Šešelj zavređuje prezir

Foto Dejan Živančević

U normalnoj zemlji neko ko kaže da je ubistvo premijera patriotski čin, a njegov ubica heroj, trebalo bi da završi u ludnici ili u zatvoru, uveren je Zoran Živković, lider Nove stranke. Tamo je zbog ove izjave Vojislavu Šešelju mesto. U istrazi o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića, pored Koštunice, Nikolića i Vučića treba saslušati Šešelja zbog kontakata sa zemunskim klanom, najave da Srbiju čeka krvavo proleće i iskazanog neobuzdanog zadovoljstva što je Zoran ubijen, kaže Živković za NIN.

Vulin kaže da su Amerikanci pustili Šešelja da bi naudili Vučiću?

Vulin i Šešelj imaju istu političku dijagnozu, s tim što je Šešelj malo stariji bolesnik, bio je na hospitalizaciji, tako da su posledice njegove dijagnoze drugačije no Vulinove. Ali i jedan i drugi su veliki zaljubljenici teorije zavere u sve što bi mogli da nazovemo politikom ludosti. Šta god njih dvojica da kažu nije dostojno komentara. Verujem da je Šešelj pušten jer je bolestan. I to ne od ove dijagnoze nego stvarne i to mi je žao, ali on kao ličnost, kao politički akter zavređuje samo prezir.

Može li Šešelj da preuzme dominantnu ulogu na strani opozicije, koja nikada nije bila slabija od uvođenja parlamentarizma u Srbiji?

Šešelj ne može da bude opozicija. Opozicija nudi dobro građanima kao zamenu za lošu vlast. Šešelj nikada nije bio šef opozicije, već najomiljeniji Miloševićev opozicionar, njegov čovek u opozicionim redovima. Ono što je danas Čedomir Jovanović koji se nudi Vučiću, to je bio Šešelj prema Miloševiću. NJegova uloga na političkoj sceni nikada nije bila pozitivna i on ne može da preuzme vođstvo opozicije. Opoziciju će voditi političke snage spremne da iskustvo, znanje, hrabrost i odlučnost suprotstave autoritarnoj vlasti Aleksandra Vučića koja uništava Srbiju.

Ipak, dok opozicija ćuti, Šešelj glasno govori od samog dolaska u Srbiju?

Vladimir Pavićević i ja ne ćutimo. A Šešelj je uvek govorio glasno, ali to ne znači i pametno. Tu logoreičnu psihijatrijsku dijagnozu je imao i ranije i to ne treba shvatiti kao opoziciono delovanje. Drao se Šešelj i kada je tukao Barovića i Hrvate po Zemunu, i kada je potezao pištolj u parlamentu i na studente. I to ne smemo da definišemo kao opoziciono delovanje. To je dijagnoza.

Sećate se koliko je pristalica imao Šešelj devedesetih?

Kada odete na vašar na kojem je najprimitivniji cirkus pored simfonijskog orkestra, najveći broj ljudi će gledati cirkus. To je estradizacija politike. Imali smo razne cirkusante, Šešelj je najveći, ali ništa manji nisu ni Vulin, Nikolić na stiroporu, pa ni Aleksandar Vučić koji pet puta izlazi iz politike sa suzama u očima. Ta estrada imala je i manekenski deo, Borisa Tadića i bolide koji lete iz stranke u stranku, ljude koji se svakog dana pretvaraju, menjaju oblik i delovanje. Nije neuobičajeno da cirkusanti dobiju najveće interesovanje građana, ne samo u Srbiji, to je kratkoročno, ali ostavlja ogromne posledice.

Kakve promene će doneti u političkom životu Srbije Šešelj?

Ništa dobro. Dovešće da eskalacije te estrade i cirkusa. On će se boriti neodmerenim izjavama za parče političkog uticaja i biće stalna noćna mora Vučiću i Nikoliću, ali ništa više od toga. Kao neka dosadna muva ili buva.



Da li Nikolić i Vučić treba da strahuju od nečega što bi Šešelj mogao da kaže?

Strahuju oni od mnogo toga, potpuno opravdano. Znaju i oni da je politika koju vode već vođena u Srbiji. I znaju kako su završili ti koji su je vodili tako što uzmu mač autoritarnosti u ruke kada zatvaraju medije, ignorišu najveće probleme građana, a kroz medijsku mašineriju nude privid uspeha. Ali, nije Šešelj neko ko može da obuzima pažnju nekog ozbiljnog čoveka.

Mislite li, kao i predsednik i šefica diplomatije Hrvatske Ivo Josipović i Vesna Pusić, da Šešelj može narušiti stabilnost regiona?

Mnogo je važnije šta misle građani Srbije, uz poštovanje prema onome što kaže bilo ko iz susedstva. Pusićeva je poslala saučešće srpskoj političkoj sceni, opravdano, ali to nije njen problem, nešto što ona može da reši, to je problem srpske političke scene, pre svega Vučića i Nikolića. Mene brine to kako se ponaša Vlada Srbije i šta ona proizvodi, a od ekonomskog propadanja Srbije koje je započelo u Tadićevo vreme, dovela je Srbiju do ekonomskog kolapsa. Od 2000. godine naovamo ovo je najgora godina po svim parametrima. Od pada bruto društvenog proizvoda, uvećanja nezaposlenosti, do smanjenja realnih plata, penzija i, što je najgore, bez bilo kakve nade da će uskoro biti bolje.

