Пре тачно сто година, на самом почетку Првог светског рата, погинуо је антиратни борац, социјалдемократа Димитрије Туцовић. Његови политички ставови данас делују веома далеко од нас. Неко би могао рећи да им је истекао рок, да су стари већ читав век, да су били уклопљени у другачији политички миље, да су се околности сасвим промениле. То је наравно тачно, али је то опор закључак о нама данас. Опор је, јер данас нема странке која би доследно и истрајно заступала свој програм који је непрекидни изазов мејнстриму, његова стална алтернатива, антитеза, као што је то била Туцовићева Српска социјалдемократска партија. Данас нема политичке организације која би инсистирала на својој идејној посебности и њој жртвовала могућност да се домогне макар парчета власти. И, посебно, нема никог спремног да упорно тврди да су унутрашњи развој Србије и борба за слободе у њој неупитни приоритети који се никад и ни по коју цену не смеју угрожавати фантазмагоричним програмима проистеклим из националне ароганције.