija o zaposlenima i zaradama u opštinama na Kosmetu idu u susret primeni Briselskog sporazuma i uključivanju srpskih opština u propise Prištine. Sledeći korak u tom usaglašavanju biće najavljeno smanjenje broja zaposlenih, čiji očaj Priština planira da prebrodi bajpas predlozima. Nelogičnosti da se broj zaposlenih višestruko menja iz meseca u mesec ili da opštine nemaju zaposlene, a imaju plate, pogoduju haotičnoj slici koja o tamošnjoj upravi postoji u republičkim organima. I omogućavaju manipulaciju podacima.

Jedna od najvećih nelogičnosti u izveštajima o zaposlenima i zaradama je da u svakom trenutku postoji nekoliko opština na KiM sa nula zaposlenih, a redovno im se isplaćuje između 1,7 i 3,5 miliona dinara mesečno. Bez zaposlenih punih osam meseci su Kačanik i Đakovica, povremeno Glogovac, Istok, Kosovska Kamenica, Štimlje, Peć, Suva Reka. U nekim opštinama broj zaposlenih varira i 10 puta - Kosovska Mitrovica je u januaru imala 27, a u februaru 268 zaposlenih!

U Kancelariji za KiM tvrde da je u svih 29 opština u svakom trenutku bilo zaposlenih, a da je u Kosovskoj Mitrovici u januaru bilo 133, sa imenovanim i postavljenim licima.
Iz meseca u mesec, ne oscilira samo broj zaposlenih nego, najčešće nezavisno od toga, i masa zarada. Isplata za mitrovačku upravu je za mesec dana porasla sa 2,5 na 64,6 miliona dinara. Prema Kancelariji za KiM oba meseca je budžet za organe uprave Kosovske Mitrovice iznosio 7,5 miliona, a ne ni jedan od dva broja iz evidencije Ministarstva finansija. Kažu i da podatke o zaposlenima i zaradama opštine dostavljaju Kancelariji za KiM, koja ih prosleđuje Ministarstvu. U Kancelariji tvrde da Ministarstvo finansija ne objavljuje tačne podatke.

U prvih osam meseci za zarade u opštinskim upravama isplaćeno je 812 miliona dinara, između 64 i 158 miliona mesečno. I broj zaposlenih živopisno je oscilirao, između 771 i 1.770. Dok su vodili evidenciju o zaposlenima na KiM, u Ministarstvu finansija su se, izgleda, zabavljali igrajući ćorave bake, ali ne znači da im je i izveštaj zabavan. Naprotiv, navodi na sumnje da se ne radi samo o neozbiljnosti i nehatu.

Tim pre što istovetan stil neguju i druga ministarstva. Evidencija i budžetska nadležnost Kancelarije za KiM proteže se i na javna preduzeća, predškolske i ustanove kulture u srpskim opštinama. Ostali budžetski korisnici, zdravstvo, školstvo, policija, pod lupom u resornih ministarstava. Preveliki šum u komunikaciji republičke uprave tu posebno dolazi do izražaja, jer iako su u obavezi, ni ta ministarstva nisu dostavljala izveštaje o zaposlenim i zaradama Kancelariji za KiM, ili su to činila sa velikim kašnjenjem i, kako tvrde, netačnim podacima.