Vučić tvrdi da to što navodite nije istina i da, na primer, nema cenzure?

Svako ko je o njemu rekao neku kritičku opasku, a da je on mogao da ga skloni na ovaj ili onaj način, već je nestao sa političke scene. Od Mareta i Dareta, preko Sarape, Peščanika i mnogih drugih - do Olje Bećković. Ne može da zatvori usta ni meni ni Vladi Pavićeviću, a ni još nekim kolegama u parlamentu, ali sve drugo je utišano. Na Studiju B imate svakog dana Vučićev zabavnik, traje sat i po. To je beogradska TV stanica, to finansiraju i gledaju građani Beograda, a tu se emituje kako je Vučić negde po Srbiji gde nešto radi. Ako slušate vesti državnog servisa, Pinka, sve češće i B92 i ostalih elektronskih medija, pitanje je samo da li će Vučić da bude pomenut 50 ili 80 puta.

Problem je u urednicima i vlasnicima koji se plaše ili dodvoravaju?

Neki su kupljeni. Vučić ih je platio tako što objavljuje oglase državnih preduzeća, ministarstava, lokalne samouprave. Neki su uplašeni da ne izgube status, frekvenciju, oglase. A ima i onih koji su zaljubljeni u njega, a ti su najmanje važni, jer posle ljubavi ide mržnja. A ljubav kao nijedna emocija nije zdrava za profesionalizam bilo kog tipa. I postoji četvrta kategorija, a to su izuzeci. NJih je malo, nekoliko časopisa i sedam, osam televizija u provinciji, gde uz teško ugovaranje može da se čuje glas opozicije.

Kako ocenjujete spoljnu politiku? Koji kurs zauzima Srbija?

To je nastavak politike koju je vodio Tadić. Vučić to radi još bizarnije. Svakih sedam dana kaže da idemo putem priključenja EU, a onda u tih sedam dana sto puta ponovi da nas EU, Zapad maltretira, ucenjuje, pomaže neprijateljima koji bi da ga sruše sa unapred pripremljenom strategijom. A on je taj koji nema strategiju spoljne politike. Čak i neko ko hoće da se udvara devojci treba da napravi strategiju, a kamoli kada vodiš spoljnu politiku. To namigivanje, očijukanje sa Rusijom, to je vašarska spoljna politika!

Mislite da Vučić blefira?

Mislim da traži razlog da Srbija odstupi od puta prema EU i da se okrene velikoj, bratskoj, prijateljskoj Rusiji. Vojnu paradu posle 30 godina pravite šefu druge vojne sile na svetu, to je s jedne strane smešno, a s druge strane udvorišno. Imate i vojnu vežbu sa ruskim snagama u borbi protiv terorizma. Objasnite koje ćemo teroriste mi da neutrališemo uz pomoć ruskih snaga ako oko sebe imam NATO sa svih strana? Potpuno je prirodno da imamo pojačanu saradnju sa NATO iz bezbednosnih razloga. Ako dođe do te situacije da treba nečija vojna pomoć u borbi protiv terorista, logično je da dođe iz okruženja.

Opravdanje za bliskost sa Rusijom je očuvanje Kosova iako je Vučić de fakto i de jure priznao Kosovo kao nezavisno. On je sklopio Briselski sporazum sa prištinskim vlastima, ne sa svojim autonomnom pokrajinom jer sa njom se ne potpisuje sporazum u Briselu. Uveren sam da iza te prozapadne estetike i retorike koju ima Vučić stoji njegova želja da ide prema Moskvi, možda i prema Pekingu sa ambicijom da bude novi Tito. A to što Vučića tapšu po ramenu iz evropskih prestonica, pre svega je zbog toga da bi EU, NATO i SAD stavili tačku na slučaj Kosova. Jer on je neko ko treba da im pomogne da uspešno sahrane tu temu.

Kako biste definisali takvu politiku?

To je politika na nervnoj bazi. Politiku vodi shodno trenutnom psihičkom stanju. Ako je u depresiji kuka, ako je u euforiji juri okolo, ljubi decu, podiže ih i kaže - sve je rešeno i svi trče okolo i to ponavljaju. Tada imamo Beograd na vodi, kanal Dunav - Egej, sto hiljada milijardi investicija godišnje, fabriku čipova u Pančevu, Er Srbiju koja samo što nije poletela na Mesec, a realno to je pad industrijske prizvodnje, bruto društvenog proizvoda, nezaposlenost, odliv mladih obrazovanih iz zemlje kao u 90-im

Šta može da obori Vladu, svi ti parametri ili jedna opklada?

Ozbiljan političar se ne bi kladio ni u šta.

Niste, dakle, očekivali da se Vučić sa vama kladi nego da ponudi dokaz da njegov brat nije vlasnik sporne firme?

On je rekao da njegov brat nije vlasnik firme i da je to 2009. rešeno. Ali, firma je osnovana 2010! I ne očekujem da se funkcioner na tako visokoj poziciji kladi, već da kaže: U roku od sedam dana dobićete vi i javnost dokaz da su vaše sumnje neosnovane! Naprotiv, dobio sam saopštenje da sud nije presudio da je to falsifikat nego da je tužilac odustao od daljeg gonjenja, verujući nalazu poreske policije. Niti poreska policija niti tužilaštvo nisu nadležni da kažu li je nešto falsifikat ili ne, već samo sud